Полицијски гласник

ВРОЈ 21.

У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 20, МАЈА 1907.

ГОДИНА III.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „рол{4ЦИ<т^И ГДЛ-СННК" иадази једаниут, а према потреби и пише пута недељно. Претнлата се полаже у напред, и то најмање за пола годино, код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлеттва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишље. За иностранство: годшнње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеии „Полиције.ког Гласника" ие продају се. Рукоииси се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Петар I., благоволео је на предлог заступника Министра унутрашњих дела, Министра правде. поставити: за поли[(ијског писара прве класе среза брзопаланачког Миливоја Белимарковића, комесара железничке полиције у Ристовцу у рангу полицијског писара исте класе, — по потреби службе; за комесара железничке полиције у Ристовцу, у рангу полицијског писара треће класе, Негослава Ј. Ђају, полицијског писара исто клћсе Управе града Београда, по потреби службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 12. маја 1907. год. у Београду.

СТРУ4НИ ДЕО ДОКАЗ У НРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

(ПАСТЛВАК) Има доказа, да је за времо првог устанка употребљаваио мучење ради добијања признања, јер се у Карађорђевом деловодном протоколу вели, да је 7 јуна 1812 »писато господару Вујици Вулићевићу за Богдана из Крн.ева, који је харао и разбијао стасине, да га на муке удари док све искнже шта је зла почииио, и који је јоште пшиме, и кад све искаже, да оправи у Совет с описаиим делом шта је починио, и Совет како му пресуди каштигу, опет да га врати натраг, на оном месту да се каштигује, де (је) које зло учинио 1 '. 83 ) Лли носле 1815 год. судови баш и кад су палазили да треба да уиотребе мучење, нису то смели сами чинити, што докамује једно писмо Народног Суда кнезу Милошу од 30 новембра 1823 год. у коме му се саопштава да некн злочипци нс признају све гато су покрали, иа се онда вели: »они лепим начином неће ништа вимте да локажу, но ако заповедате да их бојем принудимо да ако су јошт што узели покажу®. 31 ) О испиту оптужен^ог сачињаван је увек протоко, који је оп потписивао ако је био писмен, у противном остајао је без 33 ) Кара-'Борђев Дсловодни Иротокол 16 Д; 658. и ) Држ. Арх., Кнежев. Канд. Народни Суд 182 3 год.

потписа. Ови су иротоколи по својој Форми у главноме онакви исти као што су и данашњи. Још 1823 године има таквих протокола за које се не би могло рећи, да их није данас радио који вештији иследник. Тако јо и. пр. сасвим потпун и врло брижљиво израђен; протоко саслушања оптуженог Стевана Богојевића, пИсара пожаревачког магистрата, због неких писама, од-20 марта 1826 № 251, који с леве отране садржи тачно исписана питања а с десно одговоре на питања тако, да се испит свршава питањем које се данас поставља окривљеном, а то је: »има ли још што у своју одбрану да наведе«. 35 ) Све су ово радили писари магистрата, који су били Срби из Војводине; а из велико сличности између ондашњег и данашњег испитивања јасно се види њихов утицај на Форме Српског Кривичног Поступка, који је долазио из Аустрије, јер су они ово испите вршили по свима Формама тедашњег Аустријског Крив. Поступка. Из свега до сад реченог изилази, да се на добијањз признања много полагало,, да је оно било најбрље доказно срество и да се њиме тежило маторијалној истини. * 5. Сведоџи. После нризнан.а по вредности одмах долазе сведоџбе сведока. Сви извори иотлрђују, да су у употреби били прави сведоци у данашњем смислу те речи, и чим се од оптуженог нијс могло добити признање, одмах с"е гледало да се сведоцима утврди виност или невипост његова. Никакве разлике нема у схватању сведоџбе сведока између ондашњег и данашњег Кривичног Поступка; и онда, као год и сад, ишло се на тсц да се сведоцима пронађе ирава материјална истипа. Ово потврђују чак и поједине судске одлуке из нрвих година обновљоне Србије, као што је и. пр. ова одлука: »писато магистрату крагујевачком за Милоја Ђорђевића из Лужнице,. који је дето силовао, да је Совет одговорио, да се погаље девојче и исти злочинац у Београд и сведоци да се суоче«. 38 ) Да би ое дошло до праве истине, вршено је и суочоње између оптунсеног и сведока јога 1812 из које је овај пример, а испити сведока из доцнијег времена готово се ни у колико не разликују од данашњих онако исто , као што смо то казали и за испит оптуженог. Испити сведока ставл.ани су нанисмено и то или је суд сам записивао у главноме садржај сведоџбе или је прављен Формални протоко саслушања, што је по лравилу зависило од

35 ) Држ. Арх. Кнезкев. Канц. Народнн Суд 1823 и 1826 год. 36). Кара Хорђев Деловодни Протокол 43 839.