Полицијски гласник

СТРАНА 78

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 10

— Време је новац, викну барон .... нарочито ваше господине Холмсе. Дакле директно циљу! Шта мислите о оној ствари? Имате ли наде да ћете је повољно извести? — Да би се могла извести, треба је прво сазнати. — Зар вам она није позната? — Не, и ја вас молим да ми је детаљно објасните и да ништа не пропустите. У чему је ствар? — Тиче се јечне крађе. — Кога се дана она десила? — Прошле суботе одговори барон, и то ноћу између суботе и недеље. — Има, дакле, шест дана. Сада вас слушам. — Да вам кажем одмах у почетку, госнодине, да ја и моја жена, према начину живота, који наш положј изискује, излазимо мало. Образовање наше деце, извесна примања, украшавање наше куће, то вам је наш живот, и све наше госте дочекујемо у овој собици, која је будоар моје жене, и у којој смо скупили и ово неколико уметничких предмета. Пошто сам прошле суботе око једанаест часова угасио електрику, повукао сам се еа женом као и обично у собу. — Која се налази ? — Са стране ових врата, која видите. Сутра дан, то јест у недељу, устао сам врло рано. II како је Сузана — моја жена — још спавала, ушао сам опрезно у овај будоар, да је не бих пробудио! Замислите моје изненађење кад сам видео да је овај прозор отворен, и ако смо га синоћ затворили! — Један служитељ .... — Нико не улази изјутра овамо, док ми не зазвонимо. У осталом, ја увек ради обазривости, закључавам ова друга врата, која воде у предсобље. Дакле, прозорје био споља отворен. У осталом имам доказа: друго стакло деснога прозора било је исечено до оквира. — А овај други прозор ? — Овај прозор, као што и сами видите, гледа на терасу, која је окружена каменим балконом. Ми смо овде на првом спрату, и видимо башту која се пружа иза хотела и ограду која га дели од парка Монсо. Несумњиво је, да је лопов дошао из парка Монсо, прескочио преко ограде помоћу лествица и дошао до терасе. — Несумњиво је, кажете ви? — И са једне и са друге стране ограде нашли су се у мекој земљи отисци од лествица, а исти такви отисци налазили су се у дну саме терасе. Најзад, на балкону има две лаке греботине изазване такође лествицама. — Зар није парк Монсо ноћу затворен? — Затворен ? не, али се свакако код нумере 14. зида један хотел и са те је се стране могло врло лако доћи. Шерлок Холмс се замисли неколико тренутака и рече: — Пређимо на крађу. Она је дакле, учињена у овој соби где се сад налазимо ? — Да, овде између ове слике из ХП-га столећа и овог сребрног ковчежића била

је једна мала јеврејска лампа и она је украдена. — Зар је то све? — То је све. — Ха!. . . па шта ви разумете под јеврејском лампом ? — То су мале лампе од бакра. које су се некада употребљавале, а састављене су из једне мале цеви и једног реципијента за уље на коме се налазило више отвора за Фитиље. — У главноме ствар без вредности. — Заиста, без велике вредности. Али је у њој било једно скривено место где смо по навици чували једну врло скупоцену стару, златну огрлицу, украшену рубинима и смаргадима: — Од куда та навнка? — Вере ми, господине, ни ја сам не знам. Може бити да је то било задовољство, да се само употреби једно скривено место. — Да ли је неко за то знао ? — Нико. — Изузев очигледно лопова, . .. приметиће Холмс .... Да му је то било непознато не би се ни потрудио да укр&де јеврејску ламлу. — Очигледно. Али како је могао лопов то сазнати, пошто смо и ми наишли на тајни механизам те лампе слепим случајем ? — Исти је случај могао да открије ту тајну и другоме .... момку .... рођаку куће . . . Али продужимо : је ли полиција обавештена ? — Без сумње. Истражни је судија предузео истрагу. Детективни дописници придодати разним. журналима учинили су такође своје. Али, као што сам вам већ писао, изгледа да баш нема ни мало наде, да ће се овај проблем икада решити. (наотавиће ое) с Француског Милутин Т. МарковиЋ.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I. Суд општине сумраковачке, службеним актом својим, пита: „Кад извесно лице у својој згради, у селу, продаје монополисане артикле: со, гас, жигице и дуван, подлежи ли плаћању аренде општини а држави пореза на ову радњу, или је ослобођено од плаћања пореза и аренде. Моли се уредништво, да изволи дати суду по овоме потребно обавештење. <( — На ово питање одговарамо: Кад дотично лице не продаје у својој згради никакве друге артикле сем монополских, онда се то не може сматрати за сеоски дућан у смислу чл. 1. 3. 4. и 5. закона о сеоским дућанима, нити подлежи плаћању какве аренде општини.

Ието тако не подлежи ни плаћању пореза држави по чл. 47. под ђ. закона о непосредном порезу! Само, наравно, ово лице мора имати потребну дозволу од Управе Државних Монопола за продају монополисаних артикала. Почне ли ово лице држати за продају и друге артикле, који се могу продавати по сеоским дућанима, а буде услова за отварање дућана у тој општини у смислу чл. 2. закона о сеоским дућанима, онда би општина имала права на аренду а држава на порез. II. Суд општине скробничке, актом својим Бр. 340, пита: 1. »Има доста грађана, који су продали штогод од свога непокретног имања и издали признанице на примљену суму, у којима се обвезују, да ће у извесном року издати и тапију на продато имање. Наравно, да ретко који изда тапију у остављеном року, те онда купци подижу код овога суда тужбе, тражећи да суд осуди продавца на издавање тапије или повраћај примљеног новца. у већини случајева, суд осуђује на издане тапије у извесном року, а негде опет само на повраћај новца, Да ли ове пресуде, кад постану извршне, могу заменити тапију, кад је дотични осуђен на издање тапије, па то не учини у остављеном року, и да ли се наплата, кад је дотични осуђен на повраћај примљеног новца, може извршити из имања, које је било предмет спора; и 2. Кад су извесна лица заузела од општинске утрине пзвестан део још пре неколико година, и тако стеснила прогоне за стоку, да ли се то земљиште може сада одузети од њих и на какав начин?® — На ово питање одговарамо: 1. Пре него што суд донесе пресуду по оваквим споровима, у колико је он, према вредности, у опште надлежан за суђење (§ 6. грађ. суд. поступка), дужан је да извиди: да ли је продавац, у доба продаје, имао довољно земље по § 471. грађ. суд. поступка, ако је наравно, земљоделац. Па, ако није имао довољно земље, онда га суд неће осуђивати на издавање тапије, него на повраћај примљеног новца. Пресуде ове, којима се продавци осуђују на повраћај новца, могу се извршити само из онога дела покретности или непокретног имања, које није заштићено по § 471. грађ. суд. поступка. Оне, пак, пресуде, којима је неко ооуђен на издавање тапнје, јер има довољно земље по § 471. пом. закона, односно да пресуда ову замени, ако продавац не би поступио по истој, могу послужити као тапија односно може се по њима извргпити убаштињење на име купца, и 2. У свима случајевима самовласног заузимања општинске утрине, треба општински пуномоћник да подигне кривичну тужбу код општинског суда у смислу § 375. а. кривичнога закона, и датражи да се кривци казне а земља одузме.