Полицијски гласник

СТРАНА 210

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 26

чињеницама, из којих се оно оастоји. Чим постоје те кривичнолравно важне чињенице, одмах је тиме и за државу створено право на казну. Да би дрзкава могла остварити ово своје право, потребно је да се претходнб утврди извесност оних кривичноправнгих чињеница, из којих се састоји кривично дело и које су прва и главна основица судској одлуци. Основигде међутим, на којима почивају судске одлуке, јесу: аравна аравџла и те важне чињвнице , које судија има да подведе под правна правила. И правна правила по себи могла би бити предмет доказа, јер се и она састоје из чињеница. Али она морају бити позната суду,те се стога не могу доказивати ; за њих вреди правило шга поуј!" сипа. Према томе, аредмет доказ а јесу свс оне важне или релеватне чињенице, од којих зависи аоједина судска одлука у конкретном кривичноиравном саору. Од важности или релеватности једне чињенице зависи, хоће ли се допустити њено доказивање или не; ако је чињеница гаква, да ни у колико не утиче на судску одлуку, или ако је за исту свеједно: била она истинита или неистинита, то се, због неважности, не може допустити њено доказивање. Ако би се ово допустило, то не само да би било штетно што се непотребним радњама посгупак отеже. што се губи време и што све то ствара непотребне трошкове, већ би то могло бити и опасно по целу истрагу, што би се тиме у много случајева пропустило поклонити довољно пажње важним чињеницама. Али је правило, по коме само важне чињенице имају бити предмет доказа, тешко извести, јер сем неаоередно важних има и аосредно важних чињеница, од којих такође може зависити судска одлука; сем тога, у многим случајевима се не може унапред одредити, хоће ли једна чињеница бити непосредно или посредно важна, а у неким чак ни то, хоће ли она у опште бити важна или не. Са ових разлога не може се ностављено нравило у свима стадијумима поступка подједнако изводити и, у овом погледу, између генералне истраге и главног претреса мора бити разлике. У генералпој истрази иследник, да би могао констатовати и оквалиФиковати кривично дело а, ако је учинилац истог још непознат, да би истог могао пронаћи и његову кривичну одговорност утвр-

дити, мора често доказивати и такве чињенице, коЈе показују само могућу везу с учињеним кривичним делом, па макар се из резултата доказивања после видело да те везе никако није ни било. Ако ншсакве друге користи отуд не буде, оно бар иследиик касније зна, да ништа није пропустио, што је могло бити важно, само ипак не сме овако неважним чињеницама бити одстрањен од важних. На главном претресу међутим не допушта се овакво лутање. Ни природа ни циљ овог сгадијума постунка то не допушта, а усменост на главном претресу тражи, да свако доказивање буде јасно и прегледно. а сем тога да буде скопчано и за релевантне чињенице. Стога се на главни претрес износи само оно што може да буде од утицаја иа решење кривичне ствари, а забрањују се празни го шри и причања неважгшх догађаја. Али је и овде тешко одредити границу између важних и неважних чињеница; има случајева у којима оне, и ако не стоје у непосредној вези с делом које је предмет тужбе, могу објаснити поједине моменте као већу или мању наклоност оптуженог за чињењем извесне врсте кривичних дела или побуду и т. д., па стога и такве чињенице треба да буду предмет доказа. У свима оваквим случајевима треба од прегходне оцене суда да зависи, хоће ли се таква чињеница сматрати за важну и где то није случај, има се забранити доказивање. Али наш законик о крив. п., као год и аустријоки и немачки, не доноси изречиа наређења, по којима би у свима случајевима од оцене суда зависила употреба појединих лоднетих доказа, јер се из §§ 204 и 205 види, да се сви сведоци и вештаци, који су позвани на главни претрес, имају и испитати па били њихови искази од важности или не. Само у случају који иредвиђа § 188, зависи од оцене суда, хоће ли се сведоци и вештаци на које се оптужени позвао по саопштењу тужбе државног тужиоца, иозивати на главни претрес, и ови ће се докази употребити »ако суд нађе, да су означене околности или тачке од важности за решење предмета", т. ј. ако су предмет доказа важне чињенице. (наотавиће се) Д-р Бож. В. Маркови*!.

ДАНска КАЗНЕНА НОВЕДА од 1. априла 1905. год. (ЗАКОН О БАТИНАЊУЈ Нриказ ио Аидиз* 6о11-у и Рг. Јоћаппез Во1ћв-у. Једна од најопсежнијих и најважнијих иоследњих новина у светском казненом законодавству без сумње је Дански иривремени закон о неколиким изменама у казненом законодавству од 1. аирила 1905. год. У почетку је овај закоп био највише лознат само по својим одредбама о телесиој {сазни (батинању); али он и преко тога садржи читав низ других прописа доетојних пажње, као што су н. пр.: корените измене у кажњавању малолетника, увоЈјОње условне осуде и т. д. 11о овим својим прописима ова новела и поред свога одиозног имена представља први корак данског казненог законодавства у културну област новог казненог права. Што се тиче телесне казне ваља напред поменути, да она у Данској законски већ постоји за малолетна лица по важећем општем грађанском казненом закону од 10. Фербуара 1866. По томе за-

кону ова се казиа. примењује према малолетнима па место неприменљиве казне затвора о лебу и води и то: у Форми туче прутом за дечаке од 10—15 година и девојке од 10—12 година; у Форми туче штапом за мушке од 15—-18 година. У овоме иогледу нов закон пружа извесну благост, јер је, као што ће се ниже видети, у опште укинуо кажњавање деце испод 14 година, а телесну ка.зну за малолетнике испод 18 година ограничио на деликте насиља. Треба поменути чиме је и како изазвано доношење ове новеле. 1902 године узбудила су целу Данску два ужасна убисгва, извршена над двема младим девојкама на друмовима у Јитланду. Једно убиство шта више било је у вези са силовањем. Поновила су се и друга извршена или иокушана силовања у земљи, и услед тога земљом је овладало опште уверење, да друмови у Данокој нису вигпе сигурни. Уза све ово у Копепхагену и другим данским варошима у велико су били учестали улични напади на мирне пролазнике, нарочито на женски пол, које је штампа увек још и преувеличавала. У јесен 1902. године била је нредата министру правде једна адреса са 182.000

женских потписа из целе земље. Адресом се захтевало без улажења у детаље, измена закона и реФорма полициског уре1)вња, те да се за у будуће заштити живот и част жена у земљи. Одмах идуће скупштинске сесије министар правде Алберги поднео је закопски предлог, који је носио јасне трагове поднете адресе. Предлог се занимао овим кривичним делима: силовањем, полним сношајем са девојкама испод 12 година и телесним повредама нанетим мирним, невиним лицима, ако су тим повредама проузроковани знатни болови, падање у постељу или радна неслособност з.а дуже време. Предлогом се замишља, да ће ое овим делима стати на нут увођењем телесне казне као самосталне или допуне казне за мушка лица између 15 и 55 година. Казна би се онда примењивала, када учинилац не би био у отању обеснажити сумњу, да он има извесне склоности за груба и насилна понашања. И ако телесна казна из Данског законодавства није потпуно ишчезла (њена примена заостала је још само у двема малим провинцијама) за ово поновно њено увођење није било подотицаја ни са које од меродавннх страна. Ни штампа, ни