Полицијски гласник

СТРАНА 76

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 10

Ево шта он вели у својој најновијој расправи. „ Судска, идентификација и интернациона.1ни линни оиис« (ЕЧсЈеЈШПса1доп 1ис11сја1гв е! 1е вЈдпаЈетепЂ т1егпа1;јопа1), која је штпмпана у 1. и 2. броју белгијског часописа »Кеуие с1е с1го11; репа1 е1: с1е сгишпо1о§1е а од ове године: »Стално увећавање криминалитета и све веће усавршавање злочиначких акција, који приморавају друштво да се против злочинаца .непрестано снабдева новим оружјем; прогресивно ширење интернационалног злочина, чије се банде, врло вешто организоване, провлаче врло лако кроз још рудиментарну мрежу интернационалне гшлиције ; сувремене конвенције о екстрлдицији, које олакшавају кривцу да избегне заслужну казну и приморавају га, тако рећи. да прикрива свој идентитет ; страховито увећавање полулације по градовима, које отежава истраживање злочинаца ; најзад., примена закона о условној осуди и условном ослобођењу, која, просто, наводи повратника на прикривање идентитета и прошлости - — сви ови Фактори допрпносе, да важност проблема о судској идентиФикацији из дана у дан постаје све већа". За констатовање идентичности кривацау ранијим временимавласти су обично употребљавале жигосање, шаблонско описивање, сведоџбе органа сигурности и казнених завода, затим ФотограФије (од 1854. год.), док, најзад, аије Бертилон. осамдесетих година прошлог века, објавио свој систем, који се убрзо генералиоао у већини цивилизованих држава. Није нам намера, да овде понављамо оно што смо већ изнели у нашој књизи »Бертилонаж", али ради потпуности и прецизности овог рада морамо нагласити, да је систем Бертилонов комбинован из антроиометријских мера, ирецизног личног оииса (живих слича), оииса особених знакова и фотографије. Прве — антроиометријске мере — уиотребљују се искључиво закласификацију картона; ФотограФија служи као допуна живим сликама и корисно се, с њима заједно, употребљује за истраживање криваца у бегству, док се идентитет у главноме утврђује помоћу особених знакова и живих слика. У допуну свега овога, а ради веће сигурности, употребљују се још и отисци прстију руку, за које Бертилон на стр. XV и XVI свога познатог дела »ЈпаГгисНопз $1дпа1еИдие8^ вели ово : „Не спорим до Филигранске арабеске, које се налазе на антеријорној страни прстију, нису сталне код једне исте личности и веома променљиве код разних личности, као и да свако лице у њима не притежава свој лични и оригинални печат сс . Било је неопходно потребно да учинимо ову напомену о улози антропометријских мера у систему Бертилоновом, јер многи држе да су оне главне у овом систему, и да се идентитет на основу њих утврђује. Изгледа, шта више, да и сам г. Лазаревић у неколико дели ово мишљење, кад на страни 12. своје књиге вели ово: »На основу резултата ових мерења вршио је он (Бертилон) класиФикацију картона измерених лица. Али се. ради јаче потпуности и позитивнијег у-

