Полицијски гласник

ВРОЈ 17.

У БЕОГРАДУ НЕДБЉА 27. АПРИЛА 1908.

година iv.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ Ш МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" издази једанпут, а према потреби и више пута недељно. Претпдата се иолаже у напред, и то најмање за пола године, код свију полицијеких власти, и износи: 20 динара на годину за државна и ошптинска надлештна, а за ске друге претплатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Појединн бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Иетар I., благоволео је на предлог заступника Министра унутрашњих дела. Министра правде поставити: за управника града Београда прве класе Обрада Благојевића, досадашњег државног правобраниоца. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 20. анрила 1908. год. у Београду. РАЗГРУПИСАВАБЕ ОПШТИНА

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., одобрена су решења Народне Скупштине, сазване у други редован сазив за 1907. годину, која гласе: »да се села: Поповац и Забрега одвоје од своје досадање општине буљанске у срезу параћинском, округа моравског, и за себе образују нову општину под називом: »Општина поповачка", у истом срезу и округу. (< »да се варошица Белановица одвојв од своје садањње општине калањевачке, у срезу качерском, округа рудничког, па да сама за себе оснује нову општину под називом: »општина белановачка" у истом срезу и округу." Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 3. априла 1908. г. у Београду.

Р А С П И С И Свима окружшш наче«дствима и суду општине београдс^е На питање једног начелства: да ли продиси закона о изборима народних посланика вреде и за сазивање деце за редовно калемљење дајем следеће објашњење: Прописи чл. 99-ог у вези са чл. 3-им Закона о изборима народних посланика

вреде и за сазивање деце за редовно калемљење крављих богиња. Пошто ће се избори народних посланика извршити на дан 18-ог маја ове године, то се за време од 13-ог до 21-ог маја ове године закључно не смеју сазивати грађани ради доношења деце за калемљење крављих богиња. У местима, где буде било накнадних избора, мора се, такође, водити рачуна о овим прописима изборног закона, и обуставити калемљење иет дана ире дана избора и три дана иосле избора. Препоручује се начелству, да ову наредбу прими знању, саопшти је оним лекарима у своме подручју, који по дуж ности врше редовно калемљење и нареди им, да према овој наредби раслоред редовног калемљења саставе, или већ састављени распоред преиначе. ПБр. 3260. 19. априла 1908. год. у Београду. Застуиник Министра унутрашњих дела, Министар иравде, М. ТриФКОвиЋ с. р.

Свима 01фуж ии м наче>лствима Ако је у вашем округу наређена оправка путева, окружних среских па и општинских кулучењем, то с обзиром на предстојеће конФеренције због избора народних посланика и с погледом на дужности општинских власти, које имају да врше према изборном закону, препоручујем начелству, да одмах нареди обуставу сваког кулука. Бр. 6800. 7. априла 1908. год. у Београду. Застриник Министра унутрашњих дела, Минист&р иравде М. ТрифковиЋ с. 1>.

Свима о*фудаиим начелницима и управни^у града Београда Госиодине начелниче, — Госиодине Уиравниче, Депешом од 31. марта ове године известио сам Вас, да је указом Његовог Величанства Краља од 31. марта ове год. распуштена Народна Скупштина и да су наређени општи избори народних посланика за 18. мај т. г. У вези тога саопштења скрећем вам пажњу, да је закон о изборима народних посланика, саобразно чл. 77. Устава огарантовао слободу избора народних посланика. Како су сви Срби пред законом једнаки (чл. 7. УставаЈ, то су и сви политички правци, чији се представници крећу у границама закона, пред законом равни, па зато имају и права на заштиту државних власти. Отуда је дужност државних органа, да од своје стране све учине, да се законитост избора не повреди и да омогући употребу грађанских права свима грађанима. Државне су власти позване да примењују и извршују законе у смислу воље и намере законодавчеве. Ни један државни орган не само да не треба него и не сме своју вољу истицати изнад воље закона, нити сме своју личну заинтересованост уносити у службене послове. Народ треба у свакој прилици а нарочито при избору народних посланика да види, да државне власти постоје ради заштите његових права. Државни органи, примењујући законе, треба да се уздржавају од свега што би могло дати повода да се посумња у законитост избора, и да се старају да се види и осети, да је закон извор и основа власти; да чиновници не стоје изнад закона, већ да су само његови извршиоци. На тај ће се начин у народу утврдити снажна вера, да је закон највиша и најстарија воља, а то ће високо уздићц ауторитет државне власти,