Полицијски гласник

Г.ИЈЈ 30 Ја миолим на Дом Сиротне Деце, ваопитни завод за сирочад, напуштену и иорално посрнулу децу, у коме има места за 200 питомаца. Он је постао пре 27 година приватном иницијативом и сада располаже доста великом главницом. Као што видите ми смо и тамо радили. \ли како је то све мало и незнатно према ономе што је овде уређено, ја сам у носледња три дана с дивљењем пратио шта је све само на конгресу урађено. Ишао сам још и даље. Благодарећи љубазности с којим су ме свуда овде примили, ја сам у вашим заводима за заштиту деце и за васпитање напуштене деце, видео много лопих и корисних установа, које се могу и у нас применити. Но некада се овде ради нешто друкчије у овом правцу него у нас. Принципи нашега завода за васпитање почивају на основама што јо могуће слободнога развитка, те да из наших сиротана створимо олободне људе и способне раднике. Начело самосталнога рада и уздања у своју снагу (1,еЊзћПГе) врши се до крајњих оитница. Благодарећи тим при^Тципима могли су се наши дечаци протурити кроз овет од Београда до СанФранциска и свуда оу не само зарађивали насушни хлеб, но су у радничкоме свету вазда лепе положаје заузимали. И све то свршавали смо тамо без икаква нарочита закона или законскога прописа. Од свега тога у нас ништа нема. То су тамошње прилике до сада подносиле. Али за даљи рад у овом правцу требаће и нама нарочити закон о старалачкоме васпитању (Ригбог^еетећип^). С тога сам о особитим интересом слушао сјајне беседе, које су држане овде о новом законодавству за сиротну и напуштену децу у опште. (овршиће ое) саоиштио Д-р Ник. Ј. Петрови*

У ПУТ ЗА ПОЛИЦИЈСКЕ И ОПШТИНСКЕ ВЛАСТИ приредио Ђур. Ј. Ђорђеви* окружни начелник. (НАСТАВАК) Као што се иђ цитираних текстова види, г. Ђорђевић је просто преписивао г. Алимпића, па је тако и сам упао у једну погрешку, коју је случајно учинио и г. Алимпић, у оцени првога става § 13-ог. Г. Ђорђевић је шта више отишао и даље, јер док је г. Алимпић рекао за први став да је без вредности, он је изречно рекао да »не ва жи а . Међутим, не стоји ни једно ни друго. Први став § 13. полиц. уредбе не одређује надлежност окружних начелника, него је он прописао поступак, како ће сви извиђати иступна дала, и наредио да то мора бити »с двојицом од чланова свога начелништва«. У овом погледу овај § није измењен ни за једну јоту, и ако се у § 4. помињу окружне власти, а не окружни начелници.

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Други став овога §-а одиста је замен.ен, односно укинут последњим отавом $ 23. закона о уређењу округа и срезова. Истичући ову погрешку у оцени става црвог § 13. иолиц. уредбе, ред би био, да се сада вратимо иоре^ењу текстова код појединих § §-а. Али како би то заузимало простор листа на штету других написа, ми се морамо задовољити тиме, данакрајуизнесемо још неколико примера, а сада да продужимо даљс разгледање овогаодељка. Код § 30. полиц. уредбо г. Ђорђевић је ставио ову примедбу : »§ 30. (не важи)". Зашто не важи, г. Ђорђеви!. ништа не вели. Он овде изузетно није хтео да усвоји мишљење г. Алимпића, који вели: »Нрема данашњем уставу и закону о чиновницима грађанског реда, чииовници су у погледу одговорности по приватним тужбама изједначени са обичним грађанима". Међутим ми налазимо да и г. Алимпић и г. Ђорђевић греше. кад анулирају ову законску одредбу. Греше због тога, што она регулисава надлежност власти за извиђај специјално оних кривица, учињених од отране поменутих органа, о којима говори III часг. крив. закона, а казне се по званичној дужности, а не и оних, које се казне било по закону о чиновницима грађанског реда било као преступи и злочини по казненом законику. Да наведемо примере. Општински суд одредио је среског писара, капетана или окружног начелника да суделује, било лично било откупом, у изради каквога посла, који се по чл. 20. под. б. и чл. 33. т. 5. и чл. 86. т. 9. зак. о општинама, врши снагом и средствима грађана једне општине. Ни писар, ни капетан ни окружни начелник не изврше овај налог општинског суда, те тако наступи случај § 327. т. 3. кривичнога закона. Настаје сада питање: може ли и сме ли општински суд узети ова лица на одговор за неизвршење његових наредаба? Даље: наступи који од случајева из § 329, 330, 335 т. 3, 4 и 5. и т. д. и опет настаје питање: хоће ли капетана и окр. начелника узети на одговор и казнити за ове иступе општински суд ? Ми одговарамо са не. Ето за такве случајеве постоји § 30, Полицијске Уредбе и регулисава надлежност власти, јер се њиме хтео да одржи углед власти и да млађи не суди старијем. За потврду овога нашега гледишта, ми ћемо изнети један случај из нашега правосуђа, изазван поводом повреде § 30. полиц. уредбе, од стране једнога општинског суда. На име: суд општине лозничке узео је на одговор за неку иступну кривицу и казнио окружнога начелника, наслањ&јући своје право на § 4. Полиц. Уредбе. Начелник окружни, налазећи да је општински суд овим прекорачењем своје власти повредио § 30. исте уредбе, поведе кривичну истрагу против оних, који су суделовали у суђењу и оптужи их Првостепеном Суду.

