Полицијски гласник

СТРАНА 394

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 49

разлог казне узео циљ а не одмазда,' 2 ) само специјална превенција престављати тај циљ. Али и ако је са становишта садржајног Морала потпуно оправдана теорија генералне превенције ипак значило би потпуно не разумети принципе садржајног Морала, кад би се на основу њиховом извело, да та теорија може бити и мора бити за сва времена тачна. Јер садржајни Морал, и то треба нарочито имати на уму, не захтева већ само доссуилта становиште генералне превенције у питању о циљу казне, кад не би утицај казне на остале чланове друштва осим преступника био иотребан, онда он не би био ни са становишта садржајног Морала доауштен, само зато што чланови људске заједнице нису у моралном смислу довољно зрели да би могли без тога утицаја да се уздрже од вршеша кривичних дела, само зато отановиште генералне превенције оправдано је. У исто доба из тога излази да ће оно у кривичном законодавству бити само дотле оправдано, докле егоистичка природа чланова људског друштва буде још увек тако јака, да је тај утицај казне на њу неопходно потребан, чим то више не буде случај, према самим принципима садржајног Морала мораће становиште генералне превенције уступити у кривичном законодавству своје место становишту специјалне превенције. Као што би опасно било из рђаво разумеваних иринцица Морала ставити се пре времена на становиште специјалне иревенције (као што данас постоји међу многим преставницима кривичног права тенденција за реФормом његовом у овом смислу), тако исто било би противно принципима добро разумеваног Морала остати на том стаиовишту и онда, кад то више, према самој природи ства.ри, не буде имало никаквог оправдања. Као што садржајни Морал, Формулисан исто тако строго као што се Формулише Формалистички Морал, преставља идеал, коме у својој реализацији у току развића људске заједнице тежи садржајни Морал, исто тако и становиште специјалне превенције преставља идеал коме тежи и мора тежити кривично законодавство, пошто је то израз самих Фактичких односа у људском друштву. Да то становиште не би остало само неостварљиви идеал, потребно је да му се да извесно место и у кривичном законодавству што се доиста и чини, само треба имати на уму, да према 2 ) И ако. конзеквентно изведен, Формалистички Морал искључује у ствари потпуно могућност кажњавања, пошто је казна као таква н сама зло које се причињава кривцу а чињење зла са гледишта строгог Формалистичког Морала апсолутно није допуштено (да споменем узгред да хришћански Морал преставља тај конзеквентно изведени Формалистички Морал и да је Толстој са својим начелом (( не противи се злу», пе сузбијај зло, најконзеквентнији модерни преставник његов, ппак казна као одмазда поставља се и постављена јо доиста конзеквентно само од присталица Формалистичког Морала. Као што је на име Формалистички Морал строг у захтеву, да се његове норме у сваком поједином случају безусловно врше, тако привидно одговара тим строгим захтевима Његовим и захтев, да се сваки преступ једне моралне порме у датом случају мора казиити, и да је разлог тога кажњавања просто у невршењу саме моралне норме, да је дакле њен разлог одмазда (Уег{ЈеНипј}) за то невршење. Класични Формулатор ове теорије казне са становишта формалистичког Морала је Кант, који је у исто доба и Формулатор овога ФилозоФско-моралног становишга (Упореди о томе дело Кантово (( МеЈарћу518сће АпГап§8§гипс1е (1ег Кесћ181ећге'>, у 1тт. Кап1'з ВаттШсће ЛУегке ће{*Б. V. Н. Наг1епа1;ет, Вс1. VII, стр. 149 — 151). На ову погрешиу конзеквенцију из принцииа свога Формалистичког припципа Кант је наведен саојом идејом апсолутне правде (он на наведеном месту на основу ове идеје и изводи нужност казне, тврдећи да циљ казне не може бити ни утицај на злочинца ни на друге, већ да казна преставља циљ по себи, да је она захтев апсолутне правде), ме^у тим идеја правде на становишту Формалистичког одн. строгог Морала у опште нема никаквог смисла, пошто правда има значаја само као негативии појам, који онемогућује неправду, т. ј. правда значи само осуду неправде, забрану неправде, никако пак не може значити чињење нсправде другоме зато што јо он нама учинио неправду.

данашњем ступњу моралног развитка човечанства то његово место може бити само сасвим подређено. На основу свега до сад изведеиога јасно је, да морална и кривична одговорност не падају и не могу падати уједно (њихов идентитет преставља само идеал који има у далекој будућности да се оствари). Ми смо на име видели да с погледом на цил> казне Формалистички Морал допушта само становиште специјалне превенције док садржајни Морал допушта како становиште специјалне тако и становиште генералне превенције. Међу тим док Морал, па био он Формалистички или садржајни, захтева као подлогу моралне одговорносги слободну вољу, дотле садржајни Морал у погледу кривичне одговорности, као што следује из свега горе наведенога, допушта али не тражи за подлогу ове одговорности слободну вољу. Тиме је дат одговор на наше основно питање у овом одељку и тиме је и препирка између детерминиста и индетерминиста око појма кривичне одговорности решена. Сад нам само остаје да одредимо и сам појам урачуњивости (субјекта) па смо тиме постављени задатак ове расправе решили. В. 0 урачуњивог-ти субјекта. Према општој деФиницији логичке одговорности ми смо видели да се свака ствар, па била она свесна или несвесна, у својим акцијама слободна или неслободна, може учинити одговорном за промене које производи. свака је дакле ствар са стамовишта овога појма иодобна за одговарање (гигесћпип^зШпјј ), свака је ствар дакле у логичком смислу појма одговорности урачун>ива. Докле год дакле стојимо на становишту тога општег појма одговорности разлика између појма одговорности и појма урачуњивости чисто је Формална: одговорност значи у том случају урачуњивост у актуелном, урачуњивост одговорност у потенцијелном смислу, све што је одговорно међу тим то је у исто доба и урачуњиво, тако да издвајање појма урачуњивости од појма одговорности нема никаквог практичног значаја. Ствар међу тим постаје сасвим друкчија кад се ставимо на становиште једне специјалне врсте одговорности, ч. пр. на становиште моралне или кривичМе одговорности, о којим је специјалним Формама општег појма одговориости у овој расправи једино реч: у том случају издвајање оба та појма постаје апсолутна нужност, пошто овде сФера олште одговорное/ги не пада више уједно са сФером специјалне урачуњивости, ма да општи логички однос оба та појма, онако како је он горе изнесен, остаје исти 1т. ј. урачуњивост је одговорност у потенцијалном стању или, друкчије речено, подобност за одговарање). Тако у моралном смислу урачуњив може бити самб онај субјект, који је у својим моралним акцијама слободан , појам моралне урачуњивости пада уједно са појмом слободне воље, пошто, СФера моралне одговорности пада уједно са сФером одговорности на подлози слободне воље. Како смо пак у пређашњем одељку видели, да СФера кривичне одгворности не пада уједно ни са СФером опште логичке ни са СФером моралне одговорности, то нам сада остаје да одредимо и појам кривичне урачуњивости, пошто на основу општег логичког односа појмова одговорности и урачуњивости, и сФере специјалних области тих нојмова морају падати уједно. Али пре него што пређемо на саму позитивну одредбу појма урачуњивости са нашег становишта прегледаћемо најпре у најкраћим потезима досадашње главније одредбе тога појма. Кад се кривична одговорност идентиФицира са моралном онда се тиме, без обзира на разлог казне, у исто доба и иојам кривичне урачуњивости идентифицира са појмом моралне урачуњивости.т. ј. сматра се да је урачуњив онај свесни субјект, који је у моменту вршења кривичног дела (одн. у мо-