Полицијски гласник

БРОЈ 35

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 2В7

распара, па их метне испод свога јаетука. Тада ће у сну видетн свога мужа. То исто раде и младићи; на дан св. Катарине, пред вече, украду девојачку когиуљу. Ко год се бави том чаролијском процедуром, мора преко целога дана да пости. Код Румуна постоји Фетишизам са мртвацем као средство у љубавним стварима. Ноге мртваца вежу се једном марамом или црвеним концем ; кад се мртвац метне у сандук, скину му се те везе и сакрију у ципеле, да би лакше путовао на онај свет. Та се веза, у Румунији звања „рјесјјса", врло брижљиво чува, јер је многи сујеверници хоће да украду, поглто има чаробног дејства нарочито на девојачка срца. Старије дг-војке необично жуде за »р1есНса«, јер мисле, кад имају иарче тога, да ће позитивно моћи стећи мужа. Код јужних Словена украден прстен са десне руке мртваца важи као необично чаробно љубавно средство. Ио њиховом веровању за заљубљену девојку довољно је, да кроз такав прстен погледа у момка, у кога се заљубила, па ће је он у најкраћем времену усрећити вереничким прсгеном. Украдена воштаница чело главе мртваца служи такођо као опробано срество. које употребљавају младе девојке у једној мистичној процедури, да би натерале извесне младиће да се заљубе у њих. Покрађа је потребна и за срећу у крађи. Овде је најинтересантније, да се не мора украсти баш одређена ствар, као код других примера, али то мора бити у одређено време. Пође ли за руком та крађа, крадљивци верују да су за читаву годину дана сигурни да их нико неће ухватити и казнити. Само што у оваким случајевима немамо посла са кра^ом из сујеверја, већ са крадљивачким сујеверјем; то има везе само у толико, што се у оваким случајевима извесан продмет има украсти у одређено време, ако се хоће да постигне жељени успех. У Немачкој иостоји у крадљивачком свету веровање, дако.украде на Божић, нову годину и на св. Три Краља, па.га не ухвате, тај слободно може красти целе године. Слично веровање и дан дањи влада у извесним крајевима Немачке ; у покрајинама Липе, ВестФалу и Нидерлаусицу постоји веровање, да је сигуран, да га целе године неће ухватити, онаЈ крадљивац, који ма шта украде ноћу између Надњег Дана и нрвог дана Божића у време кад на цркви звоне звона. У Франкену се верује за оне, који се у време звоњења звона на Бадње вече увуку у туђу кућу и без шума и ларме украду парче дрвета за гориво, па не буду ухваћени, да ти могу целе године красти и да их глава неће заболети. У Мекленбургу, опет. ко на Бадњевечеукраде дрво из шуме тај је сигуран да краде целе године, и да остане неопажен. У Вранденбургу је за то најбоља ноћ у очи нове године. Ко те ноћи украде левчу и метне је на. своја кола, можс слободно красти дрва у шуми, и шумар га неће видети. Тако исто јо сигуран у крађи (у ОберпФалцу) и оиај, ко једне ноћи у пост, пред изалазак сунца, украде три на-

рамка дрва и три навиљка сена, па то спали. У Буковини постоји обичај код сеоског сталежа, да се мртвацу утисне у руке воштаннца све до његове саране. И те се свеће радо краду пошто се верује, да кад човек уђе у тућу кућу са таквом запаљеном свећом, сви укућани морају заспати као заклани. Па и у Немачкој је доста распроотрањено веровање у нску чаробну моћ ма какве ствари скинуте са мртваца. И за многе друге цељи крадене ствари доносе срећу. у Данској се верује, да је отета срећа рибару, ако му се украде пређа; тако се исто верује и у Русији. У источној Пруској постоји веровање, да ће се имати среће, ако се ма шта украде са мртваца. У Бугарској жене, које живе неморално а имају страх од строгих мужева, краду бакарни новац који се меће мртвацима за склапање очију, па га перу у вину или води коју треба да пију њиховп мужеви. Ако они то учине, биће слепи за неверство својих жена исто тако, као и мртвац, на чијим је очима био украдени новац. У Хрватској бивају сада ређе крађе са мртваца, пошто се појавило веровање да ће се мртвац светити. И крађе са гробља са свим су готово нестале од када је овладало веровање, да. јогн у току исте године мора умрети онај, који украде ма. шта сч гробља. У почетку прошле године у Јоханисбургу (Пруска) одговарала је пред судом једиа. жена за крађу једпе крие, којом је брисан мртвац после купања. Та је крпа требала да има то добро дејство, да онај ко њу има, очара судије и сигурно буде ослобођен као невин. На тај је начии та жена била отворила читаву трговину. На југу Балканског Полуострва дешава се, да удата жена неприметно украде мртвацу капу с главе. Крадљивица брижљиво чува ту капу, верујући, да ће јој се муж жив вратити из рата, ако већ буде морао ићи у рат. И новац се краде, погато се верује да ће се са краденим новцем имати впше среће. Као и за нађени новац, тако веровање постоји у Медлингу у Аустрији. У Елзасу, опет, ако се хоће да добије на на лозу, мора се купити лоз краденим иовцем. Слично ]е томе и у Бранденбургу. Украдени новац добија, ако се њиме купи лутријски лоз; а добија и кад се унотреби на играње рулета и бацање коцке. Томе је веровању слично оно које имају играчи карата; они верују да ће добити на картама ако играју са узајмљеним новцем, и за то вал>а да има призрења судија кад има у пракси такву личност; наравно, ако то нису неке замашне суме, а поред тога не може се утврдити да је невоља или немаштина разлог крађи. У покрајини Бранденбургу и дан дањи има по крововима и градовима »чуваркуће«, пошто се. веру.је, да она брани дом од грома. То је прастаро веровањо. Али сматра се као најпоузданије ако се на кући усади крадена чуваркућа. У то дејство крадене чуваркуће верује се у Померну, Сибенбиргену, северној Швајцарској и у Енглеској.