СТРАНА 293 Првостепени суд нашао је, да је општински оуд прекорачио права своје надлежности и ловредио наређења § 30. Полицијске Уредбе. те је уништио сву радњу онштинског суда, а часнике општинске ослободио одговорности само по томе оснопу, што еу они, улазећи у оцену надлежности општинског суда, погрешно схватили своје право, дакле није било намере за кажњиво дело. Оваква одлука одобрена је и од стране виших судова. Као што се види, нарећења усгавна из чл. 28. нити су додиривала случај о коме говори § 30. Полиц. Уредбе, нити имају какве везе са њим, те га, по томе, нису могла ни укинути. 1 ) Колико, пак, сам овај параграФ лравилно и до ситница регулисава ову надлежност, то би морало бити предмет другога расправљања и оцене. За § 39. Полиц. Уредбе, 1'. Ђорђевић такође вели да не важи, јер је, вели замењен §-ом 39. кр. закона. Ово међутим, не стоји, јер овај § 39. нити одређује величину казне, нити што друго, него у вези са § 38. Полиц. Уредбе упућује власти да ову у границама закона нримењују блажије или строжије, према олакшавајућим или отежавајућим околностима. Са овим задатком, овај § ниги је у сукобу са § 39. и 40. кр. закона, нити оа § 323, који предвиђа случај стицаја. Код § 49. Полицијске Уредбе г. Ђорђевић вели: »В. § 315. 316. 317. и 318. казненог законика којим се замењује овај § 49. пошто су они доцнијег порекла.« Ако би неко сада веровао, да је све онако тачно, како г. Ђорђевић вели, онда би овај § одиста био непотребан у Полицијској Уредби. Међутим, он нити је укинут нити иначе анулиран, него се чак разложно могло истаћи питање: да ли иоменути §§ из казненог закона, које г. Ђорђевић ређа, важе V свој потпуности својој, после измене овога § 49. која је учињена законом од 17. јануара 1904. године. Паметно или не, али је законодавац мењајући овај § у 1904. години отворено казао, да он не сматра ову законску одредбу за укинуту, и она нема важности само у ономе своме делу, којим регулисава како ће се телесна казна заменити другом, јер је телесна казна укинута, а у свему осталом важи. У осталом, ми радо признајемо, да би г. Ђорђевић био без ових погрешака, да је наше законодавство било на своме месту, па изречно одређивало: које одредбе из једнога закона ништи доношењем других закона. Али код нас се то ретко радило, него се онако генерално напомињало, да неће важити они закони, који су у противности са доцније донесеним, ма да извесне одредбе из ранијих нису уништене у целини него делимично. ') Уредништво не дели ово мишљеше г. Калајџићево, као још неке његове и г. НиколиКеве иогледе у оцени г. Хорђевићеве кшиге. Своје мишмње о свему овоме уредништво ће изнети кад г. Калајџић заврши ову своју оцену.