Полицијски гласник

СТРАНА 196

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 25

БЕРТИЛОНАЖ И ДАКТИ10СК0ДИЈА

Под исписаним насловом, а поводом развијене препирке између г. Васе Лазаревића, члана Управе града Веограда и г. Добривоја Бакића, секретара антропометријско-полицијског одсека у Пожаревцу оупоредној вредности бертилонажа и дактилоскопије, ми смо у »Полицијском Гласнику« од ове год. 1 ) изнели, потпуно објективно, данашње стање овог питања у науци, као и мишљења најпозванијих стручњака за његово правилно решење. Циљ нам је био, да са овом важном ствари упознамо и шири круг читалаца, а у исто доба и да пресечемо једну излишну полемику, коју је г. Лазаревић безразложно провоцирао у своме одговору г. Бакићу на критику његове »Дактилоскопије Тек на два месеца после појаве ове наше расправе присетио се г. Лазаревић, да у свом напису „Дактилоскоигаја и Бертијонажа«, који је публикован у последња три броја »Подицијског Гласника«, упозори читаоце на нека наша, по његовом мишљењу »погрешна резоновања« у поменутој расправи. Г. ЛазаревиК вели, да је „слаграо за дужност сс да ово учини. У току даљег излагања ми Кемо несумњиво доказати, да је г. Лазаревић после онога што смо изнели у »Бертилонажу и Дактилоскопији® имао само једну дужност — да ћути — и да би за њега много боље било да је овако и урадио. За сада само констатујемо, да и сам г. Лазаревић признаје, да смо нашем излагању, у коме он налази »погрешних резоновања" дали објективан и стручан карактер, и да се он ове своје нове дужности сетио баш у оно време кад је у »Полицијском Гласнику« отпочела излазити оцена г. Милутина А. Протића о његовој књизи »Пријављивање Становништва«, која оцена, узгред буди речено, није ни мало ласкава по г. Лазаревићеву стручну спрему у питању које је у овој књизи третирао. * * * Још одмах у почетку свога написа I)Дактилоскоиија и Бертијонажа сс г. Лазаревић почиње са нетачним представљањем Факата, јер тврди да је наша расправа једновремено и критика његове књиге »Дактилоскопија«, а ово је апсолутно нетачно. Наша расправа, као што смо навели, имала је сасвим други циљ, и у њој је свега на једном месту, више узгред, исправљено нетачно мишљење г. Лазаревићево о улози антропометријских мера у систему Бертилоновом. И што је најинтересантније, г. Лазаревићније »сматрао за дужност", да о овоме проговори ма и једие речи у напису „Дактилоскоиија и Бертијонажа сс . С тога, опет, ми »сматрамо за дужност", да га на ово подсетимо и у том циљу, а да би му

!) Види бројеве: 10., 11., 1-2., 13. и 14. 2 ) Види 2. и 3. број ((Полицијског Гласника 0 од ове године.

олакшали посао, исписујемо овде речени пасус из наше расправе: »Било је неопходно иотребно да учинимо ову напомену о улози антропометријских мера у систему Бертилоновом, јер многи држе да су оне главпе у овом систему, и да се идентитет на основу њих утврђује. Изгледа, шта више, да ч сам г. Лазаревић у неколико дели ово мишљење, кад на стр. 12. своје књиге вели ово: »На основу резултата ових мерења вршио је он (Бертилон) класпФикацију картона измерених лица. Али се, ради јаче потпуности и позитивнијег успеха, при испуњавању ових картона, Бертилон служио и другим поменутим системима, узимајући од њих само оно што му је доиста могло корисно послужити. Тако се он послужио личним описом, утврђеним разликама у боји очију, особитим знацима ако би их мерено лице имало, ФотограФијом и у неколико отпсцима прстију, у колико је то све ишло у прилог потпунијем констатовању идентичности. Тим допунама његова је система добила у поузданостн резултата, али је постала и компликованија, што јој противници са разлогом замерају". Ово тврђење скроз је погрешно. У Бертилоновом систему нпсу главне ангропометријске мере, које, као што нагласисмо, служе само за класификацију, већ опис особених знакова и живе слике, а ове методе Бертилон није ни од куд позајмио ради допуне свога система, јер као такве нису ни постојале, већ их је, тако рећи, сам створио, преображавајући из основе стари, шаблонски лични опис и разрадивши до савршенства рубрику „особених знакова с( из старог личног описа. И сама данашња Фотографија у судској применп резултат је Бертилоновог рада, а тако исто и класификација по боји очију. Да се идентитет по Бертилоновом систему не утврђује на основу антропометријских мера, види се јасно и из ових Бертилонових редака: »Антропометрија, која је само један механизам елиминације, доказује, нре свега, неидентитет, док се директни идентитет, утврђује помоћу особених знакова, који су једини у стању да пруже судску извесност". Ово је све што се у нашој расправи односи на садржину »Дактилоскопије сс , и ако г. Лазаревић збиља мисли да је ово једина мана његове књиге, онда и сувише прецењује вредност свога рада. И ако он сам налази, да је у његовој »Дактилоскопији с< Ђ стручно третиро иитање из области чисто иолицијске делатности сс ,') ипак је ова његова расправа ■г. Лазаревић мора бити с тпм начисто — још далеко од праве стручне и научне књиге. Он пише стручну расправу о дактилоскопији, а не зна да је питање о њеној примени детаљно претресано на последњем међународном, криминално- антрополошком конгресу, који је држан у Турину само нагодину дана пре појаве ове његове расправе у Архиву за иравне и дру-

