Полицијски гласник

СТРАНА 266

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 33

одбранбеним доказом доведена у сумњу, а цео оптужни доказ није обеснажен, то ие наступа деФинитивно ослобођен.е, већ само ослобођење из недостатка доказа — § 242. (наставиНе се) Д-р Бож. В. Марковић. 0 0ДГ0В0РН00ТИ ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ. — I, § 1. Појам штете и иакнаде. 1. Наш грађански закон не садржи одредбу о томе: шта се под штетом подразумева. Скраћујући аустријски законик, наш је законодавац изоставио § 1293. аустри.јског законика, у коме је дата деФиниција штете: »Штетом се назива сваки уштрб причињен неком у његовој имовини. правима или његовој личности. Од тога се разликује измакла добит, коју је неко по обичном току ствари имао да очекује". Али и ако те деФиниције штете у нашем грађаноком законику н ма, ипак је и по њему (види § § 800.. 822. и 823.) јасно, да се под штетом подразумева сваки уштрб, који неко нретрпи на својим правно заштићепим добрима, дакле на имовини, телу, слободи. части. У жвА)оту (;е, кад се о претрпљеној штети говори, најчешће помишља на штету у имовини, што је са свим природно, јер се те штете у саобраћају најчешће дешавају. Иод штетом \ пак у имовини подразумева се како смањивање већ стечене имовине тако и спречавање будућег зарађивања (§ 820.). У опште се може казати, да имовину једнога лица, која можо бити оштећена, чине сва аривредна добра, која једном лицу на расположењу сгоје. Према томе може се с правом реки, да је оштеКена имовина. књижевникова, чији се спис без његовога допуштења одштампава, јер његов спис представља и ј извесну имовинску корист, те би се од штетника могла тражити накнада на основу § 800. грађанског законика, и ако код нас нема закона о заштити тако зване »књижевне својине«. 1 ) Исто тако имала би се као имовинска гитета сматрати и она, коју би н. пр. трговац претрпео услед тога. што би се противу солвентности његове проносили неистинити гласови, који би му одузимали могућност да доћ>е до лотребног му кредита. 2. Међу тим и ако је имовинска штета најчешћа у животу, ипак, као што је већ речено, могу биги оштећена и друга правно заштићена добра једнога лица, те се и због тих оштећења може накнада тражити. Извесне случајеве предвиђа и наш грађански законик. Тако по § 65. кад једна страна без оправдана узрока одустане од брачнога испита, онда невиној страни принада накнада за »претрпљени уштрб", поред ирава на накнаду већ учињених трогикова у циљу закључења, брака. Та се накнада, дакле, тиче штете, не имовинске, већ штете по част и добар глас женске, који она може изгубити, кад заручник, стојећи са њом у интимнијим односима, од закључења брака без оправдана узрока од стане. За тим накнада за претрпљене болове у случају повреде тела (§ 820.), чиме се штети правом заштићени телесии интегритет. Најзад овде долази, по широкој одредби § 822., свака она штета, која би настала услед повреде чије слободе, части и поштења. У свима овим случајевима може се тражиги накнада у новцу, и ако се штета не тиче имовине, већ других правно заштићених добара. Учињена накнада сматра се као еквиваленат Ч У осталом ова »књижевна својпна* мог.].ч 6в се заштптити и на основу §§ 21*3, 211, 216 и другим грађан. зак.

