Полицијски гласник

ВРОЈ 8

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 61

0 КРАЂИ ОТОКЕ

Оудећи по статистичким пр.дацима за последљих неколико годива број злочииа и преступа, нарочито тежих, знатво је опао, безбедност је у том погледу много јаче него раније загарантована, али за кра^е стоке не може се то исто рећи. Прој крађа стоке ако није повећап зацело није смањен. Кад би се публиковали' сви извештаји што их општински судови о овоме поднесу својој предпостављеној власти изгледало би чисто невероватно да се толики број тих крађа дешава. Кад би се израчунало колика се штета од тих крађа претрпи, стварна штета украдена стока и трошкови око тражења покрађе и кривца (телеграми, расписи, личие потере и т. д. тај рачун би био врло велики. Множина ових крађа које су већином опасие (§. 223. б.казневог законика,) даје се у неколико објаснити лакоћом којом ое оне врше. Наши људи обично стоку не затварају, не чувају са онолико предостражности са колико би требало, него стоку остављају на отвореним просторима, па чак и невезану и тиме чисто дају прилике да се кривична дела дешавају. Па и оио што као самћим чувају, затварају, остављају под слабим и рђавим затворима а често по појагама и колибама а без икаква надзора и ако далеко од куке. Други важнији разлог што се ове кра^е не умањавају леЈКи у томе што је крадена стока у већини случајева предмет несавесне трговине, а превентивне мере које полицијска власт предузима да се број крађа стоке умањи и трговање с њом онемогући, недовољне су. Оне су додуше у неколико завођене, али противу шиховога завођења, истиче се као разлог отежавања лромета стоке. Свакако да се зато што ће промет стоке бити мало отежан, не може дозволити запостављање тако тготребних и корисних превентивних мара. Године 1871. књалшвско намесништво је издало као превентивну меру један, и ако не потпун, ипак врло потребан, зако1г, закон о издавању уверења при продаји сгоке. (в. зборвик 31. страна 460.;) Задатак тога закона је да спречи нродају украдене стоке. Закон наређује да сваки онај који би хтео продавати говеда и коже мора имати од месног кмета уверење да је то његова (продавчева) својина. »Који продавац стоке не би имао уверење, тај ће се као подозрив одмах на одговор узети, па ако би ое показало да је стоку украо или другим недозвољеним начином нрибавио, поступиће се с њим но ирописима кривичнога закона, а стока Ке се задржати на његов трошак док се изви1)ање не оврши. Кад купац не би јавио власти за продавца стоке који нема уверење, опда ће дужап бити стоку, ако би била украдена или другим недозвољеним начином од стране продавца прибављена, кратнти правом госиодару без икакве накпаде од овога. сс Тако гласе чл. 7. и 8. иоменутог закона. Непотпуност овога закона јесте у томе, што се он односио само на крупну стоку

