Полицијски гласник

СТРАНА 326

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 40

да племеиите радње иису никад довољно награђене, инак, потто ми моје стање допушта. хоћу да унапред засведочим моје иризнање ономе, који ће имати дужност да управља имаовином моје кћери, коју обожавам. У моме гестаменту наћи ће те једну клаузулу у корист вашу којаћевам надокнадити огромну услугу коју чините мени и.мојој кћери; ја вас молим да је примите. Чим потребни документи буду приправљени, моја кћи Лаура кренуће се на пут у пратн.и Пера Ривере. Колико жалим у овом моменту, што нисам раније, у срећнија времена, следовао мојој жељи и допутовао у вашу госто чзимљиву земљу ! Ова срзћа биће резервисана моме драгом детету које ће, у то сам уверен, наћи у вашој Фамилији искрене милоште,' која ће ублажити тугу једног сирочета. Ова нада и одрлсава моју скрушену душу последњих дана који ће, бојим се, бити врло кратки, јер осећам како ме снага издаје; ја сам толико слаб, да већ ни кревет не напуштам. Остаје ми, дакле, да вам још једном захвалим, што сте се примили да ме замењујете поред кћери, чија ми је будућност била једина брига. Већ сам послао за кћер у њен колеж и очекујем је сваког часа. Пре него што се крене на пут, ја ћу са интелегентним и оданим Пером Ривером приправити све потребне документе за вас. Васпитање моје кћери одлично је. Она зна врло добро француски, шпањолски, музику и цртање; њен карактер је миран и питом; уверен сам потпуно, да ће она умети увидети и наградити својом при,родном добротом сав труд који ће вам проузроковати око осигурања њење среће. У прилогу под *|. шаљем' вам по један примерак њене и моје ФотограФије. Кроз неколико дана писаће вам моја кћи и господин Ривера, и, може бити, означиће дан свога доласка, да би их ви могли очегеивати на означеној станици. Збогом, драги рођаче; примите са целом вашом Фамилијом најискреније осећаје захвалности једног оца који умире, и ко.ји упућује молитве Свевишњем да вам подари дуг и срећаи живот. Ваш одани Карлос Ј . . . . Р. 8. Ваше писмо послаће те ми као и прошлог пута, на адресу Хермине Сала. Са задовољством сам примио вашу ФотограФију. Да не би у моме тестаменту било двосмислености, изволите ми одмах саопштити ваше презиме." У овом писму представљеии су сви чланови комедије: Карлос, интендант који умире, његова кћи Лаура, Пер Ривера, исиоведник и овога синовица Хермина Сала, која је у исто доба вршила дужност поштоноше. У писму се налазе две ФотограФије, од којих једна представља шпанског оФицира: Карлоса Ф... а друга једну младу жену: Лауру. Обе ФотограФије врло су рђаво израђене, и стручњак одмах познаје да су то рђаве репродукције оригиналних ФотограФија. На картонима нема Фирме ФотограФа, што доказује да варалице иомоћу сокровишта

