Полицијски гласник

СТГ*АНА 20б

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 25

тру Лондона, са брзином и вештином које су биле за дивљење. После другог трагања, полигдија је најзад успела да ухвати организатора ове похаре, који је, приликом испитивања, изјавио ово : »Неодричем, дасам учествовао у крађи за коју се оитужујем, али ћу детаљно признати кривицу тек онда, кад полиција утврди мој иденгитет. Ја сам повратпигк. Кад сам последњи пут ухапшен, ФотограФисан сам и узети су ми отисци прстију; они се налазе у 8со1;1апс1-Јогс1-у са мојим правим именом и презименом. Хоћу да пробам вредност система за идентификовање злочинаца, у коме немам поверења, и с тога позивам полицију да открије моје право име и раније осуде. Да би се даља истрага могла продужити, зовем се за сада Џон Смит, али ово иије моје право име«. (наставиће ое) Д. Ђ. АлимпиЂ.

ПОУКЕ И УПУТИ

Један слунај из тан, 8. нл. 26 6. измена и допуна закона о уређењу санитетске струке и чувању народног здравља. Према решењу Министра Унутрашњих Дела од 22. јануара 1883. г. С№ 328, Василија удова поч. Ђорђа Ј., бив. суд, чиновника, нримљена је у болницу за душевне болести на лечење и издржавање о трошку народног санитетског Фонда, на основу уверења суда општине- града Београда № 546 од 1883. год. о немаштини. Старатељски судија првостеп. суда за град Београд актом својим од 22. априла 1906. г. № 13068 известио је Управу болнице за душев. болести: да је истој Василији досуђено из чиновничког Фонда по 303. 12 дин. годишње у име пенсије и да овај новац Василији није издават, но је од једном у масу послат; да на овај новац полаже право и њен син Благоје ,Г., који је сада пунолетан, али пунолетан је постао марта 1893. г. а дотле је и он имао право на пенсију са Василијом. Министар унутр. дела, коме је управа болнице послала цео предмет на увиђај и решење —■ решењем својим од 27. септембра 1906. С,№ 10897 одлучио је: да се од годишње ненсије (суми од 303. 12 дин.) може Василијином сину Благоју — признати све до 1893. г. када је постао пунолетан по половина (151. 56 дин. годишње) а друга половина, као и цела пенсија од 1893. г. као и у будуће докле год Василија буде живела, да се употреби на делимично покриће њеног издржавања у болници за душевне болести. О овој својој одлуци, Министар унутр. дела решењем од 10. октобра 1906. г. С№ 11363 известио је сина Василијиног Благоја ,). лимара из Чачка. По жалби Благоја противу министровог решења, Државни Савет нашао је, да оно не одговара закону из ових разлога: Као што се види из акта овог предмета, Василија удова пок. Ђорђа Ј. бив. суд. писара, примљена је у болницу за

