Полицијски гласник

СТРАНА 402

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 50

се казна схвати као циљна ако се циљ њен схвати да је у утицању на целину људског друштва (генерална превенција). Јер на основу чега треба тада да се искључе мртве ствари, биљке и животиње, као и људи душевно болесни и људи у стањима несвесности и неразвијености из кажњавања? Разлог томе мора очевидно лежати у нечему што није сам разлог кажњавања, пошто се кажњавањем хоће да утиче на друге људе да не чине кривична дела. Рече ли се да је то зато, што су ти субјекти несвесни или недовољно или ненормално свесни, онда очевидно треба навести и сам разлог зашто их та њихова несвесност или недовољна свесност чини неподобним за кажњавање, а то је очевидно кретање у кругу, из чега просто излази да се такав разлог на детерминистичком становишту генералне превенције не може навести. Само ако се за циљ казне постави њен непосредни утицај на преступника, да би се исти спречио од даљег вршења кривичних дела, могуће је одвојити појам кривичне урачуњивости од појма логичке урачуњивости. Јер у овом случају очевидно је да се мртве ствари, биљке и животиње не могу кажњавати, пошто казна није у стању да на њих утиче тако како би спречила да они не буду и у будуће произвођачи истих, а тако исто ни душевно болесни ни деца не могу се кажњавати, док кажњавање душевно здравих за дела учињена у стању несвесности само онда има смисла ако су они сами та несвесна стања проузроковали (у овом случају, као што се види, може се тек с великом натегом детерминистичко становиште одржати, пошто се свесни субјект може увек сматрати за делимични узрок својих несвесних стања, с тога конзеквентни детерминиста мора негирати апсолутно урачуњивост несвесних стања). Појам кривичне урачуњивости као такав могућан је дакле на детерминистиЧком становишту само тако ако се казна схвати као цил^на и ако се за циљ њен узме специјална превенција. Пошто смо на тај начин показали да је и на детерминистичком становишту, и ако само у једном једином сасма одређеном случају, појам кривичне урачуњивости могуће одвојити од појма опште логичке урачуњивости (и тиме показали да је кривична одговорност као специјална област опште логичке одговорносги и на детерминистичком становишту могућа), сада Кемо прегледати главније детерминистичке одредбе појма кривичне урачуњивости. * Две таке одредбе од стране детерминибта од нарочите су важности и од принципијелног значаја, с тога ћемо ми само о њима опширније говорити док ћемо друге неке само споменути. По једној од тих, коју је поставио Меркел, 4 ) урачуњив је онај свесни субјект (нир. човек) чије радње аотичу из његовог урођеног каракгера, или, као што Меркел каже, урачуњивост је »способност делања ио сопственој мери«. Ова дефиниција почива на једној у филозофским детерминистичким круговима нарочито јако распрострањеној дефиницији »слободне воље" и чини само конзеквентније извођење њено. Одбацујући слободу воље у апсолутном индетерминистичком смислу њеном, многи детерминисти хоће на име ту слободу да одрже у релативном, тако званом »психолошком« смислу њеном, тврдећи да је воља у толико слободна, у колико свесни субјект у својим- вољним акцијама није подложан сиољним утицајима већ само и једино преставама и осећањима, који "ИнВ- 1 бЗДрЈШј!" Аеговог унутрашњег исихичког живота. Тиме (Јни^ Л'& д '6држе и непосредно осећање слободе: по њима Р У 1/0,11 0 1ШЈ .ГГ,) ! ово^.о&јзћ^ајве значи само да се све може чинити што се хопе , фд 51,0 же све и хтети што се хоће, по њима то

I.-) у[г.шам_рш-':<!м||' ■ „ ,

*) Види о томе наведени чланак Липманов у Листо-овом часопису ва. XVII.

осећање значи осећање слободе делања али не и воље, оно значи да је наше вољно делање зависно само од нас, никако не од спољнег света или, друкчије речено, да је наша воља одређена унутрашњим чисто психичким мотивима а никако не агенцијама спољнег света, 5 ) у кратко речено тврђењем да је наша воља слободна у овом психичком смислу хоће да се створН потпун еквивалент за индетерминистичку вољу на детерминистичком становншту, и да се избегну све тешкоће које за појам урачуњивости настају кад се напусти индетерминистичко становиште. Али то је избегавање тешкоћа у у ствари сасвим илузорно Јор тврђење да се слобода воље састоји у раду према унутрашњим психичким мотивима водп очевидно признању да и душевно болесни мора у моменту кад врши извесну радњу бити сматран за слободног, јер и код њега је та радња одређена чисто унутрашњим мотивима (споредно је овде што ти мотиви не дејствују Формално), према томе и душевно болесни био би кривично одговоран за учињено дело. Да би избегао ову конзеквенцију »психологичке" деФиниције слободне воље, Меркел је овој деФиницији додао још ограмичавајућу ознаку, по којој се само онај индивидуум има да сматра за слободног, чија дела стоје у сагласности са сталном особеношћу његовом, са његовим карактером. И доиста ако се слобода воље стави у делање по чисто унутрашњим мотивима онда је индивидуум у овом смислу све слободнији што су ти унутрашњи мотиви упутрашњији т. ј. што више одговарају сталпим карактерима интелектуалпим и емоционалним особинама датог индивидуума. На основу ове деФиниције »слободе« душсвпо болесни истина не би био више слободан, јер његове радње не би одговарале његовом урођеном карактеру (он је друга личност различна од пређашње у здравом стању), али рођени и непоправими злочинци морали би се по њој сматрати за слободне, тако исто и душевно неразвијене индивидуе (идиоти) биле би слободне и по томе урачуњиве. 6 ) Као што се види, Меркелова деФиниција урачуњивости води до апсур дних резултата, што није чудо кад се зна, да је појам слободе, на коме она почива, илузоран и бесмислен. Јер права слобода воље лежи у делању независном од мотива а не у делању по мотивима, па било да су ови спољашњи или унутрашњи, шта више може се рећи да што год је неко у својим радњама више подложан чисто унутрашњим мотивима да је он тиме све мање у правом смислу слободан, јер је све мање у стању да се својом слободном вољом одупре влади тих мотива, и отуда није никакво чудо што баш те врсте индивидуа, које су у својим радњама потпуно одређене унутрашњим мотивима, нису у отвари ни мало слободне. Рођени злочинци (ако такви доиста постоје) и идиоти пример су таквих индивидуа, ми их не можемо не само према строгом индетерминистичком појму урачуњивости него ни иначе сматрати за урачуњиве, док би међу тим они према Меркеловој дефиницији урачуњивости били потпуно урачуњиви, шта више престављали тип урачуњивости. Према томе Меркелова детерминистичка одредба урачуњивости не може се никако одржати. (наотавиће се)

5 ) В. ипр. А. 8сћорепћаиег. 6 ) По овој деФинидији, духовито примећује Лиот (Види његову полемику са критичарима његовог предавања »о кривичноправној урачуњивости <,: у Вс1. XVIII његовог часописа стр. 260, 1), идиот био идеал урачуњивости, јер нигде свест »истог ја* (»МепбЦб' с!и шог ^), који у променн утисака остаје непроменљиво, не постоји у тако јасним контурама као овде. Упореди са овим и Липманове примедбе против Меркелове деФиниције у његовој књизи »Ет1е11ип§ т с1аз 81гаГгесћ1; 1900 г. 94,5 (треба споменути да је Липман раније био присталица Меркелове теорије).