Полицијски гласник

СТРАНА 198

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 24

ирвваре увек клзнити г, губитком грађанске части. И о томе питању наши оудови не мисле једнако, и доноое саовим супротне пресуде. То ће се видети из два истоветна случаја преваре из § 253. а. кг зн. зак. који су код виших судова неједнако расправљени. Првоетепени суд вар. Београда, својом нресудом од 11. нов. 1905. год. Бр. 29610, казнио је Г1.... Н. ка.кеџију, за то што је на варљив начин трошио електричну струју. са 100 дин. али га није осудио и на губитак грађанске части. Апелациони суд преиначио је ту пресуду са ових разлога: »За дела преваре, квалиФикације, величине и врсте казне прописаие су у §§ 251. и 252. крив. зак. и по овим законим прописима, преваре се увек казне и губитком грађанске части. А лрема овоме. кад су ова дела одво^ење елект|»ичне струје, увршћена у ред превара, морају за собом повлачити све оне казне. којима се превара казни, јер ова дела из § 253. а. казн. зак. по својој оуштини, и нису друго ништа, до дела преваре, а једина им је. разлика, што се у погледу главне казне блаже казне. За ово Апелац. суду служи као доказ и то, што се и дело из § 253. а. кр. зак. има узети као одељак § 253. кр. зак. — Да пак законодавац пије хтео и ово дело казнити губитком грађанске часги, он би то изрично наредио.« Апелац. суд својом пресудом од 2. новембра 1905. год. Бр. 4760, поред казне, осудио је туженога Иетра да изгуби и грађанску част^ за годину дана. Ту пресуду оснажио је Касациони Суд својим региењем од 27. јануара 1906. г. Бр. 128. (II одељ^Ш У другом истоветном случају, а по кривици А , .. Н каФеџије, првостепени суд за вар. Београд пресудом од 26. августа 1906. год. Бр. 29409, казнио је оптуженог за нревару из § 253. а. казн. зак. на 150 дин. новчане казне, и осудио га да изгуби грађанску част, за годину дана. • Апелациони суд својом пресудом од 15. септембра 1906. год. № 3367, преиначио је ту пресуду првостепеног суда и осудио оптуженог за дело из § 253 а казн. зак. на 150 дин. новчане казне, а ослободио га 6д осуде на губитак грађанске части, ■—јер је нашао : ».... само је првостепени суд погрешио што је онтужонога осудио и на губитак грађанске части, иа узгредну казну, кад та узгредна казна није изречно предвиђена код овог дела, за које оптужени одговара. По § 38. крив. зак. услов је за њену примену тај, да се у сваком посебном случају код сваког кривичног дела које за собом повлачи ту узгредну казну мора изречно предвидети та казна. с( И ову пресуду Апелационог суда оснажио је Касациони суд 25. јануара 1907. год. Бр. 484. (II одељење)... Последице овако супротног расправљања истоветног случаја, у вишим судовима, та је, да се поред јасног закона који наређује да ће се казнити као ва-

ралица и онај који на варљив начин одводи и троши туђу електричну струју, не зна да ли и тога варалицу треба осудити иа губитак гра^анске части, — као и остале варалице. Кадпрвостепени суд, осуђујући кривца за превару из § 253. а. казн. зак. не осуди и на губитак грађанске части, Апелац. суд налази да је то погрешно, па сам осуђује кривца на губитак грађ. части. А кад првостепени суд, поред главне осуде, осуди кривца и на губитак грађанске части, — онда Апелац. суд налази да је то погрешка, — и ослобођава оптуженога од осуде на губитак грађанске части. У првом случају Апелациони суд наводи за разлог: »да законодавац није хтео и ово дело казнити губитком грађанске части, он би то изречно наредио, << У другом случају, разлог му је тај, што та узгредна казна, губитак грађ. части није изречно.предвиђена код овог дела, за које оптужени одговара. Касациони суд оснажио је и једну и другу пресуду Апелационог еуда, — по којима варалпцу из § 253. а, казн. зак. и треба и не треба осудити на губитак грађанске части. И сад је првостепени суд у недоумици и не зна како да поступи. Како је по чл. 36. устројотва Касац. суда, главни задатак највишег суда да мотри, да се закони употребљују у оном смислу у ком гласе и једнообразно, — било би од велике користи, кад би општа седница Касационог Суда доиела начелну одлуку о томе, да ли кривце за дела из § 253 а. казн. зак. треба осудити на губитак грађ. части, или не. —

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: 1. Суд општине александровачке, актом својим од 17. маја ове год, Бр. 3155, пита:. »Крађа. стално засађене винове лозе, на американској подлози, кад је вредност испод 40 динара, да ли се сматра као проста или опасна крађа, и да ли се казни по § 222. тачке 3. и 5, или по § 391. кривичнога закона. Моли се уредништво за што скорије објашњење." — На ово питање одговарамо: Крађа, винове лозе у вредности до 39-60 динара (толико чине 200 гроша чаршијских кад се претворе у динаре са претварачем 19*§) долази у ред иступних крађа, које се казне по § 391. кривичног закона. Ово је, питање, у осталом објашњено и У ороју 8. »Полицијског Гласника« од 1906. године, под IV и кад се оно и сада покреће, значи да особље општине александровачке и не прати оно, што у листу излази, него се обраКа само онда, кад њему што треба да зна.

II. Суд опгптине лужанске, актом својим од 1. марта ове године Бр. 515. иита: »Моли се уредништво за објашр,ење: може ли општински суд да изврши наплату казне од родитеља оне деце, која изврше пољску крађу у намери да то кући однесу, или у осталом и за ма какву кривицу?« — На ово питања одговарамо : Од родитеља и из имовине ових, не може се наплаћивати казна и накнада штете за кривице, које учине њихова деца све дотле, докле изречно пресудом не би билн осуђени родитељи. Шта се од њих може нанлатити, прописано је у § 325. кривичног судског поступка. III. Благајна суда општиие породинске, актом својим од 3. марта ове год. Бр, 679, пита: »По буџету ово општинском за прошлу годину, предви1)вно је на име плате: председнику општине 50, члановима по 30 а благајнику по 40 динара месечно. По овогодишњем буџету, који још није одобрен, плата и председнику и осталима смањена је са по 10 динара месечно. Наредбом председника општинског суда од 23. Фебр. Бр 609, наређено је олагајни, да именованом особљу изда плату за месеце: јануар и Фебруар, по прошлогодишњем буџету. Председник се у овој наредби позива на чл. 6. закона о окружним, среским и општинским буџетима. Како је ова наредба председникова, као наредбодавца, обвезна за благајну, благајна је учинила овај издатак, али моли уреднигптво за обавештење: да ли је овакав рад председника и благајнице законит, и да се овај издати вишак преко буџета за ову годину, неће ставити на терет као издатак преко буџета?« •— На ово питање одговарамо: IIо чл. 6. закона о окружним, среским и општинским буџетима, докле год се нов буџет не одобри, важи стари буџет и по њему се чине издатци у по једној дванаестини. Према томе, наредба је председникова и правилна и законита, и не може се доћи ни до какве одговорности, само треба поменуту наредбу о издавању плате прикл>учити рачунима на крају године, те да Гл. Контрола, при ирегледу ових, буде обавештена од куда је ова разлика. Ако одређени кредит на плату не би био довољан до краја године, треба тражити накнадни у смислу чл. 10. поменутога закона. IV. Суд општине језерске у срезу деспотовачком, актом својим од 3. марта ове године Бр. 251, пита: Неколико грађана хтз општине жидиљске. имају непокретног имања у овој општини .