Полицијски гласник

СТРАНА 204

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 25

Један елучај извршења без еудеке прееуде или решења У § 465. грађ. суд. ност. прописано је када се може чинити егзекутивна наплата и ако па дотичну обавезност, коју власт извршује, нема судске пресуде или решења. Случајеви, када се то може чинити, овде су побројани као изузеци и мимо ц.их важи општа одредба, по којој се силом извршне власти може наплата чинити само за такве обвезности, за које иостоји извршна судска осуда — § 466. грађ. суд. поступка Ну сем законских изузеКа, означених у поменутом § 466. грађ. суд. пост., унета је у кривични судски поступак, допуном његовом од 26. јануара 1901. год. једна одредба, која такође даје извршној шгасти овлашћење: да може чинити извесно извршење и без судске нресуде. То је пропис § 325. а) крив. суд. пост., који гласи: »§ 325. а) Трошкови, означени у т. 4. и 5. § 322. и 325. крив. суд. пост. наплаКиваКе се из имања осуђенога, а ако овај нема засебног имања, већ је у заједници са оцем, онда ће се ти трошкови наалатити ') из имања очева, ако су дела учињена из користољубља. Трошкови, који се по овоме закону егзекутивно и без пресуде наплаћују из имања очева јесу: а) Трошкови учињени на издржање осуђенога за време ислеђења и суђења и на подвоз његов до апсепичког завода (т. 4. § 322. кр. с. пост.). б) Подвозни и попутни трошкови чиновника, и служиоца, ако су ови нарочито на то угготребљени, у оним случајевима, у којима иначе по уредби њима то припада (т. §§ 322. крив. суд. иост.). Овде нарочито долазе трошкови жандарма, који спроводе осуђенога до завода, гди има казну да издржи. в) Онај трошак, који би вештаци морали учинити да се злочинство испита, као што су хемијски препарати и т. д. (§ 325. крив. суд. пост.). Овде долазе трошкови хемијске анализа, мнења главног санитетског савета и т. д. Као што се из стилизације озггачене законске допуне јасно види, њоме се ишло на то: да се овде допусти извршење и без судске пресуде. Ово се нарочито види из речи »наплатити« у тексту поменутога закона. 1 Ј ади још бољег и тврђег мнења да се овде допушта екзекуција без нресуде, упућујемо на одредбу чл. 102. зак. о шумама, гди се такође утврђује одговорност за штету, коју учине друга лица, као малолетна деца, слуге, шегрти и т. д. Тако ту се само утврђује, да може наступити ова одговорност у тамо означеноме случају, па се прописује да ће у том случају суд, ова лица (родитеље, газде и т. д.) осу^ивати на плаћање.

М Кураи* је наш.

Кад учинимо компарацију ове одредбе и одредбе § 325. а) крив. суд. пост. видиће се да је у овом последњем случају прописана безусловна одговорност и да се ту осуда не тражи, већ се просто допушта извршење. Ну, и кад овај елучај постоји, ипак не мислимо да се извршење може учинити, на случај не пристанка оца осућенога, без саслушања његова и без извршења решења надлежне извршне власти, у коме се има констатовати: да стоји услов из означенога закона (т. ј. да син има засебног имања и да је у заједници са оцем). Овакав случај био је на расправи код извршне власти среза студеничког. Она је правилно радила: саслушала је оца осуђенога и дала му своје решење о томе, да он има да плати означене кривичне трошкове за свога сина зато што исти нема свога имања већ је с њима у заједници. Кад је ово решење постало извршно, она .је продала имање очево за наплату трошкова из § 325. а кр. суд. пост. Ову нродају одобрио ,је чачански првостепени суд решењем својим од 25. авг. 1906. год. а то је регпење оснажио и Каоациони Суд одлуком свога III. одел.ења од 22. XI. 1906. год. № 11222. Држимо да су ова решења по закону изречена, али се не слажемо са овим законом. Тако: 1). Сматрамо да је он у оуштини неправилаи. Не знамо по чему је то право да отац, који је можда све своје дужиости савесно вршио, плаћа ове трошкове за свога неваљалог сина. 2). Још мање има места безусловној одговорности очевој и без оудске пресуде као што је то овим законом прописано. Са изложенога мнења смо, да би најбоље било да је и овде донета одредба, слична поменутоме пропису чл. 102. зак. о шумама, тако : да се допушта одговорност, али само на случај кад је отац пропустио да врши довољан надзор над својим сином, а не безусловно. Сем тога, ова околност имала би да се констатује у судској пресуди и њоме изриче осуда над оцем, као што се то чини у случају, предвиђеном у § 102. зак. о шумама. М. Буричи* члан Касац. Оуда. СУДСКЕ ИСТРАГЕ И ШИИЦИЈА ^ао марочита нау^а

