Полицијски гласник
ВРОЈ 20
ПОЈ1ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
СТРАНА 165
ОШсегз), чији је задатак оличан ономе раније поменутог Раго1е —- ОШсегз-а. Пробација ое нге примењује свуда само на новаке, нити оамо на младе људе. Баш у Масачусету године 1903. од 8140 лица подвргнутих пробацији било је не мање од 6236 лица, старих преко 21 године. Рок трајања пробе у разним државама различит је. Негде је он у сваком случају онолики, колико судија нађе за сходно, а негде закон одређује Једно време за сваки случај. Једна комисија у држави Њу-Јорку ту скоро предложила је, да тај рок за злочинства не буде испод 1 године, а за остала дела испод 3 месеца. Вредност ове установе једва се да проценити; у нрвом реду не за то, шго код • ње не долази до осуде, већ за то, што кривцу уштеђује љагу претходне казне и што га на дуже време подвргава једном : благотворцом надзору. За ова лица није дово Л ј Н о поучити их на претреоу, па их онда оставити евентуално гоДинама саме оеби и својој судбини. III. Судови за омладину. Ни пробација, ни рбформни систем тгису установе само за малолетнике у правом смислу, јер оне обухватају и старија лица. Трећа усганова, суд за омлпдину '.1т*еш1е СћЈМгеп'8 Соиг!) је установа само за младеж. Она је посвећена особеним интересима оних, који у време довођења пред суд нису прешли 16 годипа (ово је иравило). У Америци је признатавеза између злочнна, и социјалних проблема, као што су нарочито занемарена сирочад и малолетници напуштени од снојих родитеља; све ове класе доводе се пред особени суд за омладину и то наравно деликвенти обично одвојени од осталих. Између малолетника и старих злочинаца не сме постојати никаква заједница ни у просторном ни у временом погледу. Зато се они и пре и за. време претреса држе даље од додира са старијима, суди им се у друго време, а више пута и у другим просторијама или зградама. Сем просторног и временог тежи се и за стварним диФеренцирањем. На ствар једнога дечка треба друкчије да се гледа, него на посгупке старијих људи. Ако он узме играчке из каквог дућанског излога, онда он, тако се мисли у Америци, не врши јидан злочин у нравом смислу речи, већ обешењаклук или можда јуначко дело, како то он сам сматра или његови другови, који то управ понајбоље могу и да оцепс. За то с њима и треба другачије поступати него са правим злочинцем. Место да се затвара, уклањају му подстрек за злочин. С тога је један случај дао повода, да се уреде игралишта, да се спреме гомиле неска за играње, те да дечаци у будуће не буду принуђени да себи краду играчке. Да би их задржао од скитања, он их контролише како посећују школу. Која ће се криминална установа (пробација, упућивање којој Фамилији или у реФормну школу, или напослетку уреФормну казнионицу) у ком случају применити као целисходна уз мпоге друге мере може одлучити само саецијалиста. аа дечије ствари.
