Полицијски гласник

СТРАНА 2бН _ што ире утврдити ирагматичнв установе за заштиту децв и васиитање бедне и наауштене деце. Једва да су икада погодбе за какав Конгрес биле подесније него за овај. Али за то опет његов рад није излишан. Јер још има по неке сумље о узроцима зашто децапостају напуштена, па с тога треба те узроке на основу стручних и научних реФерата осветлити. То ће бити потребно и с погледом на наше доцније тежње и планове, те да се сазнају праве мере које су потребне за спасавањ: овакве омладине. На име: да лг. је за то довољно јавно доброчинство и милосрђе или се то мора ставити у круг дужности модерне јавне државне уираве. Решење овога питања било би од судбоноснога значаја. Пајвероватније је, да мп овде имамо посла с великим и значајним привредним и социјалним процесом, који се једва може одвојити од састава и живота данашње модерне државе. Даље ће у вашим дебатама наћи места критика свега онога што до сада за овај циљ постоји, као и онога што се сада за напуштеиу децу ради. Од те критике биће користи за државу и њену управу у толико, што ћемо из тога видети недостатке данашњега рада, а то ће бити нова поука за наш даљи рад. Природно је, да правосуђе у том погледу стоји у првим редовима, и ја вас молим, да ми за критику овога лосла, допустите неколико речи. Прво на што критика има да обрати паж?1>у, то је да смо до сада у овом погледу упућони били, једино на Наредбе — средства, која су у нас била обилато употребљена, али која су за пуноправне прилике од ограничене вредности. Нова је земља била коју је требало засејати. Полако се улазило у суштину новога проблема; тек мало по мало увиђао се његов велики значај, познадоше се његове битне садржине и тек најзад се могао загледати са свију страна. Па и ако је све то тако полако и тешко ишло, данас су истине тога проблема опште признате. Рад на васпитању напуштене деце и старалаштву данас има одређени циљ и њему се иде свом енергијом, данас се више не сумња да осуда и казна малолетника нису основани на сигурној мудрости. Напротив, на моју радост, множе се случајеви, у којима судови из своје властите иницијативе траже путеве да осуђеника упуте на праии пут, да га сачувају; да му његови иступи буду за памет у целом будућем му животу. Али ја бих овде одмах поново и најтоплије замолио све оне, који у овом погледу могу да судове потпомогну, и да товаздаучине с пуно воље. Извршена казна по себи, па ма каква она била, неће никада стално спастп дете, које је иможено страним утисцима и искушењима. Државне и аутономне управно власти, неће у нашим тежњама никада имати сигурна успеха, ако их џе потпомаже целокупно друштво. То ће бити нарочито потребно у случајевима надзора над малолетнима, кад им треба помоћи саветом и делом, кадтребаподелитисњима боле и бриге, једном речју кад треба узети искрена учешћа у туђем интересу. Ево илироког а иоља за иожртвовање нежнога осеЛаја наших жена. Оне могу својом неж-

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИ К ном руком да уздигну бедника у више СФере и да их уведу у пристаниште мира и честитога живота. Доста често зависиће од ове добровољачке трупе у колико ће васпитање напуштене деце у опште успети. С тога ја сматрам за врло важно да ова помоћна војска буде што многобројнија, спремнија, те да она у сложноме раду с државом уређује све ове послове. Без овакве сложне акције остаће све само крпеж«. Затим је говорио о одушевљењу с којима су судије прихватили идеју о поправци морално посрнуле и бедне деце. »Други задатак конгреса, да олреми земљиште за ново законодавство својим саветом, пао је у најзгодније време. Намера да се млади људи отму од напуштености, и да нађу законе заштите, који је у њиховоме интересу, осујећена је што је у правном погледу за њих било или више или мање прописа него што је за тај циљ требало. Недостатци у нашем законодавству за малолетнике нису малени. Ја ћу побројати само неке, као што су забранЈ, да жене могу бити стараоци: старалиштво у рукама једнога човека, прописи грађанскога закона о губитку права родитељских, оскудица у могућим прописима од стране власти за васпитање пре или после учињене кривице; потчињавање малолетних под одредбе општега казненога закона; осегне празнине у материјалној заштити малолетних приликом примене казненога закона. Све те недостатке сретамо у практици на сваком кораку. У последњим годинама чинило се да реФорме у овом пр&вцу не могу рачунати на успех. Није се могло предвидети, да ће и најмања клица у последњем моменту моћи да рачуна на успех, као ово сада. Али не сме се више вр ме да губи. Таквога је мишљења и садања влада, и ја вам без околишења кажем: захтеви који се налазе забележени у дневноме реду вашега ирограма, налазе се и међу нашим радовима за наступајућу законодавну,периоду и у већини добили су стални облик као законски предлози. (наотавиће ое) саопштио Д-р Ник. Ј. Петрови-ћ

