Полицијски гласник
БРОЈ 4.
У ВЕОГРАДУ НЕДЕЉА 27. ЈАНУАРА 1908.
ГОДИНА IV.
*
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИОТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА
„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излазк једанпут, а према иотребн и ипке пута недељно. Претпдата се полаже у наиред, и то најмање за пола године, код свију полицнјских власти, и нзиоси: 20 динара на годину за државна и општинска надлештаа, а аа све друге иретилатнике у опште 12 динара годишае. За иностраиство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи сз не враћају.
СЛУЖБЕНИ Д Е 0
Његово Величанство Краљ Петар I., благоволео је на предлог Министра унутрашњих дела, поставити : за полицнског писара прве класе среза рађевског Миливоја Хаџића, полициског писара исте класе среза колубарског, округа београдског ; за полициског писара прве класе среза моравског, округа нишког. Димитрија Гавриловића, полициског писара исте класе среза нишавског ; за полициског писара прве класе среза хомољског Во.јислава Кимпановића, полициског писара исте класе ср-еза ресавског; за полициског писара прве класе среза параћинског Витомира Јовановића, полициског писара исте класе среза беличког; за полициског писара друге класе среза .јасениког, округа смедеревског, Милорада Петровића, полициског писара исте класе Управе вароши Београда ; заполициског пибарадруге класе Управе вароши Београда Боривоја Бековића, полициског писара исте класе начелства округа ужичког ; за полициског писара друге класе среза јасеничког, округа крагујевачког, Милутина Петровића, полициског писара исте класе среза колубарског, округа београдског ; за иолицискОг ппсара друге класе среза гру;кан#ког Јевту Бекрића, полициског пиеара исте класе среза кључког ; за полицнског писара друге класе среза ресавског Милорада Стојнића, полициског писара исте класе среза хомољског; за полициског писара друге класе среза јасеничког, округа смедеревског Витомира Денића, полициског писара исте класе среза орашког ; за полициског писара друге класе среза мачванског Стевана Петровића, полициског писара исте класе начелства округа подринског; за полициског писара треће класе среза јадранског Лазара Кречковића, по-
лициског писара исте класе среза азоуковачког; за полициоког писара треће класе среза колубарског, округа београдског, Радомира Јојића, полпциског писара исте класе среза јасеничког, округа крагу.јевачког; за полициског писара треће класе среза поречког Ђорђа Анастасијевпћа, полициског писара исте класе среза колубарског, округа београдског; за полициског писара треће класе среза моравичког Милана Цветковића, полицпског писара исте класе среза космајског; за полициског писара треће класе среза неготинског Обрена Гавриловића, полициског писара исте класе среза звишког; за полициског писара треће класе среза кључког Животу Спасојевића, полициског писара исте класе среза рамског ; за полициског писара треће класе среза млавског Крсту Петровића, полициског писара исте класе среза моравског, округа нишког , и за полициског писара треће класе среза крагујевачког Драгишу С. Видаковића, полициског писара исте класе начелства округа рудничког; — све по службеној потреби. Из канцеларттје Министарства унутрашњих дела, 12. јануара 1908. г. у Београду.
Његово Величанство Краљ Петар I., благоволео је на предлог Министра унутрашњихдела, а по саслушању Министарског Савета. поставити: за начелника четврте класе округа рудничког Антонија И. Вилдовића, начелникл прве класе среза врачарског. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 18. јануара 1908. г. у Београду.
Р А С П И С Свима о!фужмим начелствима и Управи града Београда Велики број наших пољопривредника раденнка сваке године прелази у Руму-
нију, да тамо као надничари појединих румунских поседника зараде што за себе и своју породицу. Те наше раденике. готово увек прати као драгоман по која личност. којој су познате лрилике и румунски језик. Они примају на се да нађу посла раденицима које прате, и у њихово име закључују уговоре за рад са појединим поседницима имања. Међутим ти драгомани да би се што више обогатили на рачун послодаваца и самих раденика чине многе злоупотребе и тиме задају посла румунским властима и нашем посланству у Букурешту. Драгомани наговарају раденике, у чије су име закључили уговор, да у невреме напуштају посао, само ако дотични поседник не буде пристао да задовољи њихову грамзљивост и заједно са својом дружином иду даље, да се с другим погоде. Тим људима ништа не смета да за време једне пољске сезоне погоде своју дружину код неколико разних гоподара, а да се ни код кога не оставе да одслуже погођено време. По некад опет ти исти драгомани однесу зараду своје дружине, и по том је остављају да се у туђем свету, међу људима чији језик не зна, мучи и пати. Услед таквих поступака ових људи румунске власти на жалбу час својих преварених поданика час нашег посланства, коме се жале оштећеии раденици, имају ваздан главобоље, трагајући за кривцем, који је за то врсме променио већ неколико места. Господин Мииистар иностраних дела, писмом својим од 23. Фебруара 1907. г. Бр. 2006 услед представке овд. румунског посланика, извештавајући ме о злоупотреби поверења ових драгомана, тражио је да се обрати већа пажња на личности, које у будуће буду као драгомани водили наше раденике у Румунију, како би се стало на пут честим злоупотребама, које су они вршили на штету наших раденика и румунских поданика.