Полицијски гласник

БРОЈ 24.

У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 15. ЈУНА 1908.

ГОДИНА IV.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЈ1УЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТДРСТВА УНУТРДШЊИХ ДЕЛД „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једанпут, а према иотреби и више п}т:а недељно. Претплата се полаже у налред, и то најмање за дола године, код евију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и опгатинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишље. За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Указом Његовог Величанства Краља Петра I, на предлог заступника Министра унутрашњих дела, Министра правде, а на основу члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета од 23. маја 1908. год. Бр. 3118., донето на основу тач. 9. члана 144. Устава, ксје гласи: »да се Петар ЈездиК, порески помоћник на Умци, родом из Вучитрна у Турској и поданик исте државе, по својој молби прими у српско поданство, заједно са својом женом Милицом и малолетном ћерком Добрилом, изузетно од § 44. грађанског закона". Из канцеларије Министарства унутрашњих дела. 30. маја 1908. год. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕ0

ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

(НАСТАВАк) Сва до сад поменута лица ослобођена су само од дужности сведочења; према томе, и она се морају одазвати позиву, иследника или суда. Неодазивање на позив повлачи за собом законске прннудне мере и казне. Исто су тако ова лица дужна давати одговоре на општа питања, којима је циљ утврђивање идентичности сведока и његових односа према окривљеном. Дужна су, дакле, према првом одељку § 107 казати : име и презиме. место рођења и живљења, старост, занимање, однос према окривљеном и оштећеном. Ово је потребно стога, што се тек после одговора на општа питања да видети, да ли се сведок може уздржати од сведочења или не. Закон наређује, да се сведоку, коме је допуштено уздржавање од сведочења, усмено каже да му закон даје то право. То поучавање мора бити тако јасно, да сведок види да само од његове воље зависи хоће ли сведочити или не. После овога од сведока се има тражити изречан и јасан од-

говор, хоће ли да сведочи или не. Како поучавање сведока, тако и његов одговор мора се ставити у протокол ; у противном сведоџба ће бити без вредности. Тако исто ће сведоџба бити без вредности и онда кад је иследник или суд пропустио сведока да поучи, што се јасно види из последњег одељка § 92. Таква сведоџба сматра се као и да не постоји; према томе не може бити ни прочитана на главном претресу. Међутим, она ће вредети ако сведок изјави касније, да би исту сведоџбу дао и кад би му било речено да не мора сведочити. Сведок, који се одрекао свога права, т. ј. који је изјавио да хоће да сведочи, може приликом каснијег пспитивања одустати од одрицања (§ 207 други одељак). Докле је наш законодавац ослободио од дужности сведочења само ова лица, дотле неки туђински законодавци сасвим с разлогом ослобођавају још нека лица и то или сасвим или само од одговора на извесна питања. Аустријски је закон у томе најпотпунији. Он у § 153 допушта сведоку да се уздржи од сведочења сасвим или само на поједина питања, ако би из сведоџбе или из одговора на поједино питање могла за њега настати знатна и осетна имовинска штета, н. пр. ако би морао открити какву своју трговачку тајау, или ако би то њему или коме од његових ближих сродника нанело какву срамоту. Само је ово право сведоково условно, т. ј. сведок се може у овим случајевима уздржати, ако није у питању какво важно кривично дело. Овако би наређење требао и наш законодавац да донесе.

§ 31. Испит сведока. За испит сведока важе ова правила: 1. У генералној истрази сведок се испитује у присуству иследника, деловође и два присутна грађанина. Сваки се сведок испитује понаособ (§ 104). Према овоме, сведок не сме бити испитиван нити у присуству странака, нити у присуству сведока који се тек има да испитује, нити се, пак, испитани сведок сме састати с другим сведоцпма пре него што и они буду испитани. Оваким одвојеним испитом сведока хоће се да избегне свако утицање на с;:едока, које