за она.ј телесни и душевни бол, који је оштећени нанесеном повредом претрпео, и дужност је суда, да према захтеву, а у сразмери према учињеној неправди, ову накнаду одмери.-; Наравно да се и повредом ових добара: части, слободе и тела често пута штети имовина оштећенога, и онда он уз добијену накнаду за материјалну штету може тражити и накнаду ;*а оштећење имовине. 8 ) 3. Иод накнадом штете нодразумева се уклањање онога уштрба, који је неко, причињеном му гптетом претрпео, дакле, уоиоетављање онога стања, које је пре штетнога догађаја посто.јало (§ 818. грађанског законика).:Црема томе накнада иретрпљене штете у првоме реду бива т па1;ига, — да се одузета ствар врати притежаоцу, оштећена да се поирави, слободе лишено лице да се у слободу пусти и т. д. Међу тим често је немогућно усностављање пређашњега стања ■— на пр. одузета је ствар изгубљена или тако повре^ена, да № не можо поправити; човек је тако повређен, да се не може потпуно излечити и т. д. V таким случајевима не остаје нипгга друго до давање еквивалента за оно, гпто се ш па1;ига не може дати, дакле у новцу ироцењене вредности учињене штете. Код заменљивих ствари, на којима се гптета догодила, може се на место оштећене с.твари дати друга ствар истога рода, квалитета и квантитета. 4 ) Величина накнаде штете, коју штетник има оштећеноме дати, може бити различна нрема степену кривице учиниочеве. С погледом на ову, разликује се накнада иросте штете (<1атпит етег^епз) и накнада нзгубљеног добитна (1исгит оензапа) — § 81II. Под простом штетом 5 ) подразумева се умањење всИ иостојеКе имовине оштећенога, а под изгубљеггим добитком, осујећавање оне ксристи, до које би оштећени — да није било дотичне штетникове радње или нерадње — гго обичиом току догађаја дошао. Према томе под »изгубљеним добитком« иодразумева се не само она корист, до које би оштећени ван сваке сумње дошао, већ и она, на коју је он с оп.равданом 2 1 Види § 305. казнсног суд. ностунка, § 213. казненог законика и чл. 30. закона о штампи. Ову накнаду за тако звану иематеријалну штету нрвдвиђа п пемачки грађански законик у §§ 847. и 1300. Тако § 847. гласи : »У случају повреде тела или здравља као и у случају лишогва слободе може повређени захтивати нравичну накнаду у новцу п због штете, која није имовинска. Ово потраживање нпје преношљиво и не прелази на наследнике, осим ако је уговором^било иризнато или је због љега тужба код суда већ подигнута. Исто потраживање ирипада женском лицу, нрема коме је учињен злочин или преступ против благонаравља, или које је лукавством, претњом или злоупотребом односа зависности наведено да допусти ванбрачни тслесни сношај*. (Види и аустријски грађански законик §§ 1325. и 1329.), А по § 1300. дужан је заручник поштеној заручници, која је имала телесна сношаЈа са њим, дати правичну накнаду у новну, и за штету која није имовинска, ако без важна узрока одустанс од брака. 3 ) Ко на пр. буде противправно лишен слободе, може тражити накнаду имонинске штете (н. пр. Зараду, коју је за време лишења слободе губио) и накнаду нематеријалне штете, као еквиваленат претрпљеног зла. Често нутн у оваквим случајевима имовинска штота и не постојп (н. пр. неки рентијер буде за кратко време лишен слободе — нриходи његови нису ни мало били смањени за време лишења слободе) и онда се може само ова друга штета тражити. + ) Још бол,и је начин заглађивања учињене штете изрично усвојен у немачком грађанском законику, чији § 249. гласи : »Ко је па накнаду штете обвезан, дужан је успоставити етање, које би ностојало, да се на накнаду обвезујућа околност није десила. Ако се накнада штете има давати због повреде личносги или због оштећења ствари, онда поверилац може захтевати на место успостављања суму новаца, која је за то потребна*. Међутим ја мислим да би у ногледу личности и ствари овако могло бити и по нашем грађанском законику. Повређецо лице може се само по свом нахођењу дати лечити или оштећени ималац етвари оам дати оштећену ствар на оиравку и рачун леварски односно мајсторски ноднети штетнику на исплату, односно исту судским путем ■гражити. 5 ) Вцди А.'Борђввлћ, < 'истем мрина гпога. (грпђ.тискога) ирава. 11рва књига, друга џоловина, стр, 178,