Само дечји судија треба да буде један такав специјалиста. Поправка малолетника на.сваки начин захтева извесне обзире ие само према њему, већ и према његово.ј околини. За то закон у многим напреднијим државама даје широка права дечјем судији према свакоме, који са. малолетником долази у буди какав однос. Опомена, пробација, новчана казна, па чак и затвор, све су то мере иа које он има права према. немарљивим родитељима, који пренебрега,вају своју дужност. Лица, која заводе наивну или напуШтену децу на деморална дела, која им продају забрањене артикле, позивају се на суд и кажњавају. Дечји судија је у неку руку> центра.та за старање о деци. Организациј.а ових судова је неједнака. Пегде је дечји судија само дечји еудија; негде пак он уз то врши и друге судске послове, а има, и таквих држава и места, где сваки редован судија преко године само не.ко в[1еме (но месец даг-га у ФиладелФији) . врши дуЈкност дечјег судије. Прва врста на сваки начии да је најбоља, јер само код ње може бити речи о судији као специјалисти за дечје Ствари. Дечјем судији цомаже РгоћаИоп ОГПсег. Он саопштава оваку дечју ствар. По том до претреса прибира подагке о^Стаљу •сгвари, да би на иретресу својим нредлозима могао користити с.удији. Ако за тим оптужени буде стављеп нод пробацију, онда ОШсег нредузима надзор над њим. У његовој личности, дакле, сједињене су три делатности: полицијска до претреса, државног тужиоца на претресу и надзорничка по претресу. Ову установу сви стручњаци у Америци сматрају за усиешну и ако је још млада. I. јула 1899. почео је дејствовати први суд за омладину у Чикагу. До 1904. већ су установљени ови судови још у 8 држава и у 11 великих градова Уније. Аустралиске, енглеске и ирске вароши оледовале су њима. Уштеде на овим судовима су знатне, те и са те материјалне тачке гледишта излази као боље: »Опасавати децу, него кажњавати злочинце.® * * * Из ових реФерата о американској криминалној политици могле би се извући паметне конзеквенце и за питање о уређењу наших казбионица, које је на прагу. Нама није познато ни какав је план, ни на којој се основи и за кога се има подићи нова иаша казнионица у Јагодини, али ова слика американских казнионица пружа пам овај савет: Казнионица у Јагодини мора бити чисто новога система и у ирвом реду намењена малолетницима и лицима, која се први пут осућују. Наше прилике недопу штају нам да имамо са свим оделит завод за малолетиике, али он се може са свим оделито подићи уз већи завод као што је случај код митровачког казненог завода. На тај начин и ми би имали казнене заводе оба система, од којих би стари служили за повратнике и непоправљиве злочинце из навике и проФесионалне. Миливоје Ј. Петровић.
0УД0КЕ ИОТРАГЕ И ПОЛИЦИЈА К.ао нарочита мау^а (наставак) Изнесене граФичке таблице пбказиваће везу између геограФске и социјалне средине с једне, и криминалитета с друге стране; друге ће опет ггредстављати генеалогију чувених злочинаца и показивати улогу насле!,а у стварагБу злочиггачког типа; трећа врста ових таблица показиваће геотрафску поделу општег кримитталитета, док ће нас четврта упозггавати са ]»азним облицима тетовираних знакова, нацртима и списима злочинаца, који су врло важни извор за реконституисање криминалне психологије. ФотограФИЈе или сами злочинци олакшаће изучавање свега онога гпто се односИ тга исггитивап>е физио-психологнког нерооналитета злочинчевог, као што су н. пр. знаци дегенерације код тако званих ро1)ених злочинаца, и т. д. Инструменти за испнтивање осетљивости, мотилитета и емоције злочинаца наћи ће такоће места у овим лабораторијум.-мувеумима, и нослужиће као важни доказни елементи приликом изучавања злочинчевог персоналитета. Колекција разних корпус-деликата и карастериотичних радова злочинаца у самим затворима, показаћо њихову интелигенцију, моралност и осећаје, и пружити драгоцене податке о њиховој нсихологији. Колекција топограФских нланова и метричких ФотограФија леша, олакшаће иреглед жртве и рана, а један нарочити и веома разноврсни материјал упутиће органе сигурности како да сачувају, изучавају и сравњују трагове сваке врсте. 11 најзад: Фотографије у природној величини потпомагаће знатно испитивање ироФесијоналних и осталих особених знакова, који служе зе доказ идентитета. Само аа овај начин, и уз приломоћ резултата сувремених наука, могуће је данас студирати криминалитет и успеншо водити полицијско-судске истраге. .Људи, који ивиђу из ових будућих школа, у место да буду правници који ће знати само апстрактне ствари, познаваће у истини механизам кримигталног живота и средства за борбу противу криминалитета« У току даљег излагања г.идећемо како је НичеФоро разрадио ова.ј општи нацрт програма за изучавагва криминологиј.е и научне полиције. Место злочина Погито је претходно констатовао, да истрага, по правилу, почиње испитивањем места на коме је злочин извршен, нисац тврди да је веома важно, како због саме истраге тако и због поротника, судија и вештака, сачувати тачагг изглед овог места у свима детаљима. Ово се до скора постизало — а у земљама у којима су истраге остале кристалисане у старим емпиричким Формама — и данас се постиже нисменим запиI сницима (увиђајима), винге или мање де-