Полицијски гласник

ВРОЈ 41

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 335

мицил и вашу личност, што не би било ни мудро ни безопасно за будуНе паше спокојство јер наши непријатељи вребају сваки наш корак. Пред оваким сметњама ја не видим другог излаза но да се обратим вама за помоћ. Јапризнајем, да ваш део наслеђа мора бити неокрњен, али пошто ће, услед нагомиланог интереса, имати један вишак за покриће приходних трошкова, то вас молим да позајмите 12.000 динара, који нам недостају. Ја сам се о томе саветовао и са нотаром, и он ми је казао, да ми сами, без знања рођака по матери, треба да доведемо ствари у ред, по што се из тестамента јасно види намера и жеља тестаторова, да целу ствар свршимо без њиховог знања. У исто доба молио сам нотара, да телеграФским путем пита Унион Банку за Формалности које треба испунити да би се депоновани новац подигао, и банка је одговорила телеграмом, који вам шаљем на увиђај. После сиега овога, ево шта сам ја решио: г-ђица Лаура, у пратњи моје синовице, доћи ће у Марсељ, јер се ја не могу одавде никуд удаљавати пре коначног свршетка целе ствари. Моја синовица нредаће вам признаницу од депонованог новца, као п моју признаницу на 12.000 динара, које ћете јој предати и с којима ће се она одмах вратити и предати их мени, да бих могао свршити посао, после чега ћу одмах доћи да се с вама лично састанем, и да заједно одемо да новац примимо. (настачиће ое) АгсМуез (1 , Ап1Нгоро1од|е сптшеНе, № 164- 166, 1907. год.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: ]. Суд општине уровачке, актом својим од 29. јуна ове год. Бр. 802, пита: »1. Суд овај, осудио је својом иресудом извесно лице на плаћање приватног дуга његовом повериоцу, по јавној исправи, и пресуда је постала извршна. Лице, које је осуђено на плаћање тога дуга. родом је из Аустро-Угарске, а живи у овој општини од пре десет година. Од имања свога има само кућу и 29 ара земље и 2 коња. Лице поменуто није лрешло законим нутем у српско поданство, а има право гласа на свима зборовима. Како § 471. судско-грађанског поступка штити земљоделцу од приватних дугова све шта је тамо побројано, то се пита уредништво, да ли се ово благодејање § 4,71. простире и на поменуто лице 1] да ли му штити све као и српским поданицима или не, и да ли суд овај може учинити ову наплату од њега и ако нема по § 471. суд. поступка колико му треба или не ? 2. Где постоји смеша имања по уговору, иотврђеном од стране првостепеног суда, а имање се води по пописним књигама на име једног лица а друго плаћа само на своју личност. да ли оно лице,

на чије се име води имање по пописним књигама, може отуђити што год од имања, кад су оба смесничара земљоделци, а немају онолико имања, колико § 471. гра1 ( . суд. пост. условљава за две пореске главе. Ово суд пита због тога, што онај смесничар, на чије се име води имање по пореским књигама тврди, да је имање само његово, ма да уговор о смешништву говори друкчије. и сад од суда тражи уверење у смислу § 471. грађ. суд. пост. за отуђење извесног имања, а суд је у недоумици шта да ради. — На ово питање одговарамо: Кад се добро проуче одредбе § 471. грађ. суд. пост. онда се мора уочити то, да оне уз права, која дају српским држављанима, обезбеђујући им извесна имања од продаје, стављају овима, и извесна ограничења. На име не да.ју им право слободнога расаолагања, и апсолутно забрањује отуђивање онога дела, који им закон штити. Ако би сада изједначили и поданике ауетро-угарске са српским и у овоме питању, онда би, нема сумње, и за њих важило оно законско наређење, да и они сами не могу отуђити онај део имања, на који се благодејање простире. Тако би се, велимо, морао схватити § 471. грађ. суд. пост. кад би ово изједначење учинили; али такво би се схватање противило оном начелу, по коме све државе траже за своје држављане то право, да на земљишту друге стране уговорнице могу куповати и отуђивати имања по својој вољи. То је нарочито било предвиђено чл. I. и II. трговинског уговора, закљученог између Србије и Аустро-Угарске, који сада ие важи. Ето, у тој немогућности, да се § 471. иом. закона у целоме своме пространству примени и на држављане АустроУгарске, лежи доказ, да се на њих не односи ни онај први део онога законског наређења, које је наређење, у осталом и донесено као економско-политичка мера за заштиту од пропасти само српских држављана, о којима је законодавац једино и могао водпти рачуна у овоме погледу, а никако и о странцима, према чијој судбини, на овом пољу може српска држава бити равнодушна. Према овоме ми налазимо, дасе§471. не односи на странце; и 2. Кад је уговором, потврђеним судом, утврђена заједница — смеша — имања, онда се простој изјави једнога од семесничара пе може веровати да је имање само његово, нити му се сме издати уверење у смислу § 471., јер и она друга околност, што се по пореским књигама води имање на његово име, не моле се узети као доказ о својини, пошто се имање прибавља и отуђује по друтим законским прописима, а не по закону о порезу и и прописима пореског књиговодства.

Суд општине прњаворске, актомсвојим од 20. јуна ове год. Бр. 2621, пита:

»По чл. 118. закона о општинама, плата деловође суда у општинама нреко 500 пунолетних грађана, не може бити мања од 720 динара годишње. Па како ова општина броји 550 пунолегних грађана, то по горњем законом пропису плата делово^и не може бити мања. од 720 динара. Но окружни одбор окр. подринског, приликом одобравања буџета ове општине за ову годину, свео је плату деловође на 400 динара. Моли се уредништво за објашњење: да ли је ова радња одбора правилна или не, и ако није правилна, на који се начин може исправити ова грешка, кад је буџет већ одобрен? 0 — На ово питање одговарамд: Прописи чл. 118. закона о општииама јасни су. По њима плата делово!>е, у општинама изнад 500 пунолетних грађана, не може бити мања од 720 динара. Према томе, кад је одбор и преко овако јасног ааконског наређења редуцирао плату, испод законског минимума, ор је извршио једну незаконитост, пошто номенуто закоиско наређење'није поништено тачком 17. чл. 108. закопа о уређењу округа и срезова. Да би се ова грешка понравила, греба се, преко надзорне власти, обратити министру Финансија с молбом, да у смислу чл. 10. зак. о окружним, среским и општинским буџетима одобри иакнадни кредит за разлику од 500 до 720 динара. III. Суд општине петрово-селске, актом својим од 6. јуна ове год. Бр. 704. иита: Може ли бити општински писар оно лице, које је осуђивано на 12 година робије за убиство без предумишљаја, учињено у одбрани части, кад иначе има све услове из чл. 114. зак. о општинама? Лице ово, пуштено је с робије пре 5 година, 8 месеци и 26 дана, и по § 394. кр. суд. пост. иовратио је сва грађанска права, јер му пресудом иису била ни одузета. 1( — На ово питање одговарамо: По чл. 114. зак. о општинама, не може бити општински писар онај, који је осу1}Иван за злочинство, без обзира па то, што он иначе има све услове за овај положај. Како је и дотично лице осуђивано за злочино дело, то и оно не може бити писар општински. Та околност, што убиство није извршено из користољубља, не мења ствар, јер се тај услов везује у чл. 114. за иреступна и иступна дела, а не н за злочине. IV. Суд општине Салаша црнобарског у одговору па акт његов од 18. јуна ове год. Бр. 1111, извештава се, да му је одговорено на питање у бр. 40. »Полицијскога Гласника."