Полицијски гласник

БРОЈ 19

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 159

су да се једно овакво важно иитање не може решити једнострано. У различитим специјалним случајевима делају и различити Фактори, и у разној пропорцији, а који је од ових Фактора најважнији, може се утврдити само за сваки случај нонаособ, и то тек по извршеном злочину и студирању злочинца. * * * Пошто је, на изложени начин, испитала узроке криминалитета и самог злочинца, криминологијаприступа изучавању система за сузбијање криминалитета. Овде долази изучавање превентивних и р^пресивних средстава, разних система поправљања за поправиме и изолисања из Д}>уштва за непоправиме злочинце, и најзад судско-полицијска иетраживања, која су, у исто доба, и превентивног и репресивног карактера. И полиција и истражна власт јављају се, после ових нових криминолошких испитивања, потпуно трансФормисане; нови научни резултати нуде полицијским и судским органима огромну количину нових знања, која су им од неоцењене користи за њихову проФесију. Јасно је, да се изучавање криминологије, које обухвата и с.удско-полицијска истраживања, не може вршити без лабораторијум-музеума. Криминална наука, која се и до скора изучавала начином апсграктним и метаФизичким, иросто према текстовима закона, постало је данас, захваљујући новим откриКима свију наука, права природна наука која се, као и осгале природне науке, иеможе студирати без лабораторијума и музеума, у које треба скуиити све што се односи на изучавање криминологије: граФичке таблице, фотограФије, инструменти, анатомски материјал, корпус-деликти, трагови свију врста, нредмети и документи који се односе на инснекцију места злочина, преглед леша, констатовање идентитета и т. д. Овај богат и разноврсан материјал биће од пеоцењене користи за практичну и сксперименталну обуку ученика, а и само теоријско изучавање криминалитета и човека злочинца у оиште наћи ће у њему овом материјалу— потврда и доказа за своје закључке. (наставиће се) Д. Ђ. АлимпиЂ.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I. Суд општине вранићске у срезу посавском, окр. београдског, актом сво.јим од 7. Фебруара ове год, пита: 1. »По § 13. последња алинеја грађ. судс. поступка и чл. 24. други став закона о чувању поља, одређена је надлежност кметова сељачких кад се општина из више села састоји. Какву надлежиост имају кметови села, кад се општина из једног села састоји а у оваким приликама; 2. По чл. 24. последња алинеја закона о народним школама, председник

општинског суда или његов заступиик, дужан је наплатити одређену казну у року тридесет дана, а ако то не учини а од кажњеног се могло" наплатити онда нлаћа сам, а није одређено од када се ово рачуна, или од дана кад се казна у одбору изрече или од дана кад се туженом саопгати и наплата затражи; и 3. По чл. 126. закона о шумама: .иступне кривице по овом закону учињене у државним, манастирским и црквеиим шумама извиђа и казни среска полицијска власт, а у осталим шумама општин. суд., а није одређено до које суме процењене кривице може општински суд да суди, и да казни, и ако се ко осуди по овом закону па се изјави жалба Првостепени суд иишти пресуду и упућује суд на чл. 111. закона о шумама, оида како се има разумети чл. 126. закона о шумама и је ли и по коме наређењу и за које кривице надлежан општински суд извиђати и судити шумске кривице?« — На ова питања одговарамо: I. По чл. 24. закона о општинама од 24, марта 1866 г. за место, из којега је главни кмет (иредседник) иије биран кметовски помоћник, па је, по томе, по чл. 41. истога, закона нредседник као прва месна власт у селу из којега је он. Ови кметови (председници) и кметовски помоћници, имали су по чл. 41. поменутога закона право суђења за потрице до 100 гроша чаршијских, а сехМ тога помирљиво су расиравлзали тербе, које би се нородиле због њива, крчевина, забрана и других сличних потраживања. Пресуде.за' потрице постајале су извршне, а оне друге тек онда, кад их оиштински суд одобри. Изменама § 6. т. д. грађ. суд. иоступка од 17. јаиуара 1876. год. дато је нраво сеоским кметовима, кад је општина саетављена из више села, да.суде грађанске спорове до 10 Динара, остављајући :и даље и оно право из чл. 41. зак. о општинама. 0 местима, која су сама сачињавала општину, као нгго су вароши и велика села, закон није истина можда изречно рекао, али је очигледна ствар, да је ту суђење оставио самим општинским судовима. Потврде за овакво гледиште налазимо донекле у последњем ставу § 13. грађ. суд. поступка који такође помиње само пресуде ееоских кметова, а то се види и из чл. 103. и 109. зак. о општинама, где се предвиђају дужности председника општина, али где се о суђењу грађанских спорова до 10 динара не вели ништа. Не би се, у осталом, могла ни објаснити иотреба да се ова суђења пренесу на поједине кметове и у оним местима, где постоји онштински суд, као непосредна месна власт,, нити би се то дало ноклоиити са тачком првом чл. 100. зак. о општинама. Према томе, кметови оних општина, које су састављене из једног села или вароши, имају учешћа у суђењу ових спорова до 10 дин. само као чланови општинског оуда.

