Полицијски гласник

БРОЈ 16

Један млад агент ишао је толико далеко у услужности и љубазности, да је у своме кварту пружао дамама руку ради прелаза преко улице. Агент овај трчао је, са осмехом на уснама, од једне даме ка другој, подижући испуштене рукавице или мараме, и преносећи праљама котарице, Један други агент био је пре неколико месеци јунак једног догађаја на углу булевара »Севастопоља« и улице Тибиго. То је било на трамвају Шапел-Сквер Моних. Једна дама јогунасто је одбијала да плати карту за дете, које јо очигледно имало више од пет година. Најзад је позват у помоћ агент са улице, али је и његова интервенција у погледу плаћања карте остала безуспешна. Јогуница нити је хтела платити карту нити сићи с трамваја. Публика отпоче протествовати, а 30 трамваја очекиваху да продуже пут. У место сваког даљег објашњења, агент вади новчаник, плаћа место за дете и бежи уз бурно клицање масе света. Разуме се већ, да је овакво елегантно решење агентово имало за последицу повишицу његове плате. После тромесечног похађања школе и 90 часова учења, нови агенти постали су учтиви и преучтиви; постали су савршени агенти. Они умеју телеФонирати баш као и саме госпођице телеФОнискиње: они умеју примити и отправити на телеграФСком апарату сваку деп^шу; они, најзад, онесвешћеним болесницима могу указати прву помоћ као и сами лекари. Дошав из провинција у Париз, свега нре неколико' месеци, они су по свршетку школе у стању да слободном руком тачно нацртају план свију улица, које су поверене њиховом надзору. Једино што им за службу не достаје, то је знање енглеског језика. Али је и ова празнина попуњена. Од јула месеца прошле год. 45 агената посећују Берлицову школу. Закваљујући генералној методи ове школе, у којој се сви живи језици уче искључиво помоћу конверзације, успех ових агената био је брз и велики. Један од њих кладио се са својим друговима, да ће за шест недеља научити да правилно говори енглески, и опкладу је добио. Од 31. јануара ове год. ученици живих језика или „агенти Берлицови® како ихје Париз назвао, распоређени су на службу, У интересу париских гостију из иностранства, кроз Паси, Јелисејска Поља и по булеварима у околини Гранд Хотела ^и каФане де ла Пе. Занат са врло малим одмором. Страх апаша. Чим је нови агент ушао потпуно у службу, настаје за њега чудноват живот, у коме, тако рећи, нема никакве разлике између дана и ноћи; у коме треба да спава-у подне и да лута по улицама у три часа изјут^а. За све време од 24 сата, т. ј, и дању и ноћу, његов живот регулисан је на минуте. Сваки срез има три бригаде, од којих је свака састављена од 110 до 120 или до 130 људи, према броју становништва. Највећи париски срез, XVIII има ■

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

скоро 500 агената. Ове три бригаде: А. В. С. предузимају наизменично службу, тако да сваки агент има 8 часова службе на 24 сата. Према последњој статистици, у Паризу има 1000 километара улица. Пошто се за службу једновремено могу употребити само 2000 агената, то на сваког од њих долази 600 метара улица за надзор. Пошто агенти ноћу иду у двоје то, дакле, морају патролирати на простору од 1200 метара. Осмодневни одмор не постоји за чуваре безбедности. У место овога, они могу у сваких петнаест дана тражити и добити допуштење за слободан излазак у варош. али је најмања грептка у служби, као на пр. закашњење од Ј / 4 часа. довољна да ову бенеФицију изгубе. Ако се агент 4 пута аакасни од службе, кажњава се губитком плате. Што се тиче 626 агената велосипедиста. који крстаре по Паризу, и које апаши називају »ластавицама", за време службе од 8 часова они морају провести 5 часова на бициклу, и за ово време обићи простор од 50 километара, са кратким одморима од У 4 часа на сат, и поред службе од 3 часа пешице. Агенти ови веома су корисни. Г. Лепин нас уверава да су они само у прошлој години интервенисали у 24.000 аФера. Је ли још потребно напоменути, да агенти за време службе морају бити веома обазриви, јер их подоФицири строго контролишу и за најмању грешку кажњавају. Дисциплина је војничка. Осам хиљада људи г. Л.епина. Сале резерве. У истини, то је читава војска која гмиже по Паризу: 7000 чувара безбедности, 880 нодбригадира, 80 бригадира, 28 инспектора, 25 ОФИцира и 4 дивизиона комесара, од којих сваки има под својом командом 1800 људи. То су, дакле, 8438 људи, којима командује г. Лепин. Поред видљивих уличних позорника, о безбедности Париза старају се још и невидљиве трупе резерве, негдашње »централне бригаде <с . Прве четири, полицијским стилом назване „потпора", појављују се само у важним и озбиљним приликама. Њих састављају агенти по избору, који корачају као један човек и примају ударце непосрћући. У редовнимприликама, агенти ови обављају службу у позориштима и при разним свечаностима. Они су дочекали Цара, Едуарда VII, Оскара II, Алфонза XIII и Хумберта II. Њима такође припада слава, с којом се нарочито поносе — што је из њихове средине избрана гарда за преФекта. У 1 '/ г час по подне, 242 агента пете чете — која се брине о саобраћају заузимају раскрснице. Посао њихов нарочито је велики за време трка, које испуЊ УЈУ 200 дана у години. На место трке одлази се омнибусом за I динар, али зато друштва дају агенту гратиФпкацију од 5 динара. Служба је, у осталом, врло тешка. У времену од маја до авгусга треба регулисати долазак и одлазак про-

