Полицијски гласник

БРОЈ 1

Законом о окружним, среским и општинским буџетима, који и иредвиђа поменуте прирезе, није регулисано питање о застарелости окружних, среских и опшТинских пЈ )иреза, нити је то учињено којим другим законом. Према томе, за застарелост ових приреза важе одредбе грађанског закона. По § 931. грађ. зак. кад су у питању државна, црквена или општинска добра, тражи се дужа застарелост од оне, која. је предви^ена за приватна лица у § 928. истог закона. Према томе и за прирез општински, срески и окружни, важила би застарелост из ове законоке одредбе, односио од 6 година. III. Суд општине бужтрањске. актом својим Вр, 2210. пита: »Суд овај нема одређеног буџета за ову годину, нити ће га имати до краја године, услед неке пропуштене Формалности, него се има управљати по буџету од 190(5. год. према решењу надлежног окружног одбора и чл. (!. закона о среским, окружним и општинским буџетима. У 1906. години нису били измирени сви издаци, јер није био покупљен прирез, те су неизмерни издаци унесени у буџет за ову 1907. годину, да се исплате. Али, како овај буџет нпје одобрен, него се издаци врше по буџету од 1906. године то настаје питање : како ће се исплатити они неисплаћени издаци за 1906. год. који су предвиђени буџетом за 1907. год. али који није одобрен, пошто сада, има новаца, јер је покупљен дуговани прирез из ранијих година?" — На ово питање одговарамо : Пошто су неизмирени издатци из 1906. године, а у овој години важио је и буџет из 1906. год.. у коме су биле предвиђене позиције на ове издатке, онда у смислу чл. 39. т. 1. закона о окружним, среским и општинским буџетима, суд може да учини издатак и по буџету за 1906. год. ако је у 1907. год. у позицијама, из којих је дуг и остао, било вишка за онолико, колико је у прошлој години остало неисплаћено. Ако су, међутим, позиције из којих је остао дуг са свим утрошене у 1907. години, те нема вишка за онолико, колико је у 1906. год. неизмирено, онда се исплата не сме вјннити , него тре'ба неисплаћене суме унети у нов буџет.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ

Т Р А ЗК Е С Е Станоја Мишића, слугу, родом из Пожаревца, који је 19. лгр. м-ца изврпшо крађу отвари своме газди Драгутину СтанковЈтћу, бравару из Београда, па је по извршењу деда одмах побегао, тражи кварт палилулски актом Бр. 15 1 69. Станоје је стар 15 година, средњег раста; са собом је однео и овоју буквицу. Нека га ове полицијске и општинске влаоти потраже и пронађеног опроведу палилулском кварту.

ПОЛИЦИЈС Ш1 ГЛАСНИК Драгослава Милорадовића, из Бечевице, који је 18. пр. м-ца отумарао од својих родитеља, тражи начелство окр. чачанског. Драгоолав је отар 14 година, црномањаот, ио дицу пегав, на једној нозиима младеж; од одела има на. себи гуњ и панталоне, а на ногама опанке.' Позивају се све по.шцијске и општииске власти да Драгоолава живо потраже у овојим домашајима и нађеног упуте поменутом наче.аотву с позивом на акт Бр. 12319. Миросава Протића, из Свилајнца, који је 16. пр. м-ца отумарао од своје куће, тражи Управа гра.да Београда ради предаје његовим родитељима. Мирооав је стар 13 година, омаленог рас-та, у опште црномањас.т, дугачког лица; од одела има на себи дугачак каиут, панталоне од талијанског штофа, а на. глави штоФани шешир. Умољавају ое ове подицијске и општинске влаоти да Мирооава најживље потраже и о резултату извеоте поменуту Управу о позивом на акт Бр. 5 2046. Богића Чукурановића, бив контролора и Драгињу одвојено живећу жену Рада Стајића, пекара из Грабовца, среза гружаноког, тражи начелник среза гружанског актом Бр. 245 77, ради издржавања двадесетодневног затвора. Богић је родом из Лепенца, среза копаончког, стар 2 4 године, висок, оувоњав, црномањаст, очију плавих, црних бркова, од одела пма на себи гуњ и чакшире од сукна, на глави шубару, а на ногама опанке; Драгиња је отара 40 година, средњег раста, сувоњава, црномањаста, очију плавих, обрва црних и оаотављених. Позивају ое ове власти да Богића и Драгињу пограже и пронађене подвргну издржавању затвора, п о томе извеоте поменутог начелника. Алексу Атанасијевића, кадфу бакадског из Кргујевца, који има да издржи двадесет дана затвора код начелства округа крагујевачког, тражи поменуго начелотво актом Бр. 1 3055. Пронађеног треба спровеоти начелству округа крагујевачког. П О Т Е Р Е Фауст Ламберт — Август, мењачки помоћник, родом из Бриола, 13. децембра 1907. год. похарао је свога газду ЛеФевра Рене, ме-