Ово исто важи и за случајеве из чц. 24. и 25. зак. о чувању пољског иман,а; 2, Рок од месец дана за наплату казне од 1]ачких родитеља, почиње тећи од онога дана, када је председник примио од школског одбора одлуку о изреченој казни; и 3, У бр. 31. »Полицијског Гласника« од 1905. год. и у бр. 27. од 1906. године, опширно је изнесено, које шумске кривце суде општински судови. Треба то прочитати, па ће онда изостати ненотребна питања, II. Суду онштине селевачке не може се одговорити на питање од 13. априла ове год. Бр. 1357, пошто није поставио начелно питање него је изнео конкретан случај, те би се одговором прејудицирала сама ствар. [II. Суду општине војиловачке одговара се на питање од 13. априла ове год. Бр. 407, да ,је такво питање расправљено у бр. 1.8. »Полиц. Гласника« од ове године, зато нема потребе сада то понављати. IV. Суду општ. алВсоандровачке на акт од 10. априла Бр. 5449 одговара се, да редакција нема пред собом пптан.е о коме суд говори, зато пека га поново изложи, па ће'се објаснити,

СЛУЖБЕНЕ 0БЈА.ВЕ Т Р А Ж Ш С Е Драгутина Петровића; бив. воденнчара код Јанићија Миланопића, из Гор. Грбице, родом из Пдеша, среза жунског, тражи начелник среза гружанског актом Бр. 6287, због горосече. Оп је стар 5 0 година, средњег раста, коое смеђе, очију граорастих, Округ.шх образа, у сољачком оде.1у. Пронађеног треба снровести номенутом начелнику. Ђорђа И. Ј. Габаревића, слугу Ириу.н! II. Јатића, земљод. из Јабуковца, који је 16. пр. м-ца отумарао из Јабуковиа и до сада се о ње.чу ништа нијо сазна.ш, тражи наче.шик среза брзо-паданачкиг актом Бр. 3615. Ђорђе је стар 13 година, ири.шчно развијен, косе смеђе, очију граорастих, носа, нравилног ; од одела имао ]е на себи: кожух, чакшире, на глави црну шубпру а на ногама нресне онанке. Обраћа се нажња свима но.шцијским и општинским вдастима да га нотраже и у случају нроналаска о томе известе поменутог начедника с цозивом на акт Бр. 3615. Вељка М. Правдића, Дојчина Савића, и Живана Ј. Костића, земљод. из Осанпцо, који су 3 0. нр. м-ца побегли од својих кућа без знања родитеља у намери да иду у Америку, тражи начелник ореза грстеничког депешом Бр. 67 29. Вељко је стар 16 година, високог раста, у дицу илав, косе плаве, ћосав, од одбла има на себи гуњ и чакшире од сукна, на глави шубару а на ногама опанке, Дојчин је стар 2 1 год., у луцу смеђ, ћосав, од одела има гуњ и чакшире од сукна, на глави војничку шајкачу а на ногама опанке; Живан је стар 19 година, средњег раста, дежмекаст, у лицУ