Полицијски гласник

ВРОЈ 26

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 205

лограма за сваки од десет прстију и прибећи повављању неких од њих. Једни нацрти отисака могу бити много чешћи, а други, опет, много ређи. То је искуство, коЈв о овоме треба да нас обавести. Број стварних комбинадија у овом случају био би много мањи од броја могућних комбинација, пошто сви елементи не би били једнаке вероватноће. У неколико хиљада злочиначких картона нашло би се њих више са истом Формулом, у коме би се случају морало прибећи детаљима, и разлика између лица са истим отисцима прстију утврђивати на основу особености дактилограма: броја концентричних линија и њихових карактеристичких црта и тачака. Али, ако се дође довде. посао судског органа није више тако прост нити сваком приступачан, јер није више реч с томе да се разликује један лук од једне спирале што не изискује какву дугу студију већ се анализа мора продужити много даље и претворити у технички посао посао експерта. Ово је примедба Бертилонова и присталица антропометријског мерења. По њима ће ова анализа дактилограма бити врло често потребна (обично потребна веле они) да би се задовољиле потребе око класиФицирања и истраживања картона, а један овакав посао захтева вештака, а не обичног органа. За њега је потребно много више пажње, марљивости и умешности но за антропометријско мерење, које се може научити за неколико часова. Дактилоскопија би у практичној употреби изгубила, дакле, све користи од брзине, лакоће и простоте, које јој присталице приписују. Да ли посматрање Факата оправдава ову критику и доказује ово понављање дактилограма и репродукцију дактилоскопских Формула код разних личности. Тешко је ово рећи, јер не достају документа; не с тога што не постоје, већ што нису, у колико нам је познато, публикована. Шелети је, да то буде. Није искључена могућност, да изванредно лако класиФицирање по методи Висетиховој буде, н. пр. праћено извесним незгодама. Они који су ову методу у пракси примењивали, као Оловиц (из Мадрида) говоре о »неким узроцима заблуда и тешкоћама« на које се наилази у пракси. Једини статистички подаци које притежавамо о понављању и већини тих и и тих дактилограма а за које се има захвалити Фере-у и Форжеоту, противречни су. Утврђено је само то, да су извесне категорије отисака много чешћз код нормалног човека. Изгледа, међутим, да примарне Галтонове Форме преовлађују код дегенерисаних, идиота и епилептичара. Ако се од човека пређе мајмунима, видеће се као што је доказао Аликс, како су им нацрти отисака прстију једнолики. На многобројним шимпанзима у лионском музеуму Др. Форжеот је нашао исте типове отисака, без икакве разлике између једног и другог прста, или између једне и друге животиње. <с После овога ваљда ће и сам г. Лазаревић признати, да је она његова кон-

статација о ароизвољности нашег закључка била у истини ироизвољна. Да би потценио вредност наших објективних замерака дактилоскопији, г. Лазаревић износи како смо се приликом говора о класифицирању дактилограма позивали већином на Француске ауторе и стручњаке »код којих дактилоскопски систем није уведен у ираксу«. Колико је ово његово тврђење тачно и ооновано види се и из овог Дастровог мишљења и из онога што смо раније цитирали о Др. Оловицу из г. Лазаревићеве „Дактилоскопије® и наше расправе. Др. Оловиц је, као што смо казали, Шпанац, и творац једне нове методе за класиФИцирање дактилограма, и кад он јавно тврди да са овим клас 1Фицирањем не иде тако глатко као што г. Лазаревић хоће да представкг, онда ћемо на сваки начин вишс веровати њему но г. Лазаревићу. Ово у толико пре, што и један други стручњак, на кога се г. Лазаревић такође позива, Др. Миновић, није такође задовољан са данашњим разним методама класиФицирања дактилограма. »Остаје увек — велн он — да се изнађе систем класиФикације за брзо истраживање личности међу хиљадама других. Сви ми истражујемо ову класиФикацију, која до данас још није пронађепа; онај који је пронађе и што више упрости, учиниће велику услугу идентиФикацији. Очигледно је, да она постоји. С тога сам ја присталица конгреса, на коме ће се о овим питањима моћи корисно дискутоватп«.') Поменуто тврђење г. Лазаровићево, као што се из овога види, није само нетачно и неосновано већ је помало и смешно. Ми се иозивамо на стручњаке светског гласа, а г. Лазаревић нам прича о мишљењу шеФОва у пештанској и загребачкој полицији. Којешта ! Резоновања г. Лазаревићева о живим сликама неозбиљна су и ни мало ласкава за једног полицијског чиновника. (НАСТАВИЋЕ СЕ) Д. Ђ. АлимпиЂ.

П0УЧН0-ЗАБАВНИ ДЕО ТРЛ СТУДЕНТД Од Конана Дојла (НАСТАВАК) — Да не сумњате онда у њега ? ПроФесор погледа збуњено у патос. — Тако далеко не бих могао одмах да идем. Али ипак. по моме уверењу, један од њих тројице морао је бити. — Добро. А сада бих радо говорио са вашим слугом, господине про®есоре. ПроФесор притисну дугме једног електричног звонцета, и на то се иојави Банистер. Ј ) Агоћјуез <Ј'АпШгоро1о§1'е спттеПе, Љ 147.

То је био мали човек, отприлике педесетих година, бледог глатко избријаног лица. Познавало се на њему да је узнемирен услед промењеног обичног. навикнутог тока његова живота. Мускули на лицу још су му играли, а и прсти су му дрхтали од узбуђења, док му је поглед ишао час ка једном, час другоме од нас. — Ми смо сад намерни, да најтачније испитамо ту несрећну историју, рече му проФесор очинским тоном; — Добро, господине проФесоре. — Како сам ја обавештен, ви сте заборавили кључ од врата у брави ? упита Холмс. — Јесам, господине. — Да није то што подозриво, да се то деси баш онога дана, кад је ваш господар изнео своје најважније харгије на столу? — То је био само најнесрећнији случај, господине. Али и иначе се тако што већ догађало. — У колико сте сати улазили у собу ? — Око пола пет, када господин ироФесор обично пије свој чај. — Колико сте се дуго забављали у соби ? — Чим сам видео, да га нема у соби, ја сам изашао на поље. — По чему обично знате да је ваш господин изашао ? — Што су онда врата од његове собе закључана. — Па што се онда нисте одмах вратили, кад сте видели да су врата закључана ? Под таквим околностима нисте требали никако ни да улазите у собу. Банистеров поглед луташе немирно по зиду, као да нешто тамо тражи. — Кад ми господин проФесор не каже нарочито, да је отишао, ја му онда само оставим чај. У таквим случајевима он се брзо врати. Холмс погледа у проФесора и оп иотврди то покретом главе. — Колико сте пута били данас по подне у његовој соби ? — Два пут. Кад сам приметио, да не треба више да чекам господара са чајем, ја сам отишао унутрн и изнео ствари. —- Јесте ли приметили ма какву промену кад сте ушли у собу по други пут ? — Не, ништа нисам могао приметити. — Јестели пришли столу и мало загледали у хартије господинове? — Не, господине; то сигурно нисам. — Откуда то, да заборавите кључ у брави ? — Имао сам у руци послужавнпк са посуђем за чај, па сам то хтео оставити и одмах се вратити за кључ; међу тим то сам забравио. — Каква је брава на унутрашњим вратима ? — Са свим обична. — Према томе спољашња су врата била отворена за све време док је кључ био унутра. — Да, господине.