Полицијски гласник

СТРАНА 202

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 25

§ 221. Тај пројект 10 априла 1865 стао је на снагу као законик. II. Према свему што је речено о постанку законика о кривичном поступку, а нарочито о историјском развоју оне главе законика, која говори о доказима, није тешко одговорити на литање, коју је доказну теорију усвојио законик ? 0 доказима се говори у законику у XVII глави а у §§ 220—239, и већ само по томе, што су све ове одредбе узете из XI главе аустријског кривичног поступка од 1853 год., несумњиво је да и наш као год и аустријски законик почива на теорији законских принудних доказа. Ово се јасно види отуда, што се законодавад није задовољио само набрајањем доказних срестава у § 222, нити је ма у којој одредби казао да ће судија имати какву чињеницу узети за доказаму само на основу његовог слободног уверења, добивеног из оцене доказних срестава, већ на против, поставља низ законских правила у §§ 223—239, по којима суд има да оцењује доказну снагу појединих доказних срестава. У тим доказним правилима законодавац је поставио услове, које треба да испуне доказна срества, па да их судија може узети за иотпун доказ без обзира на своје уверење. Ово се у осталом јасно види и из првог одељка §-а 220 који гласи: »суд ће само оно за истинито држати, што је по прописима овог законика доказано", као и из §221, који гласи: »суд ће сваки доказ по правилима § 223 до 229 оцењивати, и по томе суд ће сваки доказ оцењивати само у свези са свима другима, ислеђењем или претресом засведоченим околностима. Суду није дозвољено мимо садржаја акта нека претпостављења чинити, и на основу тога или важност доказа побијати, или оно за доказано узимати, што по закону није«. Кад стоји јасно, да је законик усвојио теорију законских доказа, онда настаје друго питање: коју је законску теорију усвојио: аозитивну или негативну? Одговор на ово питање не може бити тако јасан и одређен као што је био случај с првим питањем, јер оу и одредбе о доказима такве, да могу да заведу и збуне судију. Односно овога питања у прво време било је мишљења и за позигивну и за негативну теорију; 14 ) а ова разлика у мишљењима је долазила отуда, што је § 260 аустријског поступка, који представља негативну теорију, потпуно једнак с § 182 пројекта од 1860, а нарочито с § 12 доказних правила од 1863 год., док се међутим § 221 данашњег законика у многоме разликује од наведених параграФа, па је из те разлике потицала и разлика у мишљењима. Међутим, несумњиво је да је законодавац усвојио аозитивну а не негативну теорију. Најбољи доказ за ово јисте § 221, који по свом садржају ни у колико не даје места слободном убеђењу судије, већ напротив забрањују му да »нека претпостављења чини«, и упућује га само на садржај акта и прописана законска правила. Кад с.ј зна шта је негативна теорија и у чему се она састоји, онда се никако не може тврдити да њу предвиђа § 221. Да је одиста овако, види се још из овога. Зна се, да § 260 аустријеког поступка изречно предвиђа негативну теорију, нарочито у свом другом одељку; речено је раније, да и пројект од 1860 у § 182 као и доказна правила од 1863 у § 12 такође предвиђају изречно негативну теорију, јер су превод §-а 260 аустријског поступка, чији други одељак гласи: »ксгол.е суд, баш да иостоје иоједини закони докази иротив обтуон еног, оиет неће моКи обтуженог

14 ) Тако је н. пр. Д. Радов'Л, у своме делу Теорија Казненог Постуика (18701 228—230 био мишљења д?. је завоник усвојио негативну теорију. Противио овоме П. СавиН, Теорија оудских доказа (1886) 77 и даље; М. ЈовановиИ у Браничу од 1892 год. с. 238.

као кривца осудити, ако он внимателно расудивгии о свима, обстојатељствама, није довољно убеђен о кривици обвињенога, него му још каква основана сумња остаје ; али суду није никако дозвољено у смотрењу важности доказа само нека претпостављења чинити, те из ови вредноот доказа побијати, или и оно обстојатељство за обарајуће сматрати, које по себи ништа не важи, много мање пак мимо садржаја акта нека предиостављења изводити«. Међутим § 221 кр. п. постао је на тај начин што је из § 182 пројекта од 1860 и §-а 12 законских правила од 1863 избацио све што се односи на негативну, а задржао само особине нозитивне теорије, јер прва реченица другог одељка ових §§-а: »но томе суд, баш да постоје поједини закони докази против обтуженог, опет неће моћи оотуженог као кривца осудити, ако он внимателно расудивши о свима обстојатељствама, нИје довољно убеђен о кривици обвињенога, него му још каква основана сумња остаје«, која и представља негативну теорију, и не налази се у другом одељку § 221 кр. л., што значи да је законодавац није намерно хтео да задржи. Јер да је хтео, да законик садржи негативну теорију, не би једино § 221 потпуно прелрављао, већ ои га оставио да гласи онако, како је гласио § 182 пројекта од 1860 и § 12 правила од 1863 год. (наставиће ое) Д-р Бош. В. Марковић. ** еЗ &Ј О П Ш Т И Н А (НАСТЛВАК) Стојећи пред једновременим наредбама разних власти, и општински судови и општински писари се нитају: шта Не пре, и коју ћу наредбу пре поолушати ? Иаравно, да се у већини случајева одговара прво оним властима, које имају највеће право кажњавања, да би се тако изоегла она најтежа казна, бранећи се носле код других овим наредбама. На сваки начин, оамо та околносг, што оне друге две власти повлаче часнике на одговор, до расветлења узрока зашто се позиву није одговорило, чини колико непријатности толико и излишно нагомилавање послова. А ако се овоме дода још и то, да су наређујуће власти много пута сурепњиве и скрупулозне у оцени свога првенства, онда општински часници страдају ни криви ни дужни. Отуда је бивало случајева, да се општински часници и писари не одазову ни једном позиву, истичући као разлог баш то, што су једновремено позвани на више места, тражећи да се у позивању учипи известан распоред, те су због тога остајали несвршени на време врло важни послови, са свима незгодним последицама, које се отуда јављају. Колико опет омета послове таоколност, што многе власти имају непосредно право надзора и кажњавања за невршеп.е њихових посл Јва, ми ћемо утврдити самим ређањем законских одредаба, по којима су општински часници изложени одговорности и казнама, без обзира на то, што свака од ових власти посебице није у положају, да процени укулне иослове општипске и Физичку могућност за извршење њених захтева, Почећемо са законом о општинама. Тако, полицијска власт изриче по овоме закону казну над председником, кметовима, одборницима деловођом или благајником за ове случајеве: 1. По т. 1. 3. и 4. чл. 157, губитком плате до три месеца, ако није на врсме сазван општински, односно засебни збор;