ШТ ЗА ПОЛИЦИЈСКЕ И ОПШТИНСКЕ ВЛАСТИ приредио Ђур. Ј. ЂорђевиЋ окружни начелник. (нАСТАВАк) Прелазећи преко одељка 2. »о скитницама« и т. д., у коме такође има нетачности, ми ћемо се задржати на одел,ку »о нутним исправама." Из деФиниције коју је путној исправи дао г. Ђорђевић, види се, да он њу не оматра само као оредсгво за, легитимацију, него чак као меру, за заштиту личне и имовне безбедности. Ако, мећутим, будемо на ову ствар гледали онако, како се она јавља у истини, онда имамо пред собом Факат, да су скоро све културније земље напустиле тражење

БРОЈ 33

путних исправа од странаца, јер је стотииама примера утврђено, да најопаснији крадљивци и иначе рђави људи, имају чо неколико оваквих исирава, те би, узимајући ове као доказно средство за грађанску исправност. ови били најпоштенији л>уди. Колико се више не цени значај путне исправе у Француској, Швајцарској, Италији, Енглеској и Немачкој, доказ је тај, што их власти ових земаља не траже чак ни код првога ступања на њихово земљиште, него их чак сматрају као некорисну и несумњиву отежицу саобраћаја са другим земљама. На томе гледишту стоји и наша земља, јер је расписима од 21. јуна 1904 год. П№. 19855 и оним од иотога дана и године ПЛГ« 17856, укинула тражење пасоша од странаца који у/<азе у Србију, ла долази ли ови од куда му драго. Према овоме јасно је, да нутна исирава нема оне важности и значаја, коју јој даје г. Ђорђевић. Али како има још земаља, у које се без ових исправа не може ући. као што су: Аустро—Угарока, Русија, Турока и још неке земље на Балкану, то је потребно, кад наши држављани тамо иуТ УЈУ) Д а испуне и ову Формалност. Смешно је кад г. Ђорђевић на страни 36. вели, да је најкраће време за пасош од 6 месеци, ма да ово може бити и за меоец, оамо што се такса мора платити као и . а шестомесечни. Кад Србијане тражипасоше у опште од странаца, онда, наравно, отпада и цео она.ј одељак, који говори о визи пасоша и наплати таксе за ову, јер би се ретко који нашао да тражи визу и плаћа таксу, кад му ни«о и саму исправу не тражи. Место тога згодније би било, да је г. Ђорђевић изнео угледе, како се попуњавају исправе Француским текстом за оне земље, које пасоше траже, те да се власти тиме кориоте, пошто се зна, да је мали број полицијских чиновника који зна Француски језик, а који по огаојој служби мора да попуњава пасоше. Говорећи о паоошу за унутрашњост Србије, г. Ђорђевић у тачци 2. вели: »Према томе значи, да га издају само наше полицијске власти.« Из овога „ значи ", лако је извести закључак, да г. Ђорћевић и не зна да поотоје законска наређења, ло којима полицијоке власти издају пасоше за унутрашњост. Међутим , још »Наставленијама« од 6. јула Бр. 568. тачком 12. стављено је властима у дужност издавање пасоша и прописана такса за ове, а уредбом од 6 децембра 1832 г. № 3480 и циркуларом Совјета од 20. јула 1837 год. № 2113. А. ово је ближе регулисано. На сграни 55. говорећи о ноћним седељкама г. Ђорђевић износи и уредбу о прелима и селима од 1841 године, по којој се, како он вели, кажњавају они, који на прела и села долазе. Помињући одмах за тим и §. 362 т. 7. крив. закона, он никако није имао намеру, да поменутој уредби одрекне важност закона, који и сада постоји.