душевне болести на лечење и издржавање о трошку народаог санитетског Фонда, према решењу Министра унутр. дела од 22. јануара 1883. г. СБр. 328, донесеном на основу уверења суда општине града Веограда № 546183 г. о немаштини, ма да је она, и тада, као удова чиновника, имала право на пенсију из Фонда за удовице и децу умрлих чиновника. Преииачење овог решења министровог не може бити извршено само са разлога у ожалбеном решењу изложених, на име, што се види из извештаја старатељског судије за град Београд од 22. априла 1906. год. № 13068, да досу1)ена пенсија Василији из чиновничког Фонда, по 303. 12 дин. годишње није изузимата, но је у један пут унета у њ 'ну масу, на коју сада полаже право њен син Благоје. Ова околност могла би утицати на преиначење ранијег министровог решења само у том случају, ако би се нашло, да је прикупљеном сумом пенсије Василијине, њено стање промењено тако, да она не спада више у ред сиромашних болесница. При оцени овог питања има да послужи као мерило сада важећи закон о уређењу санитетске струке и чувању народног здравља, који у тач. 8. чл. 26. 6. измени и допуни од 17-1-905. г. прописује, да се за сиромахе сматрају они који плаћају до 30 дин. закључно непосредне порезе без личне порезе. Да ли ће маса Василијина, с обзиром на готовину која се у њој од њене пенсије налази, бити оптерећена иоменутом сумом порезе, треба. претходно да определи надлежна пореска власт. Ако би она нашла, да маса Василијина треба да плаћа преко 30 дин. непосредне порезе, онда би тек министарство имало могућности да с обзиром на наведени законски пропис, измени раније решење Мипистра унутр. дела С№ 328|83 г. али та измена могла би бити само од дана доносеног новог решења па за у будуће, а не и за прошло време, јер важност ранијег решења министровог има да траје све донде док се другим решељем министровим не замени. Што се тиче питања: колико ће од готовине масене припасти жалитељу као сину и наследнику пок. 'Борђа, у оцену овога министарство није било надлежно да улази, јер је за његову расправу надлежан судија за неспорна дела, у смислу прописа изложених у правилима за неспорна дела и прописа чл. 139, 140. и 155. зак. о старатеЛ )Ству. Писмом својим од 10. маја 1907, г. С№ 4624 Министар унутр. дела известио је Држав. Савет да се не слаже са на пред наведеним посматрањем Савета из ових разлога: 1. Василија је по упутници кварта врачарског Бр. 118(83 посматрана у опште државној болници и по решењу инспектора министарства унутр. дела С№ 328ј883 год. примљена у болиицу за душевне болести, где је примљена 24. јануара 1883. године. 2. Ово решење није правилно и прописно јер га према одредбама тач. 9 чл. 27. зак. о уређењу санитет. струке, није

подписао надлежни ресорни Министар, без обзира на то што је донето без саслушања општ. и полиц. власти. 3. По отлусту на захтев сестре болесничине она је по решењу СДј 283)884 понова примљена у болницу где се и данас налази. 11о званичном захтеву старатељског судије за град Београд, покренуто је питање о наплати болничког трошка и на основу прибављених података донето је ожалбено решење СЛ« 10897(906. којим је првобитно неправилно решење измењено и одлучено, да се Василија лечи и издржава о трошку своје пенсије. 4. Ово је решење и умесно и на закону основано, јер по тач. 9 чл. 27. зак. санитет. који је важио све до 18-11-1905. г. Министар је надлежан био решавати ово питање без обзира на порез и његову величину. 5. На готовину која се налази у маси Василијиној у смислу решења полаже право жалилац Благоје, као пунољетни син болеснични и држава. И ово питање није административне природе, оно је ствар спора који ће расправити надлежни суд својом пресудом, ожалбено је реглење само основа, по којој управа болнице може своју пријаву и забрану уложити и спор код надлежног суда повести, с тога Савет ову основу болници и санитетском Фонду не треба да понииггава. 6. Особено је питање о наплати болничког трошка од 18-11-1905. г. по најновијим изменама но и тада се оно мора раснравити аутем аарнице и ио основи грађ. зак; јер држим да није право да неко прима и ужива наслеђе без икаквог терета, и син да ужива мајчину пенсију, а она да поред своје личне пенсије пада на терет државе, односно санитетског Фонда. — Пенсија удовичка није установљеиа, да несавесна пунољетна деца исту уживају без икаквих терета и обавеза, већ да се удова лично издржава, и кад она поред деце иначе борави и издржава се у лудници о трошку државе, онда је право и сасвим и на закону основано, да се трошак учињен на њу бар делимично ,накнади народном санитетском Фонду, као издржаваоцу и добротвору болесничином. Државпи Савет понова је узео у оцену како жалбу тако и ове противразлоге министрове па је остао при првом свом посматрању. С тога је одлуком својом од 25. маја 1907. г. Бр. 3745 поништио ожалбено решење министрово. м. В.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињепа су пам ова питања: I. Суд општине александровачке, актом својим од 26. марта ове год. Вр. 586, иита: »По § 4. полицијске уредбе, који је мењан и допуњаван, општински суд са одбором може осудити крадљивце иа три месеца полицијског надзора, и многи судови са одбором врше ова наређења и