спеха, при испуњавању ових картона, Бертилон служио и другим иоменутим системима, узимајући од њих само оно што му је доиста могло корисно послужити у послу. Тако се он послужио личним ониоом. утврђеним разликама у боји очију, особитим знацима ако би их мерено лице имало, Фотогра®ијом и у неколико отисцима прстију, у колико је то све ишло у прилог потпунијем констатовању идентичности. Тим допунама његова је система добила у поузданости резултата, али је постала и компликованија, што јој противници са разлогом замерају«. Ово тврђење скроз је погрешно. У Бертилоновом систему нису главне антропометријске мере , које, као што нагласисмо, служе само за класиФикацпју, већ опис особених знакова и живе слике. а ове методе Бертилон није ни одкуд позајмио ради допуне свога система, јер као такве нису ни постојале, већ их је, тако рећи, сам створно, преображавајући из основа стари, шаблонски, лични опис и разрадивши до савршенства рубрику »особених змакова« из старогличног описа. И сама данашња ФотограФија у судској применп резултат је Бертилоновог рада, а тако исто и класиФикација по боји очију. Да се идентитет по Бертилоновом систему не утврђује на основу антропометријских мера, внди се јасно и из ових Бертилонових редака: >,Антропометрија, која је само један механизам елиминације, доказује, пре свега, неидентитет , док се директни идентитет утврђује помоћу особених знакова, који су једиии у стању да пруже судску извесност«-. 1 ) Систем Бертилонов званично је усвојен У Паризу децембра месеца 1882. год., а већ на 6 год. по овоме енглески научник Францис Галтон приступа научном и методичном студирању отисака прстију, и У времену од 1889. до 1891. год. издаје два дела о аналисању и студирању ових отисака, за која се дела слободно може рећи да су послужила као полазна тачка судској примени Фотографије. Даљи рад на дактилоскопији успешно су продужили Французи : Фере н Тести, Енглез Ханри, Аустријанци: Винди Кодичек, Јужно Америчанин Жан Висетих, Белгијанци: Корин и Стокис и, најзад. Потешер (ИндоХина). Јуна месеца 1897. год. дактилоскопија је, као систем идентиФикација, званично усвојена у енглеској Индији. а од 1901. год. и у самој Енглеској. За класиФицирање дактилограма (отисака прстију) постоје више разних метода, али је од свију најсавршенија и најбоља метода Висетиха, која је веома слична класиФикацији картона по Бертилоновом систему.' ! ) Захваљујући поглавито радовима и иницијативи овог истог Висетиха, окто-

') Јп81гис410П8 з^пакФсјиез, стр. 65. 2 ) Види у Архиву за криминалну антропологију и судску медицину за 1906. год. реФерат А. Дастра (,0 отисцима прстију као начину идентификације 8 , који је реФерат поднет Париској Академији Наука у име комисије, одређене да д& своје мишљење о вредности ових отисака са гледишта идентификације.

бра месеца 1905. год. одржана је у Буенос-Аиресу једна конФеренција полицајаца, на којој је одлучено да одељења за идентификацију у Ла-Плати, БуеносАиресу, Рио - де - Жанеиру. Сантјагу и Монтевиду употребљују једнооб"разне картоне за идентиФиковање, и да их узајамио измењују. 3 ) Картони ови морају садржати: 1. Име и презиме кривца, његову народност, проФесију, домицил, резиденцију и име његових родитеља (сви ови подаци налазе се и на Бер гилоновом картону). 2. МорФолошки опис и опис особених знакова, првенствено о'них који су на први поглед уочљиви. (Ово је суштина Бертилоновог система), и 3. Отиске прстију, класиФицирање но методи Висетихевој. Последњи међународни криминалноантрополошки конгрес, којије одрнсан у Турину крајем аирила и почетком маја 1906. год. по предлогу проФесора Лакасања, Миновића. Локара и Отоленги-а изразио је жељу : да све државе заведу облигатно идентификовање иовратника гхо једној истој методи. Као најважнија последица ове изра-, жене жеље може се сматрати писмо Француског министра правде од 6. новембра 1906. год., којим је позвао ПариСку Академију Наука, да му саопшти своје мишљење о вредности антролометријске методе за утврђивање идентитета с обзиром на отиске прстију. (наотавиће се) Д. Ђ. АлимпиЋ.

У Б и с т в о (СА ГИК4ИШТА ИСТРАГЕ) (А. Тћјепагс!.) (наставак) Други исто тако драгоцени трагови као и иретходни, побудиће пажњу чиновника судске полиције ма ког рада, који буду отишли на место злочина; на. првом месту цитираћемо отиске ногу. О овоме још нисмо говорпли у овој глави и ако је она резервисана за прве констатације, но не зато што не признајемо важност претпоставке која је с њима у вези, већ за то што држимо да им треба посветити специјалну рубрику, Мало је убица који помишљају на то да униште са земљишта злочина отиске које су на истом оставили њихови кораци. Како ће они у осталом успети у томе, а да не оставе нове отиске, који их исто тако комлримитују? Одлука убице да сакрије или уништи обућу која је произвела ове отиске, кад се боје да их не ода, много је кориснија: већином, они тако и раде или се побрину да на ногама имају само неоткивану обућу, која не показује никав детаљ оригиналне или карактеристичне Форме, или обућу коју су престалн одавно да носе и која тако није могла да прнвуче пажњу. Али би ова разна предострожност била идеал обаНеуие реш1еп1ла1ге за ; 1906. год.