Полицијски гласник

БК)Ј 11

110ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 85

за самоуправом у нашем новом државном животу, имала извора и подстицаја у традицијама некадашње наше самоуправне општине, а да није одјек,идеја онога времена, које су успешно преношене са запада на наш политички живот. Све би ово, велимо, могло бити предмет и дугога и опширнога расправљања; али како смо ми далеко од намере да износимо.до ситница историјско развиће општина у опште, него сводимо свој задатак на то, да о нашој општини, као административно-политичкој чињеници говоримо, ми ћемо тежити да утррдимо: од кад се она јавља у овом облику у нашем државном животу ; мене кроз које је од тада пролазила; задатке њенеу рвојству најниже државне јединице и самоуправне установе, као и.задатке, које би она требала да има према нашем нахођењу и схватању. Да би, опет било извесне целине у овом излагању, неоспорно је потребно да изнесемо и то, чиме је општина замењивана и шта је постојало место ње до њенога стварања. Сводећи, дакле, задатак овога написа на ово што смо изнели, ми морамо почети са првим устанком, под којим су већ стваране извесне установе, било да су копиране са стране, бидо да је задржано нешто од онога што је.дотле постојало, било да је, на иослетку, стварано нешто самосвојно, наслањајући то на обичаје и погледе народне и црпећи изворе из ових. * * * Као што је познато, о установама за време првога устанка најважнији су извори: протоколи шабачког и пожаревачког магистрата, Карађорђев протокол и мемоари проте Ненадовића, а за овим и споменици, изнесени у новије доба у разним повременим часописима и књигама. 11о свима тим изворима несумњиво се утврђује, да је и на скупштини у Остружници, држаној у априлу 1804. год. и на оној од 8. децембра 1807. год. одржаиој у Београду, подела Србије остала онако, како је затекао устанак -— на нахије, кнежине и села . 3 Ј Одузимајући, установом магистрата, готово сваку судску власт нахијским и кнежинским старешинама, остављено је било кметовима да суде само о незнатним стварима, као што су и под Турцима радили. 4 ) Истина бирани од народа, али са овако ограниченим кругом рада и делања, кметови нити су могли оличавати самоуправне представнике народне, нити је онда о томе, према приликамау којимасе земља налазила, у опште могло бити речи. У тежњи да се народу да правда и одржи ред у побуњеној земљи, сви они, који су били на врху и државне управе и појединих крајева, гледали су да то повере јачим установама, као што су магистрати. Чак ни доцније, кад је у 1811. години дошла нова организација судских и полицијских власти, и поред осталога дошли војводе односно »коменданти, <с положај сеоских кнезова није ни мало подигнут, јер је круг њиховога рада остао исти. Такво, пак. стање остало је све до 1813. године, када је живот нове државе угашен, и завладало старо стање, које је нре устанка било под Турцима, у колико оно није-промењено било самим изменама у животу и приликама у царевини Турској. Као што се из овога види, општину овакву, каква је данас, није познавала Србија ни за време првога устанка.

Како се, међутим, у неколиким актима и уредбама и овога времена а и доцнијег, помињу обшчества , те многи изводе из ове речи закључак о постојању општина. потребно је да напоменемО, да се под обшчеством редовно разумевао народ, (грађанство, пук), а никако општина као уеталова. Доказа о томе налазимо у дипломи, којаје издата војводи српском Луки Лазаревићу, и у којој се у тачци 1 вели ово: »Вам власт даемо с кнежином вашом управљати, и с оним полно заповедати, что вам се предпише, а обшчество, кое ће бити нод вашом влаотију, неугњетавати. 5 ) И сама ова тачка како је исказана, и у вези са онима које за њом долазе, до очигледности казује да се овде није мислило на општину као установу, него на грађанство и народ у опште, који је улазио у област његове војводске и командантске власти. Утврђујући овако. да ни Србија за време првог устанка није знала за овакву општину, каква је данас, ми ћемо да пређемо иа излагање шта је све по овоме урађено у Србији после другог устанка. Прелазећи на прилике у Србији после другога устанка, одмах се сретамо са скунштинском одлуком од 19. децембра 1815. године, којом је задржата стара административна подела земље на 12 нахија са главним и кнежинским кнезовима. И овде, као и у ранијем устанку, видимо тежњу да се одмах у почетку уведе ред и мир у побуњеној земљи, и тако се само и може разумети и објаснити безбедност онога времена, која се са похвалом помиње код сгаријих људи нашега народа. Колико је, пак, та пажња да се одржи мир и завлада ред, издизана изнад свега, и колико је њоме био прожет сам кнез Милош, јасно показује оиај пример, да је он на дан два после очајне а пресудне битке на Љубићу, већ поставио за старешину кнежине драгачевеке (капегана) Симу Радовића, дајући му иа то и диилому под 1. јуна 1815. године. 6 ') Положај сеоских кметова и у овом новом стању остао је онај исти, који и у ранијем устанку. Они су судили и дал^е незнатне потрице, суделовали при деоби задругара и расправљали друге ситне међусобне тербе сељака, као и незнатне кривичне ствари. Важност њихова у толико је бивала још и мања, што је власт нахијских кнезова била сувише голема, да је обухватила и судску и полицијску власт скоро у најширим размерама, изузимајући смртне казне, те се уз њих срески кнезови и кметови нису ни опажали. Тај одношај остао је све до 1825. године, када је уредбом од 6. јула 1825. године наређено, да се парничне странке морај судити прво код свога кмета, па тек онда да иду кнежинском кнезу, а после овога магистрату, у који су улазили и иахијски кнезови. Тек уредбом од 3. марта 1829. године, положај кметова подигнут је у толико што је кнезовима забрањеио да кметове кажњавају телесном казном — батинама, с обзиром на то, да су то махом одабрани људи. За све, пак, ово време, од 1815. па до 1829. године, о општини се нигде не говори, нити се она јавља у данашњем облику. Колико је, опет, од овога времена, па до 1835. године, кад је она први пут обухваћена нашим законодавством, било установа сличних њој, то ћемо показато у чланку, који долази за овим. Димитрије С. КалајџиЋ.

ГеограФическо отатиотичко описаниј Србије од Караџића. ') Алимаић , Историјски развитак полицијских власти у Србији.

5 ) Алимпић, Истор. развитак цолиц. влаота у Србији. Финансија од М. Петровића!