Полицијски гласник

СТРАНА, 44

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 6

налази под судеким ислеђењем за користољубива злочинства и преступе, пошто се то лице сматра, да је рђавог владања, Из овога би изашло, да окривљено лице за крађу, и ако пре тога није било никад судом осуђивано за какво злочинство или преступ из користољубља, нема олакшицу доброг владања, ма да се свагда дотле добро владало, само с тога, што се налази под судским ислеђењем за дело из користољубља учињено, пошто такво ислеђење даје оцену морала под ознаком: »рђавог владања®. С тога мислимо, да при оцени питања о добром владању није меродаван чл, 16 зак. о општинама, — јер извесно лице може бити рђавог владања, и ако није било судске осуде, — већ само § 59. т. 4. к. з., при чијој примени суд има неограничено право оцене о владању кривца. Тиме не велимо, да се и за лице судом осуђено може рећи да је доброг владања, јер такав закључак забрањује § 65. т. 5 к. з., који предвиђа ранију осуду, као отежицу, те би било бесмислено усвојити, да раније судом осуђени кривац у опште ма за какво дело има добро владање, пошто би се дошло до тога, да

се олакшица доброг владања и отежица раније осуде ниште што свакојако није идеја закона. Ранија осуда ма за које дело искључује по нашем мишљењу постојање доброг владања. Али баш овај Факат раније осуде, којим је искључено добро владање, још јасније показује, колико је бесмислен други део тач. 4. § 59. к. з. (о покварености кривца), јер му се делимична поквареност при извршењу дела, која га несумњиво понова представља као човека рђавог владања, узима ипак за олакшицу и паралише знатним делом отежицу раније осуде ! (свршиће се) д-р Д. М, Суботи-ћ.

УБЦСТВ о (СА Г.ЛЕ4ИШТА ИСТРАГЕ) (А, ТћЈепагЈ.) (нАСТАВАк) У осталом, упућујемо читаоца на научне студије господе ОгШа, Беуег§че, ТагсНеп, Впапс! е4 Сћаис1е-а, за процену ових деликатних питања из судске медицине, која не могу наћи шире место у овом скромном делу. У овој последњој хипотези коју посматрамо, кад је жртва нађена у другом месту а не у оном у коме је подлегла, од суверене је важности за само истраживање њеног идентитета, познати ово последње место. Заиста, нигде се власти неће више надати да ће моћи поцрпсти згодније елементе да олакшају ово истраживање него у околини злочина, у којој је жртва становала може бити, где се бавила више или мање дуго, док је још била жива и где Ке је следствено моћи познати.

* * * Протокол. констатовања. Старе уредбе познавале су корист овог протокола који служи за основ истрази. Члан први одељка IV кривичне уредбе од 1670. наређиваоје: »да ће судије састављати одмах и без померања иротокол стања у коме би се нашла рањена лица или мртво тело, укуиност места у коме је био учињен деликт и свега онога што може да иослужи било да оиривда или окриви к , и ова је одредба прећутно репродукована у чл. 32. законика о кривичном поступку, који налаже прокуратору републике дужност, да у свима случајевима деликта кад је кривац ухваћен на делу и кад је дело такве природе да повлачи срамну или бешчасну казну, да оде на место без икаквог одлагања »да тамо састави потребне протоколе у циљу да се констатује согриз (1еНс1л, његово стање, стање места и да прими изјаве лица која би била присутна или која би имала да даду обавештења«. (Чл. 32. законика о кривичном поступку).

Ова је дужност у осталом општа за све чиновнике судске полиције који истражују ^адгап1е АеИс1о. Пазите добро на ове изразе текста: »без икаквог одл аган>а к . То значи да најмање небрежење у сличној материји може бити озбиљно и Фатално ; жртва, ако још није мртва, може умрети у овој драгоценој интервали, и да нико није могао прибрати њене последње исказе, убица побећи, сакрити на сигурно место корист од злочина или му уншптити трагове; мож.е да падне киша да исквари, ако не и потпуно да збрише, драгоцене отиске ногу који су често једине индиције кривчевог прису- ства на месту дела. Службеници судске полиције, ма кога да сте степена у служби коју вршите, оставите све на страну да похитате испуниги ову свету дужност; она вам налаже да хитно радите у овим журним приликама; најмање закашњење може бити Фатално!

