Полицијски гласник

СТРАНА 354

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСПИК

ВРОЈ 44

циоког писара иоте клаое управе града Београда, — по потреби службе; за полициског писара прве класе среза беличког Витомира ЈовановиКа, полициског писара исте класе среза левачког по потреби службе; за полициског писара прве класе среза љубићског Мијаила Нлића, полициског писара исте класе среза пожешког, са платом коју је и до сада имао, — по потреби службе; за полициског писара прве класе среза рамског Станимира Димитријевића, полициског писара исте класе среза добричког — по потреби службе; за полициског писара прве класе среза параћинског Милана Мишића, полициског писара исте класе среза орагиког — по потреби службе; за полициског писара прве класе среза орашког Гаврила Адамовића, учитеља школе краљевске; за полициског писара друге класе среза жичког Стевана Пантића, полициског писара исте класе управе града Београда — по потреби службв; за полициског писара друге класе среза пожешког Аксентија Ристића, полициског писара исте класе среза беличког, —• по молби; за полициског писара друге класе среза пожаревачког Светислава Матића, полициског пиоара исте класе начелства округа пожаревачког — по потреби службе; за полициског писара друге класе начелства округа пожаревачког Богољуба Марковића, полициског писара исте класе среза пожаревачког —• по потреби службе; за полицијског писара друге класе среза параћинског Јована Јовковића, полицијског пасара исте класе начелства округа смедеревског, по потреби службе; за полицијског писара друге класе среза гружанског Чеду Тодоровића, полицијског писара исте класе среза рамског. по потреби службе; за полицијског писара треће класе начелства округа београдског Светолика М. Кнежевића, полицијског писара исте класе управе града Београда, по потреби службе. за полициског писара треће класе среза расинског Мијаила Павловића, полицијског писара исте класе начелства округа врањског, — по молби ; за полицијског писара греће класе начелства округа врањског Петра М Јовановића, полицијског писара исте класе среза параћинског, — по потреби службе;

за полицијског писаратреће класе среза левачког Милутина Томића, полицијског писара исте класе начелства округа топличког, — по потреби службе : за полицијског писара треће класе среза рамског Животу Р. Спасојевића, пређашњег полицијског писара. за полицијског писара треће класе среза добричког Андрију Весовића, полицијског писара исте класе, начелства округа моравског, — по потреби службе; за полицијског писара треће класе среза трнавског Драгомира Нешковића, полицијског писара исте класе среза љубићског, — по потреби службе. за полицијског писара треће класе среза црногорског Милана Величковића, полицијског писара исте класе среза параћинског, — по потреби службе ; за полицијског писара треће класе среза посавског, округа ваљевског, Владимира Обреновића, полицијског писара исте клаее среза црногорског, — по молби; за полицијског писара треће класе среза звишког Милорада Крапчевића, пређашњег полицијског писара; за полицијског писара треће класе среза космајског Милана Ж. Цветковића, правника — практиканта полицијског; за полицијског писара треће класе среза лесковачког Мијаила Јанаћковића, практиканта полицијског ; за полицијског писара друге класе среза ваљевског Драгомира Савића, полицијског писара исте класе Управе града Београда, по потреби службе ; и за писара четврте класе Министарства унутрашњих дела Живка Милојевића. пређашњег полицијског практиканта. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 21. октобра 1907. г. уБеограду.

Његово Величанство Краљ Петар I., благоволео је на предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за лекара среза левачког Д-р Светислава А. Шохајевића, доктора целокупног лекарства; за лекара среза качерског Д-р Милана Занковића, дипломисаног лекара Бечког Универзитета и бившег државног питомца; и за лекара среза драгачевског Д-р Драгутина Владисављевића, дипломисаног лекара Женевског Универзитета и бив. државног питомца. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 20. октобра 1907. г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, решено је: да се Д-р Владимиру П. Поповићу, лекару среза левачког, уважи оставка, коју је поднео иа државну службу. Из канцеларије Министарства унутрашњихдела, 20. октобра 1907. г. уБеограду.

Његово Величанство Краљ Петар I., благоволео је, на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета посгавити: за начелника друге класе округа топличког Владимира Д. Илића, председника прокупачког првостепеног суда, — по пристанку. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 22. октобра 1907. г. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I., благоволео је, на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета поставити : за начзлника друге класе округа рудничког Уроша Ломовића, јавног правозаступника. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 21. октобра 1907. г. у Београду.

Указом Његовога. Величанства Краља Петра 1., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Божидар Ж. Јовановић, начелник треће класе округа топличког, на основ.у § 70. закона о чиновницима грађанског редг«, стави у стање покоја с пенсијом, која му по годинама службе припада. Из канцеларије Министарсгва унутрашњих дела, 22. октобра 1907. г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Драгутин М. Симић, начелник четвртекласе округа рудничког, наоснову § 70. закона о чиновницима грађанског реда, стави у стање покоја с ненсијом која му припада по годинама службе. Из канцеларије Минис.тарства унутрашњих дела, 21. октобра 1907. г, у Београду.

С' Т Р У Ч Н И ДЕО

О КРИВИЧНОЈ ОДГОВОРНОСТИ са теоријс ^ог г ^ледишта. од Д-ра Бранислава ПетронијевиЋа - *-• Наше свесно ја на име, оно ја ко.је сваки у својој свести као себе налази, има два сасвим различна значења, оно садржи у себи две битно различне стране. од којих свака

за сеое може да се схватч као цео суојект, с којом се цео субјект може да идентиФицира. Наше ја на име с једне стране преставља чисто Формално јединство свих свесних садржаја, то је оно непроменљиво недељиво нешто, што се осећа цело и недељиво у свима многоструким свесним садржајима, који оу му у садашњости дати, и у свима многобројним свесним садржајима,' који су у прошлости у свести били дати а на које се у садашњости само сећа. То чисто Формално ја, које нема никакве садржине у себи, које се само не може преставити пошто оно само све остало пресгавља, то чисто ја чини последњи живи