Полицијски гласник

ПОЛНЦШСКИ ГЛАСНПК

СТРАНА 99

БЕРТИЛОНАЖ И ДАКТИЛООКОПИЈА (НАСТАВАК) 5. Антропометрија. Ниједан од изложених начина идеитиФиковања није био згодан за класиФикацију. без које и најсавршенији описи не би "имале ннкакве практичне вредности. Успех овај постигнут је тек са антропометријом. која је послужила Бертилону за класификацију описа, комбинованих из живих слика, особених знакова и фотограФије. Класификација према антропометријским мерама потпуно је савршена, веома проста н млтематички тачна. Помоћу ње могућно је, само за I до 2 минута. изнаћи картон сваке раније мерене личности у репертоару антропометријском, и то је оно што је новом систему давало нарочиту практичну вредност, и што га је за читав четврт столећа чинило ненадмашним. У току овог времена Бертилонов систем генералисао се готово по свима земљама, и свуда је показао сјајне резултате, али је оволика пракса у исто доба успела да открије и неке његове недостатке. Најглавније замерке, које се данас чине Бертилоновом систему, ове су: а) што су мере личности испод 21 год* старости толико променд.иве, да за класификацију постају илузорне; б) што и мере одраслих личности у неколико варирају, готово са сваким новим мерењем, услед промена у дименсијама мерених делова тела, и в) што је незгодно мерити женска лица. Од ових замерака само је прва у истини основана и веома важна с обзиром иа нагло увећавање криминалитета малолетника. Доиста је, нарочито у већим одељењима за идентиФикацију, врло тешко манипулисати и корисно се служити картонима малолетника, и поред засебне класиФикације која постоји за њих и за женске. Разлика у мерама малолетника, у размаку од неколико година толика је, да доцније мере немају готово никакве практичне вредности, т. ј. да не могу, у сравнењу са ранијим мерама, послужити као кључ за изналажење већ класиФицираног картона. Ради овога Бертилон је оио приморан, да приликом класификације картона малолетника узме у помоћ и боју очију. Што се тиче друге и треће замерке, оне су мало озбиљне, бар за оне који су вршили практично мерење и класиФицирање картона. Незнатне разлике од неколико милиметара, које би се могле појавити између разних мера једне исте одрасле личности, у размаку од више година, а коју је разлику у осталом Бертилон предвидео за сваки мерени део тела, понаособ, може само донекле успорити орзину у истраживању ранијег картона, али ни у ком случају не може ово истраживање онемогућити. Мерење и описивање женских лица може »женирати® само оне, који у пракси нису ове ствари радили, иначе је то

једнаобичнапроцедура, слична у многоме лекарским пословима. У накнаду за ове своје мане, антропометрија, односно мерење, снабдева антропологију масом интересантних података с једне, и омогућава утврђивање идентитета помоћу одела и обуће с друге стране. 6. Дактилоскопија. Описна вредност отисака прстију има свога основа у њиховој сталности код једне исте и у бескрајној разноликости код разних личности. Док се дименсија тела и његових дела мења са доба старости; док се, тако исто, мењају и црте Физиономије, боја лица, коже и т. д. дотле ови отисци, односно њихови нацрти, остају непроменљшш од рођења па до смрти, па и после смрти за извесно време — док кожа не подлегне процесу трулења п распадања. Са разви.јањем организма и рашћењем, нацрти отисака прстију постају само већи, али се њихов облик ни у колико не мења, и то је оно што их чини јединственим средством идентификације. „ Покажи ми твој ирст вели Фере — иа Лу ти казати ко си ти!^ л ) Није нам никако намера, да овде излажемо суштину дактилоскопије, јер смо то учинили у »Полицијском Гласнику" за прошлу годину приликом резимирања НичеФоровог дела: » Судске истраге и аолиција као нарочита на ука, <( а то је опширније учинио и г. Лазаревић у својој » Дактилоскопији". Имајући за задатак да изнесемо и међусобно упоредимо различите методе идентиФикације дужни смо. у погледу дактилоскопије, констатовати: а) да се дактилограми могу са усиехом уиотребити за констатоиање идентитета; б) да се дактилоскоиија може ирименити на све личности без разлг.ке иола и доба старости, и в) да је узимање отиска иросто^ брзо и јевтино. Ну и поред свију ових својих добрих особина дактилоскопија, као метода за утврђивање идентитета, не би се још могла ставити на супрот Бертилоновом систему који се, као што смо видели, служи свима изложеним методама, и на овај начин пружа много више гарантије но прости отисци прстију. Али оно што дактилоскопији даје нарочиту важност, и у чему Бертилонов систем доиста изостаје иза ње, то је њена огромна практична вредност у кривичним истрагама, при изналажењу извршилаца кривичних дела, који су на месту извршеног дела оставили отиске својих руку, помоћу којих је у већини случајева могућно пронаћи кривца. Истичући врло важну улогу идентиФикације у кривичној истрази, односно у изналажењу криваца, академик Дастр за отиске прстију вели ово«:' г ) »У овом погледу најдрагоценији су отисци прстију, за које је с разлогом ка-