х ) Видети одговор г. Лазаревића г. Бакићу у 2 броју „Полицијског Гласника" од ове год.

штвене науке, и да је тек после изражене жеље конгреса да све државе заведу облигатно идентификовање иовратника ио једној истој методи, питање о практичној применн дактилоскопије ступило у нову Фазу, и постало предмет озбиљније дискусије међу стручњацима за идентиФикацију па, најзад, дошло и пред Париску Академију Наука. У место дискусије на међународном конгресу и мишљења париских академика, које је било познато пре појаве »Дактилоскопије", г. Лазаревић се позива на усмена мишљења шеФова одел.ења за идентиФиковање у Б. Пешти и Загребу, и тражп да му се, више на реч, верује за изворе којима се служио, означујући их само у опште. Ако г. Лазаревић збиља мисли да се овако пишу стручне и научне књиге, онда му ми пријатељски саветујемо, да још за извесно и што дуже време више чита а мање пише, па ће се и сам уверити колико му је ово мишљење било погрешно. Ма колико да нам је непријатно, ипак у истини сматрамо за дужност, да учпнимо још једну озбиљну замерку г. Лазаревићевим погледима на науку у опште и његовом мишљењу о научним радницима. Говорећи о научницима и стручњацима, на чија смо се мишљења позвали за потврду наших навода у расправи »Бертилонаж и Дактилоскопија", г. Лазаревић је од речи до речи написао ово: »Ови су махом Фраги^узи, те се с тога већ у наиред могло иретиоставити, да ће као санародници Бертијонови имати само леио мишљење о његовој методи^. Чак и кад би стајало у нстини, да су сва ова лица доиста Французи, ипак би овакво мишљење о стручњацима и научним радницима, какво г. Лазаревић дели, — било, да се најблаже изразимо — детињасто. Бар г. Лазаревић, као свршени правник. треба да је начисто с тим, да наука није својина појединих народа већ целога човечанства, и да ја, према овоме, за њене праве раднике питање о народности, вери, раси и осталим предрасудама сасвим споредна ствар. Не стоји, међутим, у истини, да су стручњаци на које смо се позвали махом Французи, а још је нетачније тврђење г. Лазаревићево да су цитати »већином изабрани међу онима који бране Бертијонову методу на штету дактилоскопије сс . Изгледа, просто, да је г. Лазаревић, пишући ове ретке, сасвим сметнуо с ума, да ћемо их бар ми, којима су упућени, пажљиво прочитати, јер да је о овоме мислио извесно их не би написао, нити би се свесно изложио једној великој непријатности, да се сада на његов рачун мало насмејемо. Али, да почнемо мало издаље. На стр. 31—32 г Лазаревићеве »Дактилоскопије сс , где је говор о класифицирању дактилограма, стоји, поред осталог, и ово: »Трећу методу класиФиковања предложио је д-р Оловиц, али она још нигде није усвојена, а по мишљењу стручњака са многих својих непрактичних особина не може за сада као самостална ни издржати конкуренцију осталих метода.