Полицијски гласник

ВРОЈ 32

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 263

у ред оних о којима говори тачка 16. иотог закона. Онда онај који плаћа преко 15 дин. непосредне порезе и не подлежи издржању затвора да ову казну замени по чл. 24. зак. о школама, а нема од чега наплата да се изврши по прво поменутом пронису, шта да се ради те да се са овим извршењем пречисти ? 5. Да ли општиески деловођа или онај кожели бити деловођа, којиима све услове из чл. 114. тач. 1,, 2. и 3. зак. о општинама а из тач. 4. истог прописа има услов — доказ, да је општински писар, деловођа и рачуновођа био пуне 4 године до закључно 1903. год. кад је закон о општинама од те године ступио у живот, — мора ли понова полагати испит за деловођу по прописаном правилу или не ? 6. Више њих грађана из ове општине, обратили су се г. Министру народне привреде и траже писмена одобрења на плац — утрину издељену за уживањо у овом ново-ослобођеном пределу. Како се по овим њиховим молбама тражи извештај и мишљење суда, то је суду овоме потребно знати: да ли ови грађани могу добити писмена одобрења само на о::а земљишта која су према наређењу Господрна Министра односио економно-административне комисије добили 1881. и 1882. год. или и на она која уживају пре 10 год. сходно § 229. и 230. грађ. зак. као и то могу ли исти тражити и на незираћена земљишта ово писмено. Напослетку може ли бити који други иачин за убаштииење сем на овај начин што су почели. — На ова питања одговарамо: 1. Кад год су парничари писмени они се морају потћисати да им је пресуда саопштена. Кад су, пак, они неписмени, саопштење им се мора извршити у присустну два писмена сведока. Свако другчије саопштење незаконито је; 2. Ако је горосеча у приватним забранима иступна шумска кривица (чл. 106. 117. 118. 119. 123. 124. и 125. т. 1. и 4.), онда се и процеиа и цело ислеђење има водити по закону о шумама; ако је пак кривица преступна, онда иадлежиост извршења прелази на полицијску власт (чл. 90). Кад суд пажљиво прочита чл. 90. закона о шумама, онда ће он видети како се деле шумске кривице на преступне, иступне и административне, и видеће отуда и то, Да величина штете није основица за величину кривице, него предмет и начин извршења. Какви су докази потребни за сопственост шумарских земљишта, кад Нема тапије, говори чл. 8. зак. о шумама, а одређује их и грађански законик; 3. Отац не одговара својим имањем за осуде својих синова, биле оне грађанске или кривичне природе сем случаја т. 4. и 5. § 322. и 325. кр. суд. поступка. Ближе обавештење о одиошају деце и родитеља, наћи ће суд у бр. 10. »Полиц. Гласника" за 1906. год. под 1; 4. У кућама оних, који плаћају изнад 15дин. непосреднога пореза, можесеувек наћи покретности за наплату школске казне, која је незнатна, те се не може ни претпоставити случај, који истиче суд;