(НАСТАВАК) Противно овоме, код отисака који долазе у трећу категорију линије иду с лева у десно, а троугао се налази на левој страни (сл. 6.). И најзад: У четврту категорију сиадају отисци са кружним папиларним линијама, и са по једним троуглом са сваке стране (сл. 7.). Ако пажљиво испитујемо отиске прстију, опазићемо лако у њима било с леве, или с десне, или са обе стране мале углове

<; < >, који су назвати троуглима пресека, и чије се линије продужују у десно или у лево у облику спирале полукруга, елипсе и т. д. (сл. 8. А.,). Линије ове назвате су главним; оне образују једну мрежу која, боље но цео остатак нацрта, олакшава изучавањеи класифицирањб' отис.ака. Отисци из прве категорије без троугла су, папрематоме из без главних линија сл. 9, I 0 и II ноказују главне лииије осталих категорија отисака, Пошто се, на изложени начин, одреди општи облик и главне линије отиска, прелази се на уноређење броја. бразда. У овом циљу треба повући преко отиска, црвеиим или црним мастилом, једпу линију, која ће полазити од центра и свршавати се на ивицама троугла После овоЛ. остаје још да се, иомоћу лупе, изброје папиларне линије. које су пресечене овом повученом линијом. Код неких отисака налазе се два центра. У овом случају линија се повлачи од центра који је ближи троуглу. Испитивање карактеристичиих тачпка — црта — најважније је приликом поређења отисака. Иосматрајући пажљиво отиске прстију, запазићемо лако у линијама место са кога оне почињу, или место на коме се раздвајају, или место на коме узимл^у облик ирстенова, или најзад, више или мање разнолике тачке између ових линија. Ово су карактеристичне црте отиска, на основу којих се са позитивношћу може судити о идентитету двају отисака. Остаје нам још да испитамо последњи елеменат упоређења отисака прстију : случајне особености и аномалије. Поред општег облика, главиих линија, бразда и карактеристичних тачака, на отиску се могу налазити и случајне особености — оне које проистичу из разних ожил.ака и белега — и аномалије. Ово су специјални знаци, који могу веома много допринети пореклу и идентитету отисака. Познато је из обичног живота, да свака рана на руци оставља неизгладиме трагове, који се јављају као последица образовања новог, влакнастог ткива преко папиларних линија. Трагови ови познају се на отиску по белој и јасној линији. Што се тиче аномалија, оне се показују: или у срашћењу два прста, или у сувишности једног прста (шести прст). * * * Помоћу отисака прстију може се, али само приближно, одредити доба старости, а по иекад и проФесија лица, које их је оставило. Отисци одраслих већи су по дименсији од отисака деце. Тако исто и међуаростори између иааиларних линија много су већи код првих но код других, и ако је општи облик нацрта увек једаи исти Ако се узме један одрсћени простор отиска, н. пр. у величини 5 мм. од центра, па се преброје папиларне линије које се налазе у овом простору, видеће се, да њихов број код новорођенчета износи 18; код детета од 8 год. 13; код детета од 12 год. 12; код младића од 20 год. 9—10, и најзад, код личности преко 20 година 7—6. Међупростори између папилариих линија код отисака стараца сиљоштени су,