Полицијски гласник

БРОЈ 16

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 127

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I. Суд општине корбовске, актом својим Бр. 258, пита : »Пре 30 година, тадашња општинска управа разделила је својим грађанима, који су у то доба бплн пунолетни, известан део своје утрине на местима: >,Царини", »Селишту« и »Церибаши.« Сваке друге године, рачунећи од поделе, ово је земљиште поново раздељавано према броју прираслих — нових пореских глава, и тако је трајало све до 1884. године. У 1884. години, приликом вршења пописа земљишта, сви они што су добили део од утрине на месту званом „Царина®, уписали су, поред свога сопственог имања, и ове деонице на своје име, и од тада плаћају порез на исте. Они, пак, што су добили деонице од општинске утрине на местима званим: »Селиште« и »Церибаша«, нису уписали ово имање на своје име, а није га уписала ни општина, те тако сада нико не плаћа порез на исто, ма да га уживају они, којима је пре 30 година односно до 1884. године уступљено. Моли се уредништво за обавештење: 1, да ли се може ово општинско земљиште одузетр1 од оних, што су га у порез пријавили и плаћају, или су они већ постали сопственици по књизи Б., и ако се може одузети, то којим начином; и 2, да ли се може одузети од оних, што га у порез нису никако ни пријављивали, и ако може то на који начин, и да ли се, кад би се одузело, може разделити оним грађанима, који су постали пунолетним после 1884. год. и од општинске утрине не уживају ништа?" — На ово питање одговарамо : Као што се из предњег питања види, деоба овога земљишта извршена је са знањем власти. Према томе, ако је то учињено на начин, који је прописивао чл. 54—58. шумске уредбе од 4. априла 1861. г. КВЛ"» 732. и додатак ове од 12. маја 1862. год. која је тада важила, онда су и они, што су своје имање уписали у књигу Б. и они који то нису учинили, одавно постали сопственици овога земљишта, и оно им се сада не може одузети. Ако је, пак, ово земљиште подељено само онако општински, без дозволе која је условљена чл. 56. поменуте уредбе, бнда је то самовласно заузимање, и како још није протекао рок застарелости, који се за прибављање општинске имовинетраж.и по § 931. грађ. закона, то се ово имање може вратити општини путем редовних спорова, било да се ови изазову на начин, који предвиђа § 375. под а. кр. закона, било непосредним тужбама код надлежних судова. Нека, дакле, опгатински суд одмах избере пуномоћника, ако га већ нема, па

нека му нареди да подигне тужбе за повраћај заузетог земљишта. За земљишта у вредности до 100 дин. подносиће тужбу самом општинском суду, а за земљишта веће вредности надлежном првостепеном суду. Кад се ово земљиште одузме од оних, у чијим је рукама било до сада, оно се може дати сиромашним само путем одлуке општинског одбора и збора, које би биле одобрене и државном влашћу, јер је ово отуђење земљишта (чл. 33. т. 3. и чл. 86. т. 3. и 12. зак. о општинама). Ако су ова земљишта била предмет суђења комисија одређених по закону о шумама, па од стране ових регулисано и питање о сопствености (ако су заузећа на шумским комплексима) онда би парнице биле скоро безуспешне, јер се општина није јавила у року, који је предвиђен законом о шумама. II. Суд оплптине доњо - речичке, актом својим Бр.,692, пита: »Известан грађанин ове општине обратио се начелнику среза прокупачког и молио за наређење, да му се од једног другог грађашша наплати извесна сума новаца, што му припада на име дијурне као судији у једном избраном суду. Начелник срески упутио је ову молбу општинском суду са наређењем да изврши наплату ове дијурне — дневнице. Како дужник не пристаје драговољно да плати ову дневницу, истичући да је дотични није на време тражио по закону, јер је већ протекло више од две године од тога времена, то се моли уредништво за обавештење: сме ли се ова наплата извршити продајом имовине дужнпка или не? к — На ово питање одговарамо: Ако постоји извршна пресуда избраног суда, којом је дотични осуђен на плаћање дијурне, онда се наплата може извршити и продајом његове нмовине у границама наређења § 471. грађан. суд. поступка. ( Исто се т\ко може извршити наплата и онда, акој постоји о овој дијурникаква извршна одлука административних власти. Без тога не сме се вршити наплата, него молиоца упутити на редован суд а надлежну полицијску власт известити о томе, или њу известити, пошто је она и издала наредбу, па да она упути на суд молиоца. III. Суд општине драгоцветске актом својим Бр. 735, пита: »Пресудом овога суда од прошле године Бр. 1854, поред казне затвора за утају, осуђена је извесна жена да плати тужиоцу на име накнаде за утајене ствари 50 дин. и осталих трошкова 14 свега 64 динара. Осуђена нема свога сопственог имања, а њен муж има и покретног и непокретног имања, али не пристаје да плати ову осуду за своју жену.

Моли се уредништво за објашњење, да ли се за горњу наплату могу узети у попис и продати ствари или стока мужа осуђене, пошто је његова жена осуђена за дело из користољубља, и да ли се овде може применити благодејање из § 471. грађ. суд. поступка, или се мужевљева имовина не може ни узимати у попис за ову наплату." — На ово питање одговарамо: Ако пресудом није наметнуто плаћање накнаде штете мужу осуђене, онда се од љега не може ни наплатити §§ 296. и 332. крив. суд. постунка. IV. Суд општине милушиначке, актом својим Бр. 343, пита: »У члану 105. закона о општинама стојп: за председника општинског суда могу бити изабрани они, који могу бити одборници, ако поред тога имају још и ове услове: а, у сеоским општинама да плаћају најмање 25 дин. непосредног пореза и. т. д. Према овоме моли се уредништво за обавештење: да ли се у ових 25 дин. урачунава и стални државни прирез или не, и може ли бити у сеоској општини председник оно лице, које не плаћа преко 25 дин. годишње непосредног пореза без сталног државног приреза? — На ово питање одговарамо: У суму непосредног пореза улази и стални државни прирез од 75°/ 0 и према гоме може бити председник и оно лице, које укупно са државним прирезом плаћа најмање 25 динара. То је могао суд видети и из обавештења које је дато у бр. 45 под I »Полицијског Гласника® за годину 1905. И овом се приликом напомиње, да треба пратити рубрику »Поуке и обавештења®, па се тада неће постављати питања, која су већ објашњена. V. Суду општине власинске, на акт Бр. 1059, одговара се, да је питање, које је он истакао, расправљено у бр. 13. »Полицијског Гласника® за ову годину, под II па нека тамо потражн потребан одговор. VI. Пав. Јанковићу, кмету општине в'аљевске, не може се дати одговор на постављено питање, него нека се за исто обрати својој претпостављеној власти.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ Т Р А Ж Ш С Е Ирму жену Франца Ајзенгшира из Беча, која је још у месецу новембру 1906. године побегла од овога мужа, тражи ауотро-угароки консулат актом Бр. 425 1. Са њом заједно налазе ое Игнац Шмидбергер и једна келнерка Јохана Хаустер. Ирма је отара. 2 4 године, ра-