Полицијски гласник

БРОЈ 11

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 83

ском, млавском, подунавском, прокупачком, и пожешком. Паљевине су извршено: у срезу лесковачком З^ у ср. подунавском 3 (1 пронађена), у срезу јадранском 2, у срезу орашком 2, и по 1 у срезовима: врачарском, грочанском, посавском окр. ваљевског, власотиначком (пронађена), крајинском, копаоничком, левачком (пронађена), моравском окр. нишког, лужничком, мачванском (пронађена), млавском, рамском, јасеничкомокр. смедеревског, заглавском, добричком, црногорском, трнавском и жичком. Вредност свих ових паљевипа износи око <5.500 динара. Онасне врађе извршене су: у Београду 10 (3 пронађене), у срезу пожаревачком 10^ у срезу подуиавском 9 (6 пронађених), у срезу млавском 8 (1 нронађена), у срезу крагујевачком 7 (4 пронађене), у Нишу 6 ,(1 пронађена), у срезу грочапском 5 (1 пронађена), у срезу крајинском 4, у срезу трстеничком 4, у срезу рађевском 4, у срезу таковском 4. (3 пронађене), у срезу трнавском 4, у срезу пчињском у ср. неготинском 3, у срезу лепеничком 3 (2 лронађене), у Крагу.јевцу 3 |"2 пронађене), у срезу расинском 3 (1 провдђеца), у срезу параћинском 3 (све пронађене), у срезу беличком 3 (2 пронађоне), у срезу мачвапском 3, у Смедереву 3 (све пронађене), у срезу орашком 8 (1 пронађена), у срезу жичком 3 (2 пронађене), у срезу колубаЈ^ском округа београдског 2 (обе пронађене) у срезу гружанском 2 (1 пронађена), у Крушевцу 2, у срезу ражањском 2 (обе пронађепе), у срезу темнићском 2 (обе пронађене), у срезу деспотовачком 2 (обе пронађено), у срезу ресавском 2 (обе пронађене), у срезу алексниачком 2 (1 пронађена), у срезу поцерском 2 (1 пронађена), у Пожаревцу 2, у срезу качерском 2 (I пронађена), у срезу бољевачком 2, и по 1 у срезовима: оба посавска, тамнавском (пронађена), колубарском округа ваљевског. јабланичком (пронађена), пољаничком, лесковачком, брзопаланачком (пронађена), кључком, јасеничком округа крагујевачког, жупском, девачком, нишавском, голубачком, зајечарском, косаничком, ариљском (пронађена), и иожешком.

Вредност свих ових крађа износи око 13.500 динара. Злоналерннх ионнштаја туђих ствари било јо по 1 у срезовима: жупском, трстеничком, рађевском, моравском окр. ложаревачког, качерском (пронађен), таковском (нронађен), и орашком. Вредност уништених ствари износи око 700 дннара. Поред изложених дела у току месеца јануара тек. год. извршено је још у Србији и 12 салоубистава и то: у Београду 3, у Крагујевцу 1, и по 1 у срезовима: параКинском, левачком, таковском, оба јасеничка, зајечарском, добричком и жичком. Ова самоубиства извршенасу: вешањем 5, ватреним оружјем 4, тровањем 1 . задављивањем I и помоћу електричнв стргује 1, а узроци њиховом извршењу леже: у душевном растројству за \ случаја, у рђавим материјалним ириликама за 2, у дугој болести за 1, у домпЛој расири за 1, у страху од цаане за 1 и у тузи за 1 случај. За 2 случаја узроци су непознати. Један покушај самоубиства извршен је у Беог]>аду ватреиим оружјеи због л>убави. Општи преглод до сада изложених дела овакав јо:

О К Р У 3 И

Округ београдскп • • » ваљевски • • • » врањски •••• ( » крагујевачки • • ?> крајински • • > » крушевачки • • ^ моравски • • • » ишшш .... » ниротски • • • » подрински • • • » пожаревачки » рудпички • • • » смедеревски • • » тимочки • • • • » топлички • • • » ужички . • • • » чачански • • • Управа града Београда

Свега:

I Он Ј о ®

Ч & е

ј ССи 3

° м 1

■«8

3 * 1 Р*,«- 1

са

с$

1*5 Н (

\о

с «?

зЈ 1 о

оо д

150

Унут

Из канцеларије Антропомотријско рашњих Дсла, 28. Фебруара 1907. год.

- Поличијског Одељења Министарства АБр. 227. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕ0

ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

(НАСТАВАК) III. И па реФорму Аустријског Кривичног Поступка биле су од утицаја политичке прилике. Све до свршетка прве половине прошлога столећа био је у спази инквизиторски Кривични Поступак од 1803 Год. с нмативном доказном теоријом. Револуција од 1848 год. учинила је и у Аустрији оно исто што и у Пемачкој. Услед овог слободоумног покрета јавила се тежња за реФормом и за реценцијом Француског Кривичног Поступка. Две године, после револуције 1850 буде донесен нов законик о Кривичном Поступку, који је у себи садржао све особине Сос1е <!' шв^гис^Гоп сгЈпппеИе па и теорију

слободног судијског уверења. 5 ) Али је овај законик био врло кратког века. Одмах по свршеној револуцији завладала је ноново реакција у Аустрији, која је успела да укине слободоумни Кривични Поступак и да га замени другим, који је потиуно одговарао политичком стању Аус.трије. Било је чак и ироФесора, као V. А/уе, 6 ) који су још доказивали да је теорија законских доказа бол>а од теоријеслободног судијског уверења. За Аустрију иаводио је он као специјалан разлог то, што је, вели, она састављена из више земал.а са разним народностима и верама, па због педовољне спреме судија, а и незрелости народа, слободна теорија доказа може да буде од штете по иравосуђе, а. законска доказна правила била би сигуран компас за судију при суђењу. Тај други законик био је од 1853 го5 ) ОдогеИса, Кагпепо ргосезаиаЈпо ргауо 67 идаље; НоИгепдогГГ, Наш1ђисћ... I 80 и даље; ТЈИтапп, ^ећгђисћ с1ез озСег. 81:грг. 32 и даље. 6 ) V. Нуе, БЈе 1е11епс1е дгипс^а^ге (1ег Озкег. В1гаГргосез8ог(1иппу V. 18Г »3; 285 и даље.