Полицијски гласник

БРОЈ 11

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 87

У делокруг Бертилоновог сиотема, а у циљу конотатоваља идентичности, спада и откривање арофесијоналних знанова, т. ј. оних који се јављају као последица личне проФесије, услед сталне, а понекад и претеране употребе појединих долова тела, обично руку, или поједине групе мишића. Тако је довољно познато из обичног зкинота, да радници на тешким радовима имају шаке одобљале и са жуљевима; да су код ковача мишице развијене и т. д. Један интересантан случај утврђивања идентитета на овај начин публикован је у »Полицијском Гласнику« за прошлу год. (бр. 41.) На обали .једне реке у Фраицуској, пађенл је 1888. г. левачовечја рука са палцем, који је обиловао браздама и посекотинама. Ово откриће доведено је у везу са нестанком часовничара Летарда, који је био левак, и за кога је, најзад, истрагом утвр})ено, да је убијен и исечен на комаде. Бразде на нађеноМ палцу произлазиле су, дакле, услед отварања сатова, односно љихових капака. Ако је нађени леш добро очуван, а кожа на рукама и прстима неповређена, онда за констатовање његове идентичности могу корисно послужити и отисци ирстију , али само нод условом да су и раиије — док је непознати био жив узимати. Нриликом описивања непознатих лешева треба .још обратити пажњу на боју коже, нарочито ако је у вези са етничким пореклом —■ расом; даље на асиметрију лица и разне аномалијо, а нарочито на тетовиране знаке, који понекад могу да открију и професију непознатог. У случајевима сумње о остацима каквог тетовираног или особеног знака: ожиљка, младежа, брадавице, посекотине и т. д. треба увек тражити мишљење од лекара. д) Одело Познато је из обичиог живота, да се одело и обућа, које носимо, знатно разликују међу собом у погледу своје величине, као и да је ова разлика у већини случајева изражена прецизно у мерама појединих делова нашег тела, као н. пр. отопала. за обућу, руку за, рукавице, главе за шешир, ногу и паса за панталоне и т. д. Очигледно је, према овоме, да између ових мера, односно између дотичних де'лова нашег тела с једне, и обуће и одела које им одговара с друге стране, поотоји извесан, узајамни однос, који допушта да се на основу једног од његових познатих чинилаца одреди и други. Другим речима: на основу познатих мера поменутих делова нашег тела може се увек одредити величина обуће и одела, које им одговара, као год што се на основу одела и обуће може одредити величина оних делова нашег тела, којима су ово одепо и обућа припадали. Овај однос између појединих делова нашег тела с једне, и обуће и одела које им одговара о друге стране. послужио је као повод Д-р Ђорђу Бертилону (брату АлФонза Бертилона) да конотруише нарочити систем за утврђивање идентитета. иомоћу одела и обуће.

Тачним и несумњивим подацима утвр},ено је, да између мера којима се служе занатлије, и мера које ое употребљују у антропометријском опису, постоји такође тесна веза, на основу које се увек могу одредити друге помоћу нрвих, и обратно. Чим, пак, ово стоји, стоји и Факт, да је могуће, само помоћу одела и обуће, утврдити идентитет већине личности, које су раније биле мерене *) Ако непозната личност није мерена, онда је, разуме се, немогуће утврдити њен идентитет овим путем, али се зато ово може постићи на други начин: јавним излагањем одела и обуће и иубликацијом п,иховог тачног оииса,. Приликом олисивања одела и обуће, треба нарочиту пажњу обратити на Фабричке жигове и Фирме радњи, који се обично налазе на јаци од канута, или на постави од шешира, или на грудима кошуље и т. д. Ови знаци показују место, у коме се непознати бавио у приближно одређепом времепу, а са утврђењем овог Факта и сам посао око конотатовања идентитета зпатно је олакшан.

Овим смо, у главноме, изложили све путеве и начине, који се данас употребљују за утврђивањо идентитета непознатих лешова. Осећамо потребу да нагласимо, да побројани путеви и начини нису апсолутни, и да све зависи од специјалних прилика и околности. Оно што је у овим питањима најпотребније, то је обазривост. У иитању о идентитету — вели Д-р Рајс — човек мора бити и сувише обазрив ".') Д. Ђ. АлимпиЋ.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

СКРЕЂЕ СЕ ПАЖЊА Љубомир Предић — „Трета", родом из Сомоша у Аустро-Угарској, опасан разбојник, °) Опшириије о овомв видети у нашем чланку: 5,Утврђивање идентичности аомоћу оделау »Полицијоком Гласнику 8 за 1 905. год. 'У-Агсћјуев сГ апЉгоро1о§1е спттеНе, св. за јануар 1907,

пуштен је 3. ов. м-ца из београдског казненог завода и Управа града Београда га је одмах протерала у Ауотро-Угарску као поданика оке државе. с ,Трета" је пресудом првстепеног суда за вар. Веоград од 24. марта 1 898. године Бр. 5040. осуђен на 20 година робије у тешком окову за извршено разбојништво на оаму Нову Годину, у сред бела дана, над једним београдским златаром. Ирвом пресудом био је осуђен на смрт, па је та осуда по примед.бама Касациоиог Суда смањена на двадесетогодишњу робију. II као малолетник Трета је био у АустроУгарокој осуђеи на 9 месеци затвора за опаону крађу. Скрећемо на њега пажњу иарочито нограничним властима, те да му не донусте повратак у Србију. Сад је у најбољој снази, стар око П6 година, омалеи, дежмекаст, плав, по темену и слепим очима ћелав, по лицу пегав; иа десном кажипрсту нокат му је згњечен отуцан. Т Р А Ж /С Е Софију Енер, служавку из Београда, које ,је нестало још у меоецу новембру нрошде го-

дине, тражи Управа града Београда актом Бр. 8 6 40. Нестада Софија има 18 година, пуна је и добро развијена, у опште нлава; на десној страни врата има ожиљак од чира ; говори српски и немачки. Ко би о љој ма шта зиао, моли се да то саопшти најб.шжој по.шциЈској или општинској власти , којој се препоручује, да о свему одмах извести Управу града Београда. У