и што дужности одређене у њему нису биле довољно санкционисане. Разуме се, кад се утврди да је стока украдена, онда и. купци могу одговарати по кривичном законику за саучесништво, али ми овде говоримо о томе, да они у опште не купе стоку од продавца који нема увсрења да је то његова својива, а за то у овом закону нома санкције, јер и у оном случају, кад се истрагом утврди да је продавац доиста сопственик продате стоке, до купца који је стоку без уверења продао нема одговорпости, сом тога што поднесу мале трошкове око извиђања. Сама грађанска одговорност непотпуна је и без кривичне одговорности не ће дати Јкељени резултат а може бити подстрекач да несавесни људи ризикују да неће ни бити ухваћени. 1891. године расписом санитетског одељења миниотарства унутр. дела С№ 5,014. од 9. августа уверење о својини стоке, које предњим законом уведено, спојено је са уверењем о здрављу стоке, са општинским сточним пасошем који је предвиђен законом о заштити од сточних зараза у опште и о мерама за угушивање истихзараза. Сточни пасоши су првобитно баш заведени као једна од главних мера за сузбијање и угупшвање сточних зараза и за заштиту стоке од истих, а нису заведени као мера за лредохрану јавне безбедности и за то су и стављеии били под надзор ветеринарима, па јо то тако остало и иосле кад су по поменутом распису заменили уверење о својини стоке. Сав надзор о исправности пасоша ос/гављен је и даље марвеним лекарима, а наредбе и упутства издавало је са нитетско одељење министарства унутрашњих дела и упућивало их њима. Колико би, пак, требало да буде користи од сточних пасоша и колико стварне користи има, зна се, као што се зна да крадљивцима и свима онимакоји до стоко долазе недознољеним начинима, не треба пасош. Таква стока поред свега старања полицијских власти нађе купца и има проходњу. »Сопственици« такве сгоке дају је у бесцење и онда мора бити кунца, а дају је у бесцење само да би је што пре протурили и што их ништа не кошта. А кад крадљивци крадену стоку задрже за себе онда им пасош најмање треба. Али баш и да треба пасога, овакви пасогаи какви су и како се издају, не дају никакве гарантије да се украдена стока не може протурити. Није ли на београдској пијаци налажена крадена стока нродата на основу »уредних« пасоша? Нарочито у пасошима се стока непотпуно описује, а често. врло често, ти се описи стављају на основу изјаве сопственика; службени орган који пасош издаје стоку и не види. Расниси министарски и наредбе полицијских власти нису могле нагнати општинске органе да своју дужност тачно врше, а томе узрок свакако лежи у непракгичном поступку по коме се ти оргаии кажњавају и у незнатности казне којом се кажњавају. Интересангно је да је и та казна иредвићела у закону о заштити од сточних зараза, у закону коме ни.је главни предмет јавна безбедност у правом смислу, него здравље стоке.

Сем овога: да продавац стоке мора имати пасош о стоци коју продаје и ако га нема сноси врло малу граћанску одговорност, ми других превентивних мера којима би био циљ да спречавају крађу стоке пемамо. И баш то, што се те крађе дегаавају свакодневно, очито доказује недоволјНост досадашњих мера да се крађе ст.оке умање ако не и униште, јер материјална корист која је у овимделима основни мотив, ствара и купце за овакву стоку, а по што ће је куповати ноћу, клати и продавати кријући од власти не мора их одбити од несавесне спекулације пошто такву стоку купују невероватно јевтино, па купили је по пасогау или без овога, а у закону за њих и нема казне ако би је баш и без пасоша купили. Уз ово да поменемо и то што се код иас у последње време врло често дешава да крад.љивци украдену стоку, обично вола, но одводе, него закољу, одеру кожу и њу однесу а месо од целог грла оставе, с тога што је кожу лакше нротурити, за њу се и пасош не тражи, а продати и саму кожу заувар је. Превентивиим мерама, којима би се хтело да спречи крадење стоке, био би несумњиво први задатак да спрече промет такве стоке, а то би се једино постигло тиме. што би се у.јемчило да сваки продавац мора имати доказа о својини стоке коју продаје. У том погледу до сад" није више раћено сем што су ноједине меоне власти издавале наредбе на основу § 326. крив. закона и чл. 41. закона о о уређењу округа и срезова, а то није могло ноказати скоро никакве користи. Месне полицијск: наредбе као и њихово примењивање зависи врло миого од личности која их издаје и са променом у томе и наредбе се заборављају, а после, дејство једне месне наредбе пикакво је кад такве одредбе нема једновремено и у другим местима. Ак,о се ова појава, крађа стоке, схвати онако озбиљно као што она и јесте у ствари, онда све мере, којима би се игало на го да се крађа стоке спречи, требало би озаконити допунама у опгатем кривичном закону. Те мере под претњом осотне казне имале би се озаконити у главном у овоме: 1.) да сваки који гони стоку (крупну или ситну) преко 10 километара — 2 сата — ван атара своје општипе, мора имати уредан пасош; 2.) да сваки морау одређеном року пријавити месној онштииској властјк стоку, коју јо купио или иначе задобио и довео са стране у атар оиштине у којој лшви, и да подиосе доказа којима ће доказати осиов прибављања; ЗШјда се забрани продаја и куповина стоке за коју продагсац нема, уредан пасога; 4.) да се забрани продаја и куновина стоке ван пијачнога места и ван одређенога вромена ако продавац није из места у коме продају вргаи ; 4.) да за пеуредно и небрижљиво описивање стоке у пасошу одговарају издавачи; 5.) да се забраии продаја и куповина сточних кожа за које продавац не би имао уверење о својиии; и