Полицијски гласник
БРОЈ 61.
У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 16. ДЕЦЕМБРА 1907.
ГОДИНА III.
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИОТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА
„ПОДИЦИ^СКИ ГЛАСНИК" излази једаппут, а према потреби и више пута недељно. Претпдата се подаже у напред, и то најмаље за пода године, код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годииу за државна и ошптинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годшиње. За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у здату. Поједини бројеви „Нолицијског Гласннка" не продају се. Рукописи се не враћају.
СТРУЧНИ ДЕО
О КРИВИЧНОЈ ОДГОВОРНОСТИ са теоријс^ог г«ледишта. од Д-ра Бранислава ПетронијевиЂа (НАСТАВДК) Друга, Лиотова детерминистичка деФиниција појма урачуњивости гласи: Урачуњив је онај свесни субјект, који на мотиве нормално реагира. Нормални садржај и нормална мотивациона моћ престава чине по Листу биКе урачуњивости,') тако да је према тој деФиницији сваки духовно зрео и духовно здрав човек у стању непомрачене свести урачуњив. Што има пре свега да се овој Листово.ј деФиницији примети то је, да је она у ствари чисто негативна. Јер тврђење, да нормалнн садржај престава и њихова нормална мотивациона моћ чине човека урачуњивим, не одређује ни у колико позитивно у чему се састоји та нормалност њихова, и шта, је оно што иормалне преставе и нормалну мотивацију њихову одликује од ненормалне. То у осталом признаје и сам Лист тврдећи да со позитивно кривично законодавство мора задовољпти са поостим набрајањем случајева у којима урачуњивост не постојп. 8 ) без ближе одредбе самог позитивног појма урачуњивости, чија је тачна одредба задатак Правне Науке и Психологије. Осим овог општег принципијелног недостатка Листове деФиниције (који принципијелно не губи ништа од своје важносги указивањем на околност, да је нормалност престава једног човека одређена слагањем са преставама, велике већине других л>уди —• Тардов в 8птпШ;и(1е 8ос1а1е") урачуњивости постоје још и друге тешкоће везане за тај појам урачуњивости. Као што је на име духовито по-
''Ч Внди Листов »Бећгћисћ (1ез депЈвећеп ЗкгаГгесћи® 15-те АиП. 1000 §37 стр. 162—166 (српски превод од д-р Веснића стр 176 — 180. Приметићу овде да су преводиоци погрешно превели 2игеећпип§бГаћ1§ке14 са одговорноет, док ХигесћпипјЈвГ&ћ^кеИ; значи подобност за одговорност ане саму одговорност). 8 ) § 37 стр. 163 и 164 и § 38, стр. 166 и даље, где се ти елучајеви набрајају (ерпски превод § 37 стр. 177 и 178. и § 38 стр. 180 и дал.е. који се у осталом не слаже потпуно еа текетом немачког последњег издања)
казао ЛеФлер, 9 ) Листова деФиниција води до других резултата у погледу урачуњивости појединих индивидуа, ако се ставимо на становиште генералне а до других опет, ако се ставимо на становиште специјалие превенције, осим тога она се не може одржати ни на једноме од ових становишта посебице, а особито не на становишту специјалне превенције, које се нас овде једино тиче. Јер има индивидуа, којп су према деФиницији Листовој несумњиво урачуњиви а који се ипак са гледишта специјалне превенције — а специјална превенција чини, као што смо видели, једино могуће становиште детерминизма у погледу на циљ казне — не могу казнити, јер се на њих не може дејствовати мотивишући казном, т. ј. ту обе стране Листове деФиниције урачуњивости, нормални садржај престава и нормално реагирање на мотиве, долазе у конфликт једна с другом. пошто се преставни садржај таких индивидуа не може у психолошком смислу сматрати за не-
9 ) Види писмо ЛеФлерово у Листовом часопису В<1. XVIII, стр. 242 — 251 као одговор на Листово предавање »В1е з1гаГгесћ1Неће Хигесћпип^зГаћ^ћеН,, држано на III међународном пспхолошком конгресу, које је оштампано у истом часонису В<1. XVII стр. 70 —80. Ако се, вели ЛеФлер (на нав. месту стр. 246 и даље) ставимо на станевиште спецпјалие превенције онда се могу навеети многи субјекти, који су према Формално -правној дефиницији кажњивости (ЛеФлер употпебљава, да би се избегла свака забуна, појам кажњивСсти место појма урачуњивости) — кажњив је онај на кога се може утпцати мотивишући казном — несумњиво неспособни да буду кажњени (раз81У зЈгаГипГаћЈ^) а који ипак, психолошки узев, нормално реагирају на могиве т. ј. који би, према Листовој психолошкој одрсдби нојма урачуњивости, требало да су урачуњиви одн. кажњивп. Да ли јо нихилист, пита се ЛеФлер, који с правом стојичком постојаношћу иде за својим идеалом, зато ненормалан, што на њега казна не може да утиче? Да ли су Сократ и Галилеј и хиљаде других мученика за идеје зато ненормални што су непоправими у техничко-јуристичком смислу. Тако исто има криваца, који безбрижно могу само у тавници да живе, који у слободи нису у стању да ее еачувају од беде, и који с тога чине преступе само да би дошли натраг у тамикцу: хоћемо ли и њих, вели ЛеФлер, сматрати за људе који на мотиве не реагирају нормално? Као што се види, Листова дефиниц^ја појиа урачуњивости наилази на тешкоће и на чистом етановишту специјалне превенције. Исто тако она је скопчана с тешкоћама и на становишту генералне превенције, само што сад друге индивидуе сачињавају објект тих тешкоћа. Јер међу непоправивим — преступпицима а они су у главном тај објскт — има, поред оних који су и према Листовој дефиницији урачуњивости несумњиво урачуњиви, и таквих који су према тој дефиницији пеурачуњиви, па је ипак са гледишта генералне превенције допуштено да се они казне, јер у овом случају кажњив је онај који се мора казнити да би други верооа.-т у озбиљност казне. Да приметим одмах, да су примедбе ЛеФлерове са глодлшта генералне превенције од много мањег значаја него оне са гледишта специЈалне превенције.