Полицијски гласник

БРОЈ 13

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 103

Према овоме, имања, која би била несумњива својина општинска, не би могла бити предмет насељавања у опште без нриста-нка дотичне општине. Али у овом овде случају свакако не стоји ствар тачно онако, како је представљена, јер се зна, да у свима случајевима насељавања, Министарство Привреде прво чини извиђај, да ли дотично земљиште долази у ред оних, која могу бити предмет насељавања, и тек кад стекне уверење да то може бити, даје потребну дозволу. Ово се види и по томе, што општина признаје, да је ово земљиште у спору са приватним лицем, те већ и то само казује, да је својина ошчтинска сумњива. На тај начин и право, које пружа претпоследњи став чл. 8. зак. о шумама доведено је у сумњу. Кад све ово стоји, онда би се сељанима села Јелашнице једва могло признати право на редован законски протест, али ни у ком случају и никако на начин, како су они учинили јер је то кривица, за коју морају одговарати. Општински суд био је дужан да ово спречи и сељане задржи од овога корака. Ако би, међутим, одиста стајала опасност, која је истакнута у тачци 2. овога питања, онда је суд требао да се обрати редовним путем својој претпостављеној власти, истичући опасности, које би настале ако би се искрчила шума на поменутом месту , и она би у смислу чл. 32, 33. и 64. зак. о шумама и чл. 40. пра вилника о сечи дрва и грађе, учинила корак, да се насељеницима устуни друго земљиште место овога. Кад, међутим, суд није све ово учинио раније, нека учини сад одмах, те тако отклони сваки сукоб измећу насељеника и мештана. 0 целој овој ствари суд је могао тражити обавештења и упут и од своје првопретпостављеневласти, којаму је много ближа и од које би брже био обавештен. II. Суд општине прокопо-кутинске, актом својим Бр. 601, пита: 1. »да ли ошитински судови смеју тврдити уговоре и остала писмена, по којима једна страна уступа другој — аоклања. какво покретно или непокретно добро, чија вредност није означена у том уговору или писмену. и ако смеју, онда да ли оваква писмена имају важности кад се доцније појављеним спором утврди, да вредност дотичног добра, по овако већ потврђеним исправама, прелази круг надлежности општинских власти; и 2. да ли за потврду оваквих уговора или писмена има какве кривичне одговорности за оне општинске часнике, који су то учинили пре 10 година? Моли се уредништво за потребно обавештење по овоме." — На ово питање одговарамо : 1. Надлежност општинских судова, да у опште могу потврђивати извесне исправе, проистиче само из § 192. грађ. суд. поступка (став други и трећи), јер

имто право није дато ни једним другим законом, па ни правилима Министра правде од 23. децембра 1872. год. у № 4971, о поступању у ванпарничним \неспорним делима (чл. 149). По овоме, пак, законском наређењу, општински судови могу потврђивати само оне исправе, у којима је одређен а вредност до 200 динара. Према томе, они не могу у опште потврђивати исправе, у којима није означена вредност предмета, који је изазвао издавање исправе. Следствено овоме, они не могу потврђивати ни уговоре ни писмена, којима се чине поклони покретне или непокретие имовине, кад вредност ове имовине није означена. Нарочито не могу и не смеју потврћивати писмена земљоделаца, која говору о поклону непокретне имовине, јер се на тај начин изигравају наређења § 471. грађ. суд. постулка и отуђује и оно имање, које земљорадници по поменутој законској одредби и нравилу постављеном у § 562. грађ. закона, не би могли иначе огуђити. Да ли би овако потврђена писмена у опште имала какве вредности, то би била ствар судске оцене у појединим случајевима'и према приликама под којима ( су издата, али свакако потврде ненадлежних власти или власти које су прекорачиле границе свога права, не би давале таквим исправама законске вредности. Што се тиче одговорности часника, који су овакве исправе потврђивали, она може бити двојака. Тако, ако би се утврдило, да су часници учинили ово свесно и намерно из какве користи за себе или другога, или на штету других, онда би могла наступити одговорност из § 111. крив. закона. ако је дело учињено под тамо постављеним погодбама. Ако су, међутим, ово учинили погрешно схватајући своју надлежност, онда би одговорали административно—дисциплински ако су, наравно, још на положајима општпнских часника, те адмииистративна — дисциплинска — одговорност не буде престала. III. Суд општипе сумраковачке, актом својим Бр. 135, пита: »Један грађанин ове општине поднео је писмену тужбу начелнику среза бољевачког, и тужио другог грађанина, што није чувао свога пса, него је ујео његову кћер и нанео јој повреду. По лекарској сведоџби повреда је лака, јер је за оздрављење потребно 20 дана. Тужитељ је тражио: да се сопственик пса осуди поред казне још и на накнаду детету за претрпљене болове 240 динара, а на име видарине на 200, свега 440 динара. Њему, пак, да плати за писање тужбе и дангубе 45 динара. Ову тужбу начелник срески спровео је онштинском суду, на извиђај и пре-

суђење, јер је, вели, он надлежан по закону. Налазећи, да вредност тражене накнаде премашанадлежност суђења општинских власти по § 6. грађ. суд. поступка општински је суд вратио ову тужбу среској власти, али је она ипак остала при томе, да је за пресуђење надлежан овај суд. Да би се ова ствар привела крају, а да се не повреди закон, молп се уредништво за обавештење: ко је надлежан за извиђај и нресу!)ење ове ствари — општински суд или полицијска власт и првостепени суд ? — На ово питање одговарамо: Пошто се из лекарске сведоџбе види да је повреда лака, јер није наступио ни један од случајева предвиђених § 177. крив. закона, онда у овом случају стоји дело из § 335. тачке 5. крив. зак. За извиђење и суђење ових кривица, по четвртом ставу § 4. а полиц. уредбе, по тужби приватних, надлежни су у првом реду дотични општннски судови. Према томе, на своме је месту што је начелник срески послао тужбу општинском суду на пресуђење, и он то треба и да учини у законском року (§ 396. крив. закона 1 ! како кривица не би застарила. Величина накнаде, коју приватни тужилац тражи, не може н не треба да га буни, јер он толико не мора досудити, него колико по своме уверењу или оцени вештака нађе да је право. У осталом. законом није ни стављено никакво ограничење за надлежност с обзиром на величину штете. него је надлежност одређена по величини кривица.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ •+• Т Р А Ж Е С Е Јована Петровића из Пирота, тражи начелство округа пиротског актом Кр. 1 1099, код кога има да одговара за кријумчареље дувана. Пронађеног треба сировестн помепутом начелству. Тодора Апостодовића, ледера из Пирота, који има да одговара за кријумчарење дувана, траи.п начелство округа пиротског актом Бр. 62 5. Иронађеног треба спровести поменутом начелству. Јелену Пајк, певачицу из Београда, тражи кварт палилулски актом Бр. 1193, ради издржавања дводневног затвора. Пронађену треба упутити кварту палилулском. Илију Томцшевића, бив. каФеџију из Јагодине, тражи кварт па.шлулски актом Бр. 427 6, због извесне кривице. Пронађеног треба упутити кв.чрту палилулском. Милорада сипа Спасоја Јовића, земл,олелца из села Коцељева, среза посаво-тамнавског који је 4. овог месеца отумарао од куће . без знања и одобрења родитеља, тражи начелник среза посаво-тамнавског актом Бр. 3230, ради предаје родитељима. Милорад је стар 21 годину, средњег раста, црномањаст, малих бркова, наглув; од одела има на себи половне