У осталом треба бити проникнут том идејом да ако је убица нашао за добро да жртву нренесе више или мање далеко од места где је пала под његовим ударцима, да то није без озбиљних мотива; ако је он тако радио то је с тога да би уништио трагове злочина, пошто је знао да је она била позната у околини, и да би се њен идентитет тамо лако утврдио; иначе зашто би се решио на овај вешт тактични маневар, но, који је крајње опасан ? Отуда је од огромног интереса сазнати где је злочин био учињен , то што није лако кад је жртва одсутна, кад није, да се послужимо освештаном правном Формулом, пружен согриз АеИсИ. Трагови који откривају извршење једног злочина моћи ће се открити у истини, и покрај све бриге убице у опште, да их збрише; али да ли ће они сведочити да је то какво одређено лице које је убијено, кад је његов леш био пренесен на сто миља одатле. (као што је то било код вратара ТуФе) кад ништа од жртве, никак.",в траг од ње саме, никакав предмет који њој припада, није остало на земљишту на коме је подлегла ? Ове тешкоће доказују потребу да власти које имају да решавају ове деликатне проблеме, треба да достављају једна другој, у више или мање јачој светлости, према приликама, своје протоколе који се односе на њихове прве констатације, било да се оне тичу проналаска леша. с једне стране, било проналаска трагова извршења убиства с друге стране. Хармоничан однос може да постоји између ових разних Факата који и ако су извршени у разним околностима места, могу да се везују за исти узрок: на властима је да га се докопају, да га определе, да дефинишу одношаје по којима се здруЖ УЈУI срећни су они који у извршењу ове често незахвалне задаће, буду располагали особинама да могу добро да проникну, намиришу и дубоко прозиру, какве особине тражи ова задаћа!

Један Факат који смо констатовали много пута и који је јако за сажаљење у ирактици, то је поплава места злочина од стране светине. Тек што се вест о извршеном злочину распрострла у околини, а љубопитљива светина, жељна може бити сличних емоција, нагрће око леша, тако да истражни судија налази по своме доласку само једно поље угажено хиљадом људских корака између којих је у будуће немогућно разликовати кораке убице од корака жртвиних. Зар се не би могло отклонити ово стање ствари ? Била би дужност кметова, који су у селима први извештени, жандарма, полицијских комесара, примирителних судија, да пре доласка државног заступништва, узму иницијативу енергичних мера да се предуиреде сличне злоупотребе. Пошто су сами констатовали стање жртве, да се пожуре дакле да затворе једном заштитном оградом поље на коме жртва лежи, забрањујући потпуно приступ публици; ма колико да је проста ова предострожност она ће бити од користи у практици, и ми би били срећни с наше стране, да је она била извршена код разних убистава, која смо имали да истражујемо. Иследна власт чим дође на место злочина приступиће најподробнијем испитивању жртве : она ће описати у своме протоколу њен општи изглед, — и разне особине које жртва може да показује. Ране чији се трагови налазе на њој биће сумарно одређене у протоколу у погледу на њихов број. њихово место, њине видљиве димензије; судски лекар дужан је да оцени тежину, карактер рана, да ли су произведене или нису ровГ тоНет, којим редом, помоћу каквог вероватног оруђа, и т. д. и т. д. Ове разне конклузије може да изведе са довољним ауторитетом само лекар који би вршио секцију; био би по све неувиђаван иследник који би решавао без помоћи стручњака ове чисто деликатне проблеме судске медицине у којима он треба да интервенише само индиректно, да расветли његова објашњења, да контролише својим присуством задаћу коју је поверио експерту .