Полицијски гласник

Б1 Ј 0Ј 14

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

СТРАНА 111

слободно кретање Министру дато за све кандидате у оиште, дакле и за лица мугаког пола, још мање се неко ирп.во за добивање указног звања може признавати лицима женскога пола, као што је жалитељкин случај. Из тога је разлога, по мишљењу Држав. ( авета, и у Министрову решењу неумесно било позивање на чл. I. зак. о чиновниц. гра1,ан. реда, као да се њиме само лицима мушкога иола даје право на добиваље указа, јер тај члан говори само о том, да се »својство активног чиновника задобива краљевим указом, којим се ко год поставл>а на какво место у државној служби.« Ту, дакле, није реч ни о каквом праву ни о лицима једнога или другога пола, која би право на указ имала. (1 тога је Држ.авпи Оавет, одлуком својом од 9. априла 1902. г. Бр. 1254. одбацио жалбу као ненадлежној власти поднесену.

Комлензацији дуга код извршних власти има места над о дугу постоји извршна пресуда судска. Пресудом Апелационог суда од 10. јануара 1897. г. осуђен је Јован П,, војјги капетан, да врати своме тасту Манасију А. из Врање, примљени мираз у 3600. дин., пошто је његова жена, а ћерка Манасијева, без деце умрла. Другом цресудом Апелационог суда од 4. маја 1899. год. осуђен је опет Манаоије да плати Ману II., брату Јовановом, 3500. динара, и то само из оног дела имања, који је Манасије, по распоредном решењу судије за неспорна дела, иаеледио од своје Керке пок. Параскеве, бив. жене Јованове. Како је Мане II., поверилац Манасијев, доц1гије купио кућу од Јована, с обвезом да исплати све интабулисане дугове, па и онај његовом тасту Манасију, то је купац Мане, на основу поменуте пресуде Апелационог суда, тражио : да се његово примање од Манасија пребије за примање овога од зета му Јована, и разлику у износу оба дуга, у 34 динара положио пачелству за Манасија. Начелство је, на основу § § 466, 497 и 499 грађ. суд. пост. донело решење којим је одобрило ову комнензацију, пошто је пресуда Апелационог суда била извршна, а Министар унутр. дела одобрио је то решење начелства решењем својим од 23. октобра 1901. год. П№ 24419. У жалби Оавету на ово Министрово решење Манасије је навео: да је он своје примање од зета Јована некоме и иекада продао, те с тога се није могло овако поступити приликом регулисања поверит.ељских рачуна између њега и Мана, и да начелство није било позвано да врши компензацију пего је требало да Мана упути да тражи наплату из другог имања. Државни је Савет нашао: да је Министрово решење правилно, а жалба неумесна из ових разлога: кад је жалитељ пристао да прими наследство своје кћери под уоловом да плати све њене дугове, и кад је међу овим дуговима био и онај од 3500 дин. што је жалитељ као наслед•иик, имао давати Мани, онда је начел-

