Полицијски гласник

СТРАНА 118

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 15

Према овим примедбама, кварт није у свему поступио, веК је решењем овојим од 7. августа 1902. год. № 6806. позвао друго-осуђеног Димитрија, да и други део осуде по пресуди плати, наводеКи, да је први дужник отишао незнано где. Решење ово одобрила је Управа града Београда, а решење њено Министар Унутрахпњих Дела својим решењем од 7. октобра 1902. год. П№ 23736. Противу решења Министровог Димитрије је изјав^о жалбу Државном Савету и у њој навео, да је решење Министрово неправилно с тога, што је њиме одобрено неправилно решење кварта, који није ништа предузео ради сазнања, где се налази први дужник, те да би се од њега могла наплата тражити. По расмотрењу односних акта и оцени жалбених навода, Државни Савет одлуком својом од 29. априла 1903. год. №2476. поништио је ожалбено Министрово решење, нашавши, да исто не одговара закону из ових разлога: Пресудом првостеп. трговач. суда утврђено је: да су Настас и Димитрије смесничари —• ортаци за почасне шпекулације, и да су као такови примили на себе извесне предузимачке послове, које су по уговору уступили на израду тужиоцу Вељку. Према томе они се појављују према тужиоцу ,као јединица, услед чега и њихова обвеза плаћања по пресуди судској има се сматрати као солидарна у смислу § 545. грађанског закона. Ио при свем том, нрема другом одељку закоиодавног решења, оштампаном уз наведени пропис законски, не може се наплата целокупне осуде извршити од једног од осуђених, док се не утврди немогућност наплате од другог осуђеног, или немогућност да се он пронађе. Ово је објашњено и примедбама Министровим од 19, јула 1902. год. № 17519, по којима полицијска власт није као што треба поступила. Противу осуда по закону о заштити од сточних зараза и о мерама за угушивање тих зараза нема места жалби Државном Савету. Пресудом начелства округа моравског од 10. децембра 1906. год. № 11064., а по тужби Петра Живадиновића, тежака, кажњен је Димитрије Здравковић, из Т>уприје, са шест дана затвора или 30 дин. новчане казне и да плати тужиоцу накнаду штете и трошкове зато, што свога побеснелог пса није чувао, те је тужиочево једно свињче ујео и заразио. Ову пресуду начелства, донесену на основу чл. 42. и 46. закона о заштити од сточних зараза, одобрио је и Министар Унутрашњих Дела својим решењем од 4. јануара 1907. године Г1№ 84. По изјављеној жалби, Државни Савет огласио се за ненадлежног да расматра ово решење Министра Унутрашњих Дела, и на основу чл. 25. закона о пословном реду у Државном Савету одбацио жалбу као ненадлежној власти поднесену. Одлука од 16. марта 1907. год. № 1624. №1. В.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: 1. Суд општине доњо-зуничке, актом својим од 8. јануара ове год. Бр. 63, пита: »Општину доњо - зуничку сачињавају два села: Горње и Доње Зуниче. Ова општина нема своју школу, већ сељани села Д. Зунича шаљу своју децу у јелашничку школу, а сељани села Г. •Зунича у књажевачку школу, као најближим местима. По буџету школе јелашничке, село Д. Зуниче треба да плати на име школског приреза 164 - 04 динара, а по буџету школе књажевачке село Г. Зуниче треба да плати за издржавање школе три пут више од села Д. Зунича. Кад је приступљено уношењу овога приреза у општински буџет општине Д. зуничке, ради изналажења стопе општинског приреза, онда је настао сукоб и у одбору и на збору између сељана једнога и другог села; јер сељани села Д. Зунича траже да се оптерете стопом школскога приреза која би одговарала укупном њиховом дуговању од 164*04 дин., а сељани Г. Зунича траже да се цео школски прирез уједини, и разреже подједнако на сељане и једнога и другог села. Да би се буџет правилно саставио, моли се уредништво за потребно обавештење по овоме.® — На ово питање одговарамо: Закон о народним школама, стављајући у дужиост школској општини издржавање школа, не регулисава нарочито сам начин наплате приреза у случајевима, кад је школска општина састављена из више села. Према томе, за расправу овога питања морају се узети у помоћ закони: о општинама и окружним, среским и општинским буџетима. И по једном и другом закону, општински буџет укупно предвиђа општинске издатке, не делећи их по селима, те се, тако, и стопа приреза, потребна за изравнање буџета, у колико редовни прирези не достижу, увек јавља једна иста за све грађане дотичне општине. Она, у осталом мора бити једна иста и по томе, што само општинско књиговодство не допушта могућност, да се ова деоба у проценту чини. Ако се овоме свему дода још и то, да би у основи било неправедно, да једно село плаћа већи школски прирез само зато, што је географски ближе једној варошкој школи, у којој су издаци већи, него у оној другој, којој је ближе оно друго село, онда се прирез школски, као саставни део општинског приреза и општинског буџета, има скупити уједно за оба села, па разрезати равномерно на еве грађане општине. П. Суд општине јањске, актом својим од 14. јануара ове год. Бр. 53, пита:

1. »11о члану 24. закона о народним школама, казне за изостанке ђачке од школе, наплаћују се од ђачких родитеља. По том истом члану онима, који плаћају испод 15 динара непосреднога пореза годишње, новчана казна замењује се затвором или радом на општинским пословима. Моли се уредништво за обавештење: да ли у непосредни порез улази и лични порез или не. Ово је потребно да се зна, како се при замени казни не би учинила погрешка, и 2. Кад се позове марвени лекар ради прегледа угинулог грла по закону о осигурању стоке, да ли он мора доћи о своме трошку, или му припада дијурна и колика, и на чији рачун, пошто је ова општина удаљена од његовога, места становања за 8 и више оати?« — На ово питање одговарамо: 1. И по Уставу чл. 84. и по закону о порезу чл. 1», у непосредни порез улази и прирез на личност, како онај с главе на главу по 6 дин. тако и онај 5°/ 0 , што се наплаћује према другим пореским објектима. Прематоме, кад год извесно лице плаћа непосредног пореза заједно са порезом на личност мање од 15 динара, треба му новчану казну заменити затвором или радом на општинским пословима, и 2. По члану 4. закона о осигурању стоке, у састав оцењивачког суда за преглед угинуле стоке, у сеоским општинама, не улази марвени лекар, те је по том искључена у опште могућност, да се он зове као члан овога суда. Ако би, пак, био потребан за случајеве из тачке 2. чл. 3. поменутога закона, онда њему не припада дијурна ни од општине ни од сопственика стоке, пошто то долази у послове, које он врши у кругу своје службене дужности и има награду по чл. 3. зак. о грошковима управних власти. Ако би марвени лекари истицали право на још какву другу накнаду, онда целу ствар треба представити вишој власти, те да она контролише умесност таквих захтееа. III. Суд општине табановачке актом својим од 22. Фебруара ове год. Бр. 152, пита: 1. »По изјављеној жељи села Папратигита, оно је одвојено од општине гугаљске па придодато овој. Моли се уредништво за обавештење: Мора ли се вршити избор новога председника у овом случају, а у смислу чл. 63. закона о општинама или не, пошто није извршено спајање двају општина, него је само једно село пришло, и 2. 54 лица села Папратишта, поднели су молбу господину Министру унутрашњих дела и тражили да им једно брдо звано »Гвоздац,« прогласи за село, наводећи у својој молби да је ово брдо засеок. Међутим »Гвоздац« се нигде не води по списковима као засеок, нити ико у околини памти да је то био засеок, јер