њача из Брисла и побегао. Том је приликом однео : 20.774 динара у белгијским банкнотама, једну облигацију вароши Апуегв-а 1887., 6 облигација вароши Брисла 1902., 30 облигација вароши Бриола 1905., једну облигацију вароши Оаш1-а, 1896., две облигације вароши Лијежа 1905., две обдигације општине 8оћаегћеек-шке, 1000 динара бедгијске ренте 3°| 0 мај — новембар, 3100 динара белгијске ренте 3°| 0 јануар — јуди, 1000 динара бедгијоке ренте 3°ј # Фе-

1)1 нда /

бруар — авгуот, 41 ливру отерлинга, 2 5 8 8 марака и 25 пфенига, 200 Форината, 300 динара у француоким баннкнотама, 20 окавдинавоких крона. Фауот је стар 27 година, висок 1 "57, црне коое, дугачког лица, дебелог нооа, црних и широких обрва, црних и великих очију, црних и посувраћених бркова, мале и четвртасте браде, а на себи и.ма одело угасито-оиве боје. На молбу бедгијске полиције износимо ФотограФију Фаустову и обраћамо пажњу свима нашим, а нарочито пограничним вдастима на његову појаву. На сдучај проналаока треба га ухватити, претреоти и о резултату одмах извеотити Миниогарство унутрашњих дела. Оштећени мењач обећава 10"|„ награде ономе којп бегунца ухвати. Глигорије Антић, бив слуга код г. Милоша Марковића, директора гимназије из Крагујевца, 31. пр. м-ца украо је овоме газди један женски оат са ланцем од гајтана и једне мушке рукавице па је по извршењу дела одмах побегао. Глигорије је родом из Пресека, среза ариљског, стар 21 годину, у лицу плав, од одела има гуњ и чакшире од оукна, на глави шубару, а на. ногама опанке. Нека га све полицијске и општиноке власти живо потраже и пронађеног стражарно опроведу начелотву округа крагујевачког о позивом на акт Бр. 21122. И 3 ПОЛНЦИЈСКОГ А Л Б У М А — «-1Опет имамо прилике да упознамо читаоце са једном од оних оумњивих личнооти, које нам посведневно лиФерује суоедна Аустро-Угарока. Најчешће ое увуче у нашу земљу какав њихов (( војни бегунац," па добив заштиту наших војних влаоти, ретко кад да часним начином почне живети, већ се ода левентању и многим пороцима, међу којима је увек први крађа. Такав је случај и оа Јованом Грујићем, чију ФотограФиЈу сада изнооимо. На ирви дан Божића прошле године један је жандарм привео ква.рту дорћолоком једнога човека, чије му је понашање и изгдед био оумњив, и овај изјави, да се зове Јован Грујић, родом из Свињице у Аустро-Угарској, и да је као војни бегунац истога јутра допутовао из Темишвара, с намером да пређе у српоко поданство. На оаслушању је казао, да је олужио у 7. артиљеријоком пуку у Темишвару две године и осам месеци, и да је уодед тога, што су га ОФицири гањали и мучили 2 4. пр. м-ца преобукао грађанско одедо, оео на воз и прешао у Србију. Према таквој његовој изјави, Управа града Београда 26. пр. м-ца опровела га је команданту меота, а већ 28. пр. м-ца враћен је Јован из дунавске дивизије оа напоменом да се посумњало у његову идентичноот, пошто га је пероонал у команди дивизијској познао као војног бегунца из ранијих година. И заиота, у архиви Управе града Београда нађена су акта из 1904. године, из којих ое видело, да је Јована Симића, војног бегунца, родом из Панчева, начелотво округа иожаревачког. опровело Управи ради предаји команди дунавоке дивизије. И то је Управа учинила 21. октобра 1904. године. Узет понова на саодушање, Јован је био мало оппшрнији. Остао је при том, да је родом из Свињице, али вели да је 1902. године оту-