При крају да наведемо још неколико примера, како се под извесним условима крађом неких ствари може отети срећа. од суседа. То је веровање у тесаој вези са оним, да крадене ствари доносе највише среће. Кад се то двоје споји, онда се може објаснити онај горњи пример о крађи пређе. У Данс.кој се отима срећа суседу ако му се украде пређа; ту је, дакле, изражена више негативна страна веровања. У Русији се опет хвата риба са краденом пређом; овде се, опет, више испољава позитнвна страна веровања. У Егерланду (у Чешкој) има људи, који извеснога понедељника или суботе или 1. маја иду своме суседу, ноприметно се увуку у његову шталу, украду млека и носе га у своју шталу; њиме тада трљају виме својим кравама и верују, да су тиме осигурали себи увек добро млеко, а оуседу да су учинили да добије слабо млеко. Код Мађара постоји веровање, да среће ради треба ноћу у очи нове године да се украде једна рпа ђубрета са ђубришта те срећне личности, да се метне поред свога ђубришта и седам пута штапом излупа. Надамо се, да ће практичарима корисно послужити ови иримери, а ако би се ко заиптересовао да уђе дубље у ово нитање, упућујемо га на ниже изложену литературу, из које је црпан овај материјал. Н. V. \УИ81осћГ. в Уо1к8^1аиће ипс1 Уо1каћгаисћ (1ег 8Јећепћиг^ег 8асћ8еп К (ВегНп). УгМог Го88в1. »Уо1к8тесћ2т инс! тесћгкпвсћег Аћегд^аиће т ВМегтагк (Сгаг). Н. Iу. Рхвсћег. »Баз Висћ уот Аћег§1аићеп" (Бе1р21&). К. Ап&геје^. ТЈћег с1еп Аћег§1аићеи с!ев ги8818сћеп Уо1ке8 с< ( АгсШу Шг -тзвепвСћаИ;Псће Кипс1е, ВегНп). Вг. 0. Ј. ТаттеН. »Уо1к8тесНгт ипс! те(Н21Ш8сћег Аћег^1аиће т Вауегп ипс1 ап§геп2епс1еп Вегјгкеп® (ЛУиггћиг^). НвтћагЛ 81ет. „МесНгЈп, Аћег§-1аиће ипс1 Се8сћ1осћ1:81ећеп 1П ДегТигкеЈ« (ВегИп). РпеЛпск I,. Кгаива. »Уо1кз^1аиће ипс! геН§чб8ег Вгаисћ с1ег 8ис181ауеп (< (Мипз1"ег). Т)г. Каг1 О1аппот. »Се8сћ1сћ(;е с1ег 8{ас11; МбсНЈпд-« (М ос Ш пјј). ОИо Кпоор. »УоПсвза^ен, Ег2аћ1ип§еп, Аћег^аићеп, Сећгаисће ипс1 Магсћеп аи8 с1ет бзШсћеп Шп1;егроттегп (< (Розеп). 1Ј. Јоћп. »Оеи^асће ОрСег^ећгаисће ће1 Аскегћаи ипс! УЈегисМ« (Вгев1аи). 1^ића Огјгб — ВјеГоћоагс. »УоШз^аиће ипс! Уо1к8ћгаисће 1п с1ег Нег2е§ , о\\чпа < ' (УУГеп). Ог. РпаЛпсћ 1^. Кгаи$8. 8Н1е иис! Вгаисћ с1ег 8ис181ауеи <( (ЛУ1еп). Р1асћб. Китап18сће НосћгеНа-ит! То^еп^ећгаисће« (ВегНп). 1-,б\1Јеп8Итт. Аћег^аиће ипс1 З^гаГгесћ!" (ВегНн). \Уи11ће. »1)ег с1еи1;8сће Ео1к8аћег§1аиће с!ег Ое^ешуаг!;« (ВегНп). Н. V. \У1Шооћг. »Уо1кз^1аиће ипс1 гећ^чбзег Вгаисћ с!ег Ма^уагеп« (МипзЂег). Д. В. Баки-ћ