ство, на основу извршне иресуде Анелационог суда, умесно поступило што је примање жалитељево од свога зета Јована, одредило за измирење примања Јовановог брата Мане од жалитеља Манасија, пошто се у тој пресуди изрично наређује: да се Мане може наплатити само из наслества Манасијевог од његове ћерке, а не из другог каквог имања. Изговор жалитељев да је своје примање из наслества некоме продао, нема вредности, јер га никаквим доказима није правдао, иити би се смело допустити, да се каквим тајним преносима оштети поверилац М-анасијев. С тога је Државни Оавет одлуком својом од 8. марта 1902. год. Пр. 826 одбацио жалбу као неумесну. м. В.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена оу нам ова питања: I. Суд општине закутске, актом својим од 29. јануара ове год. Бр. 125, пита: »Кад се једном грађапину досуди извесна сума новаца пресудом општинског суда, па суд ту пресуду и изврши и новац преда сопственику без аризнанице на нотпис, на самој пресуди, да ли и такав пријем нодлежи такси из бр. 8. таксене тарифе ?« — ТТа ово питање одговарамо: Пр:'даја иовца на потпис, на самој пресуди, равна је оној предаји по признаници, јер се и у оном првом случа.ју признаје пријам, дакле утврђује исти Факат који и у овом другом случају. Према томе, по тач. I . правила за извршење закона о таксама од 3. маја 1897. год. ПрБр. 10442, општински судови морају у оваквим случајевима наплаћивати таксу из бр. 8. таксене тарифе. II. Оуд општине мариновачке актом својим од 10. јануара ове год. Бр. 36, пита: 1, »Пресудом царинарнице неготинске, осу1,ено је једно лице да плати 59 дин. на име казне и 20 дин. на име таксе за кријумчарење неких ствари из Бугарске. Власт среза тимочког наредила је овоме °УДУ! Д а горњу наплату извргпи из покретности, а ако ове не би било, да се њој пошље списак његовог целокупног непокретног имања. Како осуђени није имао покретпости, суд је по пописној књизи Б. послао списак иепокретног имања, које износи свега 1*50 хектара. По пријему овога пописа, власт је наредила суду, да таксу у 20 дин. наПлати макар и продајом имовине осу^еног, а за казну, вели, пошто пома довољно имања као земљоделац, замениће му сезатвором. Пошто је осуђени платио таксу давањем у реум једне парцеле, сада среска власт нарећује да се понова узме у попис треКина. имања осуђеног ради извршења пресуде.

Како је среска власт издавала по овој ствари дво.јака наређења, а суд мећутим, нема при руци царински закон, то да би се избегла свака иогрешка, моли за објашњење: може ли се осуђеном узети у попис непокретно имање за наплату осуде за кријумчарење, кад он нема довољно земље за уживање, управо штити ли му ову земљу § 471. грађан. суд. пост. као земл>оделцу ? с( и 2, У бр. 2. »Полицијског Гласника" од ове године, на питање општине копривничке о иаплати свештеничких потраживања одговорено је, да »свештеници морају ове таксе тражити на време, јер застарелост и овде није искључена,« али тамо није речено : ио ком законском пропису застаревају и за које време ова свегптеничка потраживања. Како код овога суда постоје свештеничка колачка потраживања још од 1900. год., то се моли уредништво за објашњење о застарелости." — На ово иитање одговарамо: 1. Чл. 153. царинског закона гласи: »казне новчане за кријумчарење, иреобра,ћају се у казну затвора, пко је кривац није у стању илатити треКином свога имап,а. У оваком случају 10 динара рачунају се у дан затвора. Ни у ком случају затвор не може трајати дуже од годике дана. <( Као што се из ове законске одредбе види, за кријумчарење продаје се само трећина имања, ако се њоме може да нодмири цела казна. Није ли такав случај код кога осуђеног, онда се казна замењује затвором. Оуд, дакле, пека попише трећину имања осуђеног и процени, па ће среска власт, која има да изврши пресуду, и ко.ја носи и одговорпост за повреду чл. I 53. царин. закона, оценити: далмће, према процени имања. излагати ово продаји, или ће применити затвор; и 2, Услуге свештеника, које они чине по закону о уређењу свештеничког стања, са правом на награду, долазе у ред годијпњих услуга, и по томе за њих важи застарелост из § 928. под д. 111. Суд оиштине лозничЈсе, актом евојим од 1. Фебруара ове год. Бр. 113, пита: »Каси опгатинској дуговао је извеспе суме знатап број грађана још од пре 20 до 30 година. Како нису хтели да илате дуг, суд општински осудио их је, на тужбу општинског пуномоћника, на плаћан>е. Двојица од њих из.јаве жалбу, и Првостепени суд ваљевсЈш ионишти обе пресуде, налазећи, да су облигације застариле по § 928. под ж. грађанскога закона. Суд овај није делио гледиште суда по овој ствари, јер налази да овде можо бити речи о застарелооти из § 931. истога закона, па је дао противразлоге; али је Ирврстепени Оуд, у пуној својој седници нашао, да су поменуте облигације застариле, јер се вели застарелост, коју предви1)а § 931. односи само на непбкретна добра.