Полицијски гласник

СТРАНА 116

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРО.Г 15

по правилу је позивано 12 поротника, који су имали да сведоче о спорним Фактима и правним односима; они су утврђивали доказ, били су, дакле, доказна порота. Из Грађанског била је ова доказна порота пренета и у Кривични Поступак. Из почетка је зависило од оптуженог, хоће ли се позвати на доказну пороту или не, али кад је 1219 год. укинут божји суд, онда је ова порота дошла на његово место као редовно доказно срество. Поротници су били сведоци , који су суду саопштавали чињенице, које су они сами раније сазнали, или су само по ранијем познавању оптуженог доносили свој оуд и заклињали се. Из такве доказне пороте развила се ностепено пресудна порота на тај начин, што су поротници све више губили својство сведока и постајали судије, пред које се износили докази, на основу којих су они судили. Тек 1530 године почели су се пред поротом износити докази, на основу којих су они доносили своју одлуку, и у будуће је била у снази и једна и друга норота, док најзад 1650 године није сасвим нестало доказне пороте, јер су поротници могли своју одлуку доносити само ла основу доказне грађе, прикупљене за време извиђања, а не на основу њиховог личног сазнања. Тако су из сведока постепеним развићем постале судије. (наставиће ое) Д-р Бож. В. МарковиЋ. —'=^7 ' О П Ш Т И Н А (НАСТАВАк) 4. По постојећем устројству обштина, у свакој ооштини постоје две потпомажуће се обштинске власти а именом примирителни суд и збор обштинара, па тек гдигди, а наијасније у чл. 3 уредбе од 1840 године, провирује и јошт једап трећи орган обштински под именом обштине. У овоме члану говор је о бирању кметова и помоћника, па ту се премда доста неразговетно наређује, да ће при избору томе учествовати обштина, дакле и друга нека лица, а не само обштинари. И доиста налази се предмета, које треба оставити да ји већи број житеља а не само обштинари промотре и реше, па тако наравно и веће заузимање и озбиљније старање о обштинским стварима код житеља обштиие пробуди и развија. Тога ради и капано је у чл. I 1 пројекта, да послови, кои се имају у обштини да ураде свршавају се или у: 1. Обштинском збору, под којим се има разумети скуп чланова целе обштине, способни за участвовање у обштинским стварима; или 2. Општинском суду, на место постојећег примирителног Суда, кои изрично само једну његову, и то судску страну изражава, и напослетку 3. Обштинском одбору на место постојећег сада скупа обштинара, кои као једно тело сада и нема никакав званичан назив. Шта. пак кои од ова три обштинска органа има да ради, прописано је даље о свакоме на своме месту. 5. Пре свега код збора обштинског увидило се за целисходно и потребно поделити га на два вида., На велики и мали, па онда означити, кои се послови на једном, а кои ли на другом збору имају свршавати, као што је то у чл. 12 пројекта учињено. Но селима је већ давнашњи обичај, да су кућне старешине поглавито учествовале у обштинским делима, па се за корисно налази и даље таи обичај задржати. Поред означења, кои се пословп имају да врше на великом збору, што је учињено у другом раздел.ку чл. 12 про-

јекта, потребно је, да се изречно каже ко може, а ко ли опет неможе участвовати на обштинском збору с правом гласања. С тога су и положени прописи у чл. 13. 14. и 15. пројекта, при чему се имала намера привући на збор све оне житеље обштинске, коима је и стало до блага обштинског, а који су опет у стању самостално исказивати своје мишљење. Између остали уолова, који. су у речеиима члановима изложени, са захтевањем оним за варошке и паланачке обштине да поред остали известни својства изискује се и плаћање потпуног иореза од 6 талира по закону о порези од 1864 године има се намера, да ти људи, који веће терете за јавне потребе сносе, и нека одличија у обштини уживају, а обично је следство, да људи бољег материјалног стања живећи у једној обштини, имају и узрока јаче се и с већом вољом заузимати за обштинске ствари, неискључујући при томе ни остале житеље слабијег материјалног стања. Даље у чл. 17, 18, 19 и 20 пројекта назначено је кад ћо се и како моћи што у збору закључити по предмету, ради кога је збор и сазван, а ово је у толико потребније прописати, што у устројству обштина од 1839. године нигди није означен начин, на који се има изрећи закључење обштине а сада збора. Недостатак тога прописа оставио је доста отворено поље и злоулотребл>ену, било од стране извршујући државни било од обштински власти, као што је и често повода давао жалбама од стране чланова обштине, а и једно и друго држи се, да ће се избећи правилом, прописаннм у реченим члановима пројекта. 6. У чл. 21—-48 пројекта изложени су послови, које обштински суд има или самостално или у договору са обштинским одбором да ради, с означењем начина бирања преседатеља и осталих обштинских званичника. Тако у чл. 23 казано је за варошке и паланачке обштине, да ће преседатеља и чланове обштинског суда бирати обштински одбор, чиме је попуњена једна нразнина у сада постојећој уредби, као што је то горе разложено. Према томе што у варошким обштинама имаде већи бро^ј одборника обштинара држи се, да је ово наређење с више страна целисходније, но кад би се оставило, да преседатеља и чланове бира збор обштински; јер одборници, позвани на своју дужност поверењем збора, а као одабрани људи, обраћа ће наравно и више иажљивости каква ће лица бирати за означена обштинска званија. • г !а сеоске пак обштине, гди је с једне стране обштински одбор мањи на број, а с друге опет по сада постојећим правилима дат је кућним старешинама већи круг участвовања у обштинским стварима, па држећи да је уместно истим лицима и даље нешто веће участвовање при томе задржавати, означено је у чл. 24 да у истим обштинама бира председтеља и чланове мањи обштински збор, на коме, као што је горе споменуто, имају право гласа само кућне старешине. На како је по селима јаче у обичаи прешло, да се води договор о обштинским стварима но по варошима, то је уједно овде уређено, да мали збор може се свагда сазвати, када то обштински Суд за потребно нађе, а није противпо другим законим наређењима. Како се често догађа, да се лица, изабрана за преседатеља или члана одрицају примити се истс дужности, наилазило се на разне незгоде, што није било никаква прописа, шта се има у томе случају радити, то да би се таквим незгодама помогло наређено је у чл. 26 да се сваки мора примити избора за преседатеља или члана с изузетком наравно они, који су по чл. 59 ослобођени те дужности. А да би се лица, изабрана за преседатеља или члана, која би имала вољу и ио-