! ) Реге, 8ос. В1о1о§1е, Рапз, 1900. 2 ) АгсШуев сГ АпЉгоро1о§1е ептшеИе за 1907. год

зато да су нечатн оних који их остављају. Судски анали обилују многобројним примерима о откривању и идентиФиковању убица на основу отисака прстију, остављених на стаклу, хартији, Флаши и т. д. У једном чувеном случају отисак прста на стаклу једног медаљона, који је убица покушавао да отвори, допустно је Бертилону да открије убицу, и да одмах снабде истражну власт са његовим именом и његовим прецизним личним онисом. Успеси ове врсте превазилазе чак и успехе хероја судских романа: Лекока Гоборијевог и Холмса Дојловог. Готово сва одељења за идентифик.-.цеју у стању су да их данас покажу.« Пошто смо истакли добре стране дактилоскопије, право је, да истакнемо и замерке које јој се чине. Ове замерке поглавито се односе на класификацију дактилограма и немогућност добијања њихових нацрта у извесним случајевима, као н. пр. услед какве ране, изгоретине и т. п., или, најзад услед потпуног или делнмичног одсуства прстију. Пре свега, класиФицирање дактилограма није једнообразно у свима одељењима за идентиФикацију, и то је довољно да онемогући интернационалну размену картона и сву корист од ове размене, а ово је битни услов за образовање интернационалне полиције. Бертилонов систем у овом погледу још је, дакле, у преимућству над дактилоскопијом, јер су његови картони једнаки у целом свету. Поред овога — није још тачно утврђено — јер је досадашња пракса недовољна — да разноврсност нацрта отисака иде у бесконачност. У маси од више хиљада дактилограма могу се наћи више њих са истом Формулом, у којим би се случајевима морало прибећи детаљној анализи, а за овај посао потребан би био нарочити вештак, а не обичан полицијски орган. Ово понављање опште Формуле у неколико је доказано код епилептичара, идијота и дегенерисаних, захваљујући радовима Фере-а и Форжеота. И сам Галтон признаје сличност нацрта отисака прстију у истој генерацији. Разуме се већ, да је класификација дактилограма, на случај потпуног уништења папиларних линија или одсуства прстију, немогућна, и да се у овим случајевима мора прибећи особеном класиФицирању картона. Ако су папиларне линије само делимично уништене, тако да се на њима може познати основни нацрт, класификација се може извршити, али не брзо и лако, већ прилично компликовано због изналажења опште Формуле и особености дактилограма. Али најглавнија замерка која се чини дактилоскопији као самс(сталној методи идентиФикације, и у чему она, као самостална метода, никад не може достићи бертилонаж, састоји се у њеној апсолутној немоћи за истраживање криваца у бегству, у чему је Бертилонов систем ненадмашан захваљујући живим сликама. У допуну свега овога, а сходно принципу: » АидлаШг е1 аИегарагз," наводимо овде мишљење и једног одушевљеног при-