Полицијски гласник
БРОЈ 6
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
СТРАНА 47
Мрље крви, трагови саерме и длаке. Студија питања о идентиФиковању ломоћу мрља и длака изложена је веома јасно у делу проФесора Лакасања: „Ргесја с!е тес !ес1пе Је^а^«. Свима судским лекарима познати су резултати, који се од овога могу очекивати. (наставиће ое) Д. Ђ. АлимпиЋ.
ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА
Учињена су нам ова питања: I. Г. Милан С. КондиЈ], полицијски писар пита: „По § 382. крив. закона, одређена је казна од три до тридесет дана затвора, или у новцу од три до тридесет талира. По моме скромном мишљењу кад се неко казни са 5 дана затвора треба означити „или са 25 динара новчано," док међутим наилазио сам на пресуде појединих надлештава где се у овом случају рачуна овако „5 дана затвора нли 15 динара новчано.« Ја мислим да је ово противно овоме законском пропису, који је специјалан у изрицању казне, јер кад се узме његова минимална казна »три дана затвора или три талира у новцу« онда никако не може се један дан заменити са три динара, па ма колико му дана била изречена казна. Молим да се ово објасни у листу." — На ово питање одговарамо : Ако се пресудом досуђује само казна затвора, па се ова на молбу осуђеног има да замени новцем, онда на сваки начин треба водити рачуна да новчана замена не буде мања од минималне новчане казне, коју предвиђа § 382. крив. закона. То се нарочито може догодити кад је казна затвора само три дана, па се при замени узме по 3 или 4 динара дневно. Кад је, међутим, самом пресудом одређена новчана казна, она не сме бити мања од минималне казне, коју предвиђа поменута одредба. а на више може ићи до максимума по нахођењу власти и величини кривице, без обзира да ли Ке се баш поклапати по пет динара са даном затвора. Увек је у рукама власти, које казну изричу, да удесе тако свој рад, да се поклапа и са овом одредбом и са прописима § 315. и 316. кр. зак. и § 49. Полицијске уредбе, само, наравно, треба о томе водити рачуна, јер се иначе могу догодити случајеви, на које се у овом питању нарочито и скреће пажња. II. Суд општине јањске, актом својим Бр. 23, пита: »У прошлој години стављена су извесна лица из ове општине од стране општинског одбора, под полицијски надзор и надзор су већ издржали, а сада треба наплатити таксу, на коју су поред надзора осуђени.
Кад је приступљено наплати ове таксе, онда су осуђени изјавили, да они живе на имању својих ротитеља, и да немају откуда таксу платити. Њихови родитељи такође не пристају да таксу плате. Моли се уредништво за упут: може ли суд ову таксу наплатити егзекуцијом из имања родитеља или не, и шта ће да ради, да предмет оконча?« — На ово питање одговарамо: По правилу, постављеном у § 325. а. кр. суд. поступка, ова се такса не може наплатити из имовине родител.а, нити се, пак, то може учинити с обзиром на чл. 19. закона о таксама. Али, уз мало настојавања општинске власти, она се може наплатити од самих криваца, јер није могућно, да они немају ако ништа друго, а оно своје стајаће рухо — одело —- које може бити предмет лродаје и наплате таксе. Од оних, пак, који ништа немају, наравно да се не може ни наплатити, само суд мора то констатовати на дотичном предмету решењем, после учињеног покушаја за наплату, и по том оставити акте у архив. III. Суд општине цветановачке, актом својим од 28. децембра пр. год. Бр. 2022. пита : »Пресудом ваљевског првостеленог суда осуђено је једно лице да плати каси дотичног села 670 дин. поред казне по чл. 70. зак. о шумама, за извршену горосечу у шуми дотичног села ове општине. Пресуда је извршном постала, осуђено лице казну је издржало, а осуђени новац селу још није платио. Грађани дотичног села лоднели су овом суду молбу по чл. 34. тач. 4-та закона о општинама и молили суд да сазове засебан збор дотичног села, на коме ће се решити : да ли ће осуђено лице селу платити осуђену суму или ће му се иста од стране села опростити. Па пошто по тач. 4-ој чл. 34. зак. о општинама суд сазива збор кад суду општ. написмено изјаве жељу и означе општ. потребу најмање једна четвртина правних гласача; то настаје питање да ли је суд у овпм случајевима надлежан да сазива зборове у корист појединих грађана и на основу ког законог прописа; а ако није надлежан на који начин село може ову осуду осуђеном лицу опростити. Суд је мишљења да у оваквим случајевима није дужан да сазове збор кад се то не тиче интереса општине или села већ појединаца. Моли се уредништво за обавештење што пре. к На ово питање одговарамо: Не само што суд не сме сазивати збор за предмете ове врсте, јер се овде не види никаква оаштинск а аотреба, коју за сазив збора условљава т. 4. чл. 34. закона о општинама, него одмах има да настане код надлежне власти, да се пресуда судска изврши у року, који предвиђа чл. 143. закона о шумама.
Сељанима дотичног села нека суд објасни, да они нису сопственици шуме, те да им отуда припада право да досуђену накнаду штете опраштају, него да и онп сами под условима законом прописаним, могу уживати користи које шуме пружају, као што је сеча дрва за огрев, грађевине и т. д. IV. Деловођа општине младеновачке пита : У овој општини, подигнута је кланица за прераду свињског и говеђег меса, у којој се дневно закоље 100—150 брава свиња. Сопственик исте прерађује месо у саламу и др. и тако прерађено извози на страну а нешто у прерађеном стању продаје и у овоме месту. Према повластици. добивеној од српске државе, он никакву кланичну таксу овој општини не плаћа како на прерађено месо. тако ни на маст ни сланину. Тај сопственик продаје уовој општини цубок, не само у кланици но и у вароши у нарочитим дућанима, (свеже џигерице, бубреге, мозгове, главе, језике, уши и ноге), а међу тим, ни за то овој општини никакву таксу не плаћа и ако повДастицом то није обухваћено. Овомпродајомцубока, знатно се штети ова општина тиме: што овдашњи касапи који општини кланичну таксу плаћају, много мање меса троше, па природно је, да и општини овој мање кланичне таксе плаћају. Моли се уредништво за обавештње о томе: да ли би суд општински сопственика кланице могао оптеретити плаћањем кланичне таксе на продају овог цубока, па ако би могао, то на какав начин, колико и на основу кога закона? Шаље се уредништву један примерак дате му повластице, ради бољег објашњења, по овој ствари.« — На ово питање одговарамо: Трговинско-економске прилике наше земље захтевале су, да се путем повлашћења подигну модерне и уређене Фабрике за клање стоке и прераду меса. У то име и законом од 8. .јула прошле године, дата је концесија о којој је овде реч. са најширим повлашћењем. Како њоме Фабрикант није ограничен да своје израђевине и полупрерађевине, не може продавати у земљи, то се не може ни претпостављати, да продаја цубока треба да буде предмет каквога интереса и дажбина, нарочпто општинских. Према томе, не може се од њега тражити да плаћа аренду, на коју општина има права од касапа по уредби о касапницама. СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ УТВРЂЕНА ИДЕНТИЧНОСТ У 3. броју нашега листа од ове године изне.ш смо у рубрици «Нађен леш» опис једног леша непознатог лица, који је нађен у атару