СТРАНА 125

сечно за 4000 возова дневно. За време главне трке, то је најмање 12000 кола и преко 8000 аутомобила. Романтичне су и занимљиве сале резерве, меблиране дугачким столовима и многобројним клупама. Људи за дневну службу улазе у ове сале у 8 часова изјутра. Дежурство по правилу траје 12 часова, али се понекад продужује и 24, са по 2 сата одмора за сваки обед. Изузев обвезе да стално буде у сали, на расположењу ОФицира и преФекта, агент је иначе слободан. Чим је прозивка извршиа и последње »овде сам 1< изговорено, агенти скидају своје горње хаљиие, и тада се војничка стражара претвара у праву радионицу. Али каква чудновата радионица, Боже мој ! Тамо доле један извадио четке и бријаче, и дочепао се главе једног свог друга. На углу једног стола један други израђује четке, поред једног колеге који врло вешто плете мрежу. Онамо, опет, један шије обућу од бивоље коже; други довршава један ланени трико и т. д. и т. д. У другој резерви представљени су сви занати ; то је изложба заната у маломе. Хероји поасртвован.а и асртве дужности. Не замерајмо агентима на њиховим малим користима, јер им њихове плате никад не могу донети какву имовину. Чувар безбедности почиње с платом од 1900 динара на годину и зауставља се на плати од 2300 динара. После 8, 10 и 12 год. службе може постати подбригадир са годишњом платом од 2400 и 2500 динара. Бригадир има 2400 и 3000 дин. на годину, а главни инспектор 3900 и 4000 дин. Али у целом Паризу има свега 25 инспекторских места, и веома је ретко да један обичан агент доспе до овог положаја. За ово су потребни ванредни успеси у служби. Стари подбригадир Поасон данас је главни инспектор над бригадом за кола зато што је ухапсио анархисту Хенрија. Чак и за оне агенте, који завршо каријеру са ширитима прве класе, положај није ни мало завидан. После службе од 25 год. они добијају пенсију од 1150 дин. на годину. У 9/10 случајева они су принуђени да сами траже пенсију после 15 година службе. и тааа добијају 660 динара годишње или 55 динара месечно. Петнаест година службе изнуре и најјаче људе, пошто је дужност страховито тешка. Ево неколико статистичких података. У год 1904. било је: 66 агената уједених од паса, 155 у болници, тешко рањених, 340 рањених приликом вршења службе, који су се лечили код својих кућа и 219 под поштедом. Године 1900 било их је: у болници 149, рањених и лечених код куће 448, уједених од паса 23 и под поштедом 175. Од 80 смртних случајева за ове две год. г / 3 последица су туберкулозе. Ова несрећна болест досеткује чуваре безбедности, који су и дању и ноћу изложени хладноћи, киши и ветру. У неједнакој борби, у битки у којој сваког сата узимљу учешћа 8000 агената против страховите војске од 60.000 париских апаша, колико чувара безбедности падају због нас! Недавно је Етисван у