Полицијски гласник

БРОЈ 2

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 15

за тим поучава. да је и дактилоскопија саставни део бертијонаже. Нећу се трудити, да оборим ни једно ни дру ^отврђење, нити да дам деФиницију »саставног дела 1( ни „дактилоскопије,* јер ми то изгледа излишно, само ћу напоменути, да кад г. Бакић сматра, да је оно узимање отисака наБертијоновим картонима, идентично са самом дактилоскопијом, као самосталном методом за идентиФиковање и са целокупним радом на њој, — да се онда заиста не чудим, што је г. Бакић тако мало одговорио своме обећању у почетку критике. »Сам тај Факт, што се у пракси примењују неколике дактиолоскопске методе, био би довољан, да покаже престижност Бертилонаже, као и то, да га дактилоскопија није премашила својим добрим особинама«, тврди без икаква разлога г. Бакић. Оно, дакле, што би се баш могло сматрати као добра страна дактилоскопској методи он узима за грех и недостатак. Кад сви путеви воде у Рим, све једно је којим ће се поћи, што се међутим не би могло рећи, када би постојао само један „пут, од којег би одступање одвело са свим на другу страну. Ова би замерка могла постојати, кад би која метода била неспособна за употребу, али када је свака од њих дорасла томе, да се по њој може да ради, нема разлога за њу. Ово сам истако због г. Бакића, јер је осталим читаоцима моје расправе ово већ јасно и било, те се због њих не би ни вратио на ову ствар, коју сам већ у књизи истакао. У реду његових карактеристичних замерака долази и она, »да је требало потпуно разрадити сав рад по једној од најбољих и највећма примењених метода, што би било боље, него што се главне методе само »дотакао«, а друге површно изнео, па својим делом допринео толико, да се ни један полицајац њиме не може стварно користити и у пракси помоћи.® Он, до душе, и сам признаје, да сам се оградио од писања уџбеника; исто тако зна он и то, да је та расправа прештампана из часописа, који није стручан за полицијска питања, те ни простор није дозвољавао тако огромнб проширење посла; сем тога зна он, јер то мора знати, да сам у суштини потпуно изнео Хенријеву методу, остављајући на страну само оно „што се само по себи казује® и оно, што се у детаљним упуствима за рад износи - па ипак је ради силнијег удара, по његовом мишљењу, требнло замахнути руком чак и са те стране. Мени је мило, што је ово у исто доба и једна од највећих замерака г. Бакићевих овој расправи. Толико исто успеха иостиже г. Бакић и својим тврђењем, да дактиласкоиија као самостална метода није довољна и да има случајева, где се отисци никако не могу ни узети, те да ту дактиласкопија не помаже. Не знам, гата је критичару требало и ово тврђење, на које сам у самој књизи дао одговор — наравно онима који су књигу прочитали. (свршиће ое) Васа ЛазаревиЂ.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I. Један општински деловођа пите: »Одбор ове општине, у марту месецу ове године, донео је на основу чл. Н6. тлч. 9. и 15. зак. о општинама решење. да се кулуком оправи један сеоски пут, и то да га оправе грађани два села, који се тим путем служе. И да се направи на реци села у ком је општина и школа један општински мост, опет кулуком. А ко неће да кулучи да плати као откуп од кулука по тач. 15. помен. закона: за иут 0*30, а за мост 0*32 дин. Многи грађани неће да кулуче и пристају да плате па и плаћају. а неки неће да кулуче па неће ни да плате, ослањајући се на члан 4. Финансијског закона од ове године. Моли се уредништво за објашњење: а) је ли законито поменуто решење одборско ; ако није зашто ? и према томе: б) смеју ли се наилаћивати речене суме у име откупа од кулука или не ? Моје је мишљење да сме јер се чланом 4. Финан. закона забрањује купљење ириреза и дажбина , а ово је такса за откуп од кулука, за коју се изриком има ослонца у закону о општинама (чл. 86. т. 1 5.). И према томе, држим, да нема никакве одговорности ли до одбора ни до кметова који ову таксу, по списковима, наплаћују. Ако уредништво нађе да оцговорности има, молим за објашњење : како она може да се аоирави и избегне? да ли враКањем наплаћених сума или друкчије?® -4- На ово питање одговарамо : Истина, члан 4. Финансијског закона за 1907. годину, забрањује сваки прирез и намет, који не би имао свога извора у истом Финансијском закону. Према овако категоричкој редакцији овога члана, било би незаконито свако купљење других приреза, сем оних, о којима говори поменути закон, без обзира на то, што је куиљење тих приреза дозвољено посебним законима. Тако би и Ђ отнуана такса", како је Суд назива, која се купи по списку, била незаконита. Овако би, велимо било, кад се члан 4. буквално примени. Међутим, то никако не би могло бити јер би 'онда био укочен живот толиких државних установа, а то се пије ни хтело ни желело, како се види из другог става чл. 4. и чл. 9. истог закона, где се дозвољава купљење извесних приреза за самоуправие установе. Члан 4. дакле, има задатак да сузбије намете, који нису предвиђеним законом, и који би се наређивали мимо законодавну власт. Према томе, кулук, који се предвиђа чл, 20. у вези са чл. 33. т. 5. и чл. 86. т. 9. закона о општинама, дужан је да иод-

носи сваки грађанин, а ако неће лично да ради, онда да да замену у одговарајућој суми — такси, те да се најме друга лица. Признајемо, да редакција чл. 4. финансијског закона, треба да буде друкчија, и да се њоме не обуставља важност других закона, чије се укидање није желело нити жели. као што је закон о накнади штете учињене злонамерном паљевином, и други, јер се ето према овако.ј редакцији чл. 4. не би могла вршити наплата у року који тај закон одређује. II. Суд општине доброводске, актом својим Бр. 1358 и суд опшгине драговачке актом својим Бр. 1347, питају : „По чл. 112. закона о општинама. свака општина, мора имати свога благајника, само што код оних испод 500 нунолетних грађана ову дужност врши један од кметова, а кад оних преко 500 пунолетних грађана, бира се нарочито лице за овај посао. Како су кметови махом неиисмени, те се не могу примити благајничких дужности (у општини испод 500 нунолетних грађанаа са стране такође је тешко довести стручна лица за благајнике због малих плата (у општ. преко 500 грађ.), то је много пута тешко извршити законска наређења, у колико се односе на благајнике. Све би се, пак, то отклонило, кад би се за благајнике узимале општинске деловође. Моли се уредништво за обавештење: да ли се деловође могу узимати за благајнике, нарочито кад су деловође из редова пензионара, у смислу напомена у распису од 10. јуна 1902. г. Бр. 8250?® — На ово питање одговарамо: У 1906. години ми смо у три маха давали одговор на таква иста питања. и кад се га нитања сада понављају, значи да се од стране дотичних органа не чита наш лист, нити прати оно, што у њему излази. Одговор је дават у бр. 8. под I: бр. 11. под III. и бр. 51. и 52. под I. Нека се прочитају поменути бројеви, па ће се наћи потребан одговор, из кога ће се видети: зашто деловође не могу бити једновремено и благајници. III. Суд општине сремачке, актом својим Бр. 2314. пита: »По чл. 133. закона о шумама, шумар, подшумар нли чувар шума, кад ухвати неког у горосечи, или с дрвима на путу из државне шуме, дужан је о томе поднети писмени реФерат општинском суду, у року од 24 сахата , а најдаље за пет дана. Кад општински суд прими реФерат, дужан је у року од 24 сата изаћи на лице места, и у присуству шумара или чувара шума и окривљеног извршити увиђај, који ће потписати шумар, кмет или председник и два присутника.