Полицијски гласник

БРОЈ 21.

У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 25. МАЈА 1908.

ГОДИНА IV.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једанпут, а према потреби и више пута недељно. Претпдата се подаже у напред, и то најмање за пола године, код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлежтва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. За ипостранство: годишње 24, подугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СТРУЧНИ ДЕО

ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

(НАСТАВАк) Глувонем по себи није апсолутно неспособан, већ само у случају кад треба да сведочи о чињеницама које се могу чути. За остале чињенице може он сведочити преко тумача. Само се у тим случајевима има претходно да утврди, да ли је он душевно толико развијен, да може осталим чулима опажати и да та опажања може репродуцирати. Ако је писмен, онда је у сваком случају способан да буде сведок. И деца у свом најранијем добу не могу се испитивати као сведоци. Законик не забрањује испитивање деце, али се има узети да се не може саслушавати дете које нпје у стању да искаже оно што је опазило. С овим не треба никако помешати неспособност полагања заклетве, о чему говори § 114 у т. 3. Ако би се забранило да се деца испод 16 година не могу испитивати као сведоци, било би немогуће доказати многа кривична дела, као н. пр. дело из § 205 к. з. и др. Хоће ли и колику доказну вредност имати исказ детета, сасвим је одвојено питање које се има расправити по правилима, о којима ће касније бити речи, али се у сваком случају има испитати и дете испод 16 година, јер такви искази, и ако не могу дати потпун доказ, могу послужити као основ подозрења или као инФормација. Поред лица, која због несјединљивости положаја, који у поступку заузимају, са улогом сведока (види § 27. под 3.), — релативно су несиособна да буду сведоци и ова лица: 1. Свештена лица мирског и монашког чина односно онога, што им је исповеђено, или иначе под условом званичног духовног ћутања поверено (§ 91. т. 1.). — 0 свему другом што нема везе са „званичним духовнпм ћутањем« свештена лица су дужна да сведоче. Свештеник не сме сведочити о ономе што му је приликом исповести поверено ни онда, кад се сам оптужени позива на свештеника и кад тражи Да буде испитан, као ни онда кад је умро онај који је при

исповести учинио саопштење. Свеједно је, да ли је свештено лице још у служби или не. 2. Државни званичници о ономе, чиме би повредили дужност чувања државне тајне. док их од тога не ослободи претпостављена власт (§ 91. т. 2.). Разлог са кога се државним званичницима допушта да о државним тајнама сведоче само тада, кад од претпостављене власти имају за то одобрење, налази се у сукобу два државна интереса, и то интереса за чувањем државних тајна с једне, и интереса за гоњењем криваца с друге стране, јер свакој држави мора да је стало до одржања правног поретка. Из тога се сукоба може изићи само тако, ако један интерес буде жртвован другоме. Како су то државни интереси, то је она једино и позвана да оцени, који је од њих већи а који мањи, па, према томе, који ће од њих бити и жртвован. Ако држава нађе да је од већег интереса, да се једна званична тајна очува, то она неће допустити своме званичнику да је у сведоџби саопштава. И обратно, ако је држави више стало до гоњења кривца, онда ће допустити званичнику да сведочи. Државни званичници су како указни тако и неуказни. Али не и општински. Званична тајна у овоме смислу мора бити идентична с државном тајном. Све ово вреди за државне званичнике па били они још у служби или не, били они стално постављени као чиновници, било да им је привремено поверен какав државни интерес. — Шта се има да разуме под званичном тајном, по правилу се цени према уредби или правилнику службе у којој је званичник који се јавља као сведок. Да ли је нешто у конкретном случају званична тајна или не, није нозван да цени суд, већ у првом реду сам званичник који је као сведок у питању. Али како иследник тако и суд може- и пре саслушања тражити од надлежне власти да једног званичника ослободп од чувања званиче тајне. То може тражити и сам сведок а и странке. Сва лица поменута у § 91. као неспособна не смеју се испитивати, у протктшом њихова је сведоџба ништава. јнаставиће се) Д -р Бож. В. Марковић,