5. Сви они општински писари, који су до 21. марта 1902. год. имали по три године писарске службе по општинама, имају услове из т. 1., 2. иЗ. чл. Г14.закона о општинама бити општинске деловође без полагања испита (чл. 2. правила од 21. септ. 1902. год. ПБр. 241 18), и 6. По чл. 3. 4. и 6. закона о насељавању од 3. јануара 1880. год. насељеници могу притежавати само оно земљиште, које им је Држава дала за насељавање преко својих власти, и онда и суд може само о томе иодносити извештаје, а не и ономе земљишту, до којега су појединци дошли путем самовлашћа, — заузећа. Ово у опште и иије убаштињавање, него само молба да им се призна право насеља, а убаштињавање може бити на основу ових одлука Министарских тек после 15 година. II. Суду општине краљевске на акт. од 4. јануара ове год. Бр. 25 одговара се, да он може расправити питање о праву својине у продатом имању независно од свега осталога што ће се јавити као последице ненравилне радње суда, који је тапију потврдио, III. Суд отштине расинске актом својнм од 24. мајг. тек. год. Бр. 880, пита: »I. Врши ли се избор сеоских пуномоћника гласањем јавним или тајним. и и ако је тајно, хоће ли за њега да гласа само сеоеки збор или општински збор свих села целе општине? II. Кад једно село има 45 пореских глава и толико правних гласача, а гласање бп било тајно, па кад би тако исто бирао пуномоћника сеоски збор а ие општински, како би он саставио листу, кад исту треба да потпише 50 гласача, а село има 45 правних гласача?« На ово питање одговарамо: а.) Избор сеоских пуномоћника кад село има за себе да води парницу (чл. 57. зак. о опшгинама), врши се јавним гласањем,, према прописима чл. 58. и 44. закона о општинама а овај избор врши сеоски састанак, који се држи код општинске суднице и за који важе сви закони прописи, који се одиосе на сазив збора општинског, састав гласачког одбора, начин гласања, бројање и бележење гласова, сређивање изборног посла и објаву ресултата гласања. б.) Како се гласање и закључивање овог збора врши јасно је казано у члану: 43., 44., 45., 46., 47., 48., 49., 50., 51., и 52. закона о општинама, те с тога се на питање под II нема шта одговарати, јер је неумесно. IV. Суд општипе маљиначке, актом својим од 26. априла ове год. Бр. 443, пита: »У 1893 год. село Мањинац, односно сада општина мањиначка, било је саставни део општине Кожељске, и те године, овако груписана (из села Кожеља и Мањинца) општина кожељска, по одлуци одбора општинског, коју је одобрио и стални окр. одбор, куиила је од једног кожељчанина.

његову ку&у заједно са шталом ирхлацем на коме су ове зграде постојале, за општинску судницу за 1200 динара. Сума ова исплаћена је продавцу са 200 дин. готовим новцем, а остало, са важећим заједничкнм општинским облогама по којима је продавац од дужника условљену суму наплатио. Од куповине па све до 1899. год. у овој купљеној кући бил I је судница општинска обојих села, а ове пак године по наређењу надлежних, општина ова одвојена је од онштине кожељске и придата као саставни део општини дебељачкој, где је била све до 1905. год. када је одвојена и од општине дебељачке и образована засебна општина мањиначка. Приликом одвајања ове општине у 1899. год. од општине кожољске, вршена је подела само о капита-шом стању дотадање олштине, али о овој заједно купљеној општинској згради у којој је остала и у којој и сад стоји судница општинска, садање општине кожељс-ке, ништа. није уговорено нити је за поделу узимата. Исто овако, тих година, општина кожељска у којој је и ова општина била саставни део, купила је заједничким општинским новцем и један забран из кога је тада гора исечена и на ползу општине употребљена, па за тим голо. земљиште подшумљено и сада је у рукама општине кожељске, а о њему приликом поделе није ништа уговорено. Суд овај : молиза објашнење преко листа. 1. Имали општина ова нраво, да тражи од општине кожељске напред стечено куповином заједничко имање, и на који начин то може тражити, 2. Ако има права, колико би делове ова општина могла да тражи, и да ли према тадањем броју пореских глава обојих села или како другојаче. 3. Да ли није право ове ошптине застарело, кад је општина разгруписана јоп; 1899. год. и по чему?« — На ова питања одговарамо: Кад су имања о којимајереч у нредњем питању, купљена докле је село Мањинац било у заједнициса општином кожељском, и из заједничких новаца онда и село Мањинац има права на одговарајући део из овога имања. Одговарајући део изнаћи ће се по оразмери унесених сума у куповну цену од стране једнога и другог села. За ову деобу надлежан је избрани суд по чл. 9. закона о општинама (пређе чл. 4). Састав избранОг суда тражити нреко надлежне полицијске власти, ако се пуномоћници ових општина не би могли без суда споразумети о праведној подели ове имовине. I[раво натражење деобе није застарело.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ Т Р А Ж Е С Е Милисава Јеликића— Иликића, бив. наотојника имања г. Стојана ВељковиКа, из Београда, гражи кварт оавамадоки актом Бр. 8 423.,