корисге све, па и саму ФотограФију, да би постигли свој циљ. У току истраге против двеју од ових варалица, били смо позвати да дамо своје мишљење о томе : да ли ФОтограФија тобожњег Карлоса није идентична са ухапшеним Ц . . . ? Овај последњи показивао је, доиста, много сличности са ФотограФијом шпанског оФицира. Изјавили смо пред судом, да ова ФотограФија није она ухапшеног Ц . . . а доцније смо сазнали да је она —- ова ФотограФија — представвала једног бив. министра војног у ИТпанији. И у овом другом писму писац говори о многим стварима, о којима је већ било речи у првом писму. Је ли ово због тога да би се само испунила хартија, или у циљу подражавања болесног човека, који се увек враћа наствари које га занимају ? Ми смо склони да верујемо у другу хипотезу, јер је цела ствар тако вешто комбиновапа, да се с разлогом може допустити претпоставка, да су варалице имале у виду и ову особеност болесника. Она им је, у осталом, иослужила као повод, да се у детаљима врате на питање о награди. Болест »интендантова« напредовала је веома брзо, јер је његов рођак из Лозане под 6. априлом примио писмо од Пера Ривере, које гласи: »Мелила, 6. априла 1905. Драги господине, Са жалошћу извештавам вас, да се стање здравља вашег рођака, нашег драгог пријатеља, г. Карлоса знатно погоршало услед једне кризе, која нам је задала много бриге. И ако је болест, у неколико, окренула на боље, ми смо сматрали за дужност да одложимо наш одлазак докле Свемогући, у своме бесконачном милосрђу, не одлучи нашу судбину. ЛекариЈ верују, да снага нашег драгог болесника неће моћи одолети другом нападу, који ће неминовно наступити. Ми се ипак још надамо. Паш драги пријатељ при чистој је свести, а н.егова мирноћа духа за дивљење је. У циљу прављења тестамента нозвао је једног нотара. Његов тестамент, казао ми је, биће у потпуној сагласности са оним што вам је писао. Госпођица Лаура поред његовог је кревета, и за све време последње кризе није се одвојила од драгог болесника. И поред све жалости, она се сећа вас и савета свога оца, и шаље вам приложено писмо. Сажаљевам много, што се први пут обраћам на вас под овако жалосним приликама, али се надам, да ће ми добри Бог допустити, да вам пошљем боље новости о болести нашег драгог пријатеља. Очекујући ваш одговор, ја вас молим да примите уверење о мом потпуиом поштовању. Жуан Ривера, Пресбитеро Ваш одговор пошљите ми такође преко моје синовице.® Уз ово писмо, приложено је и писмо »интендантове« гћери Лауре ове садржине: »Мој драги рођаче, Пишем вам у веома тешким приликама по мене: мој отац позвао ме је к себи,

али сам га затекла веома. болесног; надам се међутим, да је милосрђв Божје велико, и да ће оздравити. Веома сам срећна од кад сам сазнала да ћу, чим отац оздрави, доћи да живим поред вас. Будите уверени, да ћу чинити све нгго од мене зависи, да би вам се одужила за доброте које ће те ми учинити, и да ћу побожно слушати савете које ми даје мој обожавани отац. Желша да вас што пре видим, остајем ваша одана и послушна синовица Лаура." (настакиће ое) Агсћ1Уез сГАп1Нгоро!од1е сптшсИс, №. 164- 166, 1907. год.

П0.УКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: ]. Суд општине раиначке, актом својим од 22. јуна ове год. Бр. 590, пита: »Ова општина дугује Управи Фондова једну извесну суму новаца, и за наплату тога дуга, узета су у попис ошнтинска добра. Како је ова позајмица од управе раздељена између појединих грађана ове општине, те су у ствари они дужници, то их је овај суд, пресудама својим осудио, да овај дуг плате. Против ових пресуда они су изјавили жалбе, и првостепени суд поништио их је из неких Формалних разлога, и вратио суду да даље уради шта треба, и то ће се учинити, Али х^ако има случајева, који ће онемогућити извршење наплате, кад пресуде буду извршне, суд моли за потребно обавештење о овоме: Тако, неки су за живота распродали своје имање и издали тапије потврђене општинском и среском влашћу, и сада је питање: може ли се ово имање распродати за наплату овога дуга Управи Фондова и јесу ли купци у опште у каквој обвези; неки су учинили кривице и осуђени на накнаду штете, те им је све имање распродато и купили га њихови синови, па сада имају судом утврђене тапије на њихово име, те настаје питање : може ли се очев дуг наплатити из њиховог имања?« — На ово питање одговарамо : Ако је позајмљена сума од Управе Фондова подељена на поједине грађане те општине и ако постоје њихове обвезе, онда онштина може тражити наплату од њнх судским путем, према величини потраживања, као што је, види се, и учинила. Кад пресуде постану извршне, онда наплату треба покушати прво из покретности дужника, водећи рачуна о наређењима § 471. грађ. суд. пост. па тек онда из непокретног имања. Оно имање, које је продато пре осуде, ако није било предмет залоге, и на њега издате и тапије потврђене општинским судом, не може бити предмет извршења ових пресуда, јер је прешло у туђу својину. и купци нису одговорни за плаћање.