Полицијски гласник

СТРАНА 74

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 10

рошима: Крагујевцу, Пироту (пронађена), Смедереву и Чачку (пронађена). Вредност свих ових крађа износи око 22.950 динара. Здоналерних поништаја туђих ствари било је по 1 у срезовима: јабланичком, трстеничком, подунавском,. добричком и у вароши Београду (пронађен). Вредност уништених ствари износи око 470 динара. Поред изложених дела у току месеца јануара извршено је још у Србији и 3 самоубиства , и то по 1 усрезовима: јабланичком, посаво-тамнавском и у варонш Београду. Ова самоубиства извршена су: вешањем 1, ватреним оружјем I и дављењем у води \, а узроци њиховом извршењу леже у болести за 2 случаја. За један случај узрок је непознат. Иокушај н самоубиства извршени су: у вароши Београду 3 (ватреним, оштрим, тровањем; рђаво материјално стање, напитост, непознат), у вароши Нишу 1 (тровањем, домаћа распра), и у срезу рамском 1 (оштрим, домаћа распра). Општи преглед до сада изложених дела овакав је:

Текући број

О К Р У 3 и

Убиства

Детоубиства

Нехотична убиства

Покушаји убиства

Разбојништва

Силовања

Тешке телесне повреде

Опасне крађе

Злонамерни поништаји туђих ствари

Самоубиства

Покушаји самоубиства 1

Округ

београдски

—

ваљевски

—

врањски

—

крагујевалки

крајинеки

крушевачки •

моравски • •

нишки

—

пиротски ........

—

подрински • - •

пожаревачки

—

руднички

смедеревски

тимочки

. —

—

топлички

—

ужички

—

чачански

—

Управа града Београда

—

Свега:

—

162

Из канцеларије Антропометријско - Полицијског Одељења Министарства Унутрашњ. х Дела, 1. марта 1908. године АБр. 249. у Београду.

СТРУЧИИ ДЕО .»*-• ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ (нАСТАВАк) Иследник ће се у појединим питањима изречно позвати на доказе, који постоје, само у толико, у колико обвињени тим доказима противречи. Да ово иследник може учинити, треба да је обвињеном казао, да има доказа за оно, што он пориче, и ако он поред свега тога томе противречи, онда му треба те доказе навести, н. пр. треба му сведоке поименце поменути, који ће сведочити противно његовом казивању, а по потреби, могу му се из њиховог испита прочитати она места, која ће га о противном уверити (§ 146 други одељак). Ако се ранији и доцнији искази обвињеног не подударају или ако он нарочито пориче раније учињено признање, дужан је иследник да га пита о узроку порицања или неподударања исказа (§ 146 последњи одељак). Ако обвињени као узрок раније учињеном признању наведе то, да је иследник употребио недопуштена срества, н. пр. да га је тукао, то се о том мора саслушати деловођа и присутници. Само како је иследник у оваком случају заинтересован, то ће имати да извиди који други иследник. 0 порицању признања говориће се доцније у §-у 26. Последње питање, које се обвињеном поставља, јесте, на који начин мисли он штету подмирити, ако какве има (§ 145 други одељак). Иследник је дужан истрагом да утврди и количину штете, причињене кривичним делом, и, приликом испита, има то обвињеном да саопшти, како би овај могао доказивати или да у опште нема штете или да је нема оно-

лико, колико је нађено истрагом. Ако обвињени не порич^ штету, има се изјаснити, на који начин мисли исту накнадити. Сва питања која се обвињеном поставе треба да исцрпе цело кривично дело (§ 145 други одељак). То значи, да се питања имају односити на све оно, што је потребно за оцену, да ли је обвињени извршио дело за које се обвињује, и под којим је олакшаваним или отежаваним околностима дело извршено. Стога се питања имају управпти а) у субјективном смислу: на умишљај или нехат, на побуду са које је донета одлука, на време у које је одлука донета, на душевно стање у време доношења одлуке и у време извршења дела, као и на циљ, ради кога је дело извршено ; б) у објективном смислу: на ток извршења дела, на учешће других лица. на место и време извршења, на последице дела, на олакшавне и отежавве околности под којима је дело извршено. 5 ) Одчосно тога, каква треба да буду питања по својој Форми и садржини, вреде ова правила : а) При постављању питања треба избећи све оно, чиме би се с л;.о! т ла доказна вредност признања, које се налази у одговору на тако постављено питање. Стога питања која иследник поставља обвињеном, не смеју бити нејасна, неразговетна и ^еопредељена, већ морају бити и јасна и оиредељена тако, да их обвињони може увек добро разумети и да на њих може дати одређен одговор (§ 145 први одељак). б) Та питања морају бити таква, да једна из других теку по природном реду догађаја (§ 145 први одељак). То значи, да поједина питања треба да стоје у међусобној логичкој вези тако, да се свако друго питање јавља као последица првог.

5 ) Ки1{, Соттеп1аг I 292.