Полицијски гласник

СТРАНА 230

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 29

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: Т. Г. Стеван Пантић, пиоар среза жичког, пита: „Глиша Шљивић заступник општине милочајске, 10. новемора 1906. год., поднео је тужбу суду општине милочајске и тражио, да суд осуди општинског дужника — масу Алексија Папловића, пз Милочаја, на плаћање дуга општинн по облигацији, од 24. јануара 1882. год. у суми од 130.57 дин. са 10% интереса, по којој је рок плаћања истекао 24. јануара 1883. год. и суд је пресудом својом од 21. новем. 1906. год. № 140, дотичну' масу осудио, да маса плати дуг у 130• 5дин. са 10% интереса, од прошлог рока до наплате, — не узимајући у обзир: што суд нијс надлежан за пресуђење овога спора као поверилац; к:то тужилачка страна, није поднела уверење падленсног пореског одељења да је пореза плаћона, па тек тада да интерес досуђује ; и што је интерес, још аре 15 година. достигао главницу и ао за кдну ирестао да тече. Такву пресуду, суд је саопштио стараоцу дотичне масе и како се овај није жалио, то је суд акта и пресуду послао полицнјској власти на извршење из непокретног имаља, пошто маса нема покретности. Полицијска власт, на ову пезаконптост општинског суда, није се освртала, већ је известан део масеног имања, изложила продаји. Маса је на продају изјавила н^албу, но суд је продају одобрио и купац новац положио, те тако према пресуди, треба да се наплати интерес, који износи три пута више од главнице, до дана изрицања пресуде. Молим уредништво за објашњење: Је ли пресуда општинска законита или није, и ако није, сме ли као гаква остати и по њој наплату полицијска власт извршити, — а ако не сме, ко је надлежан, да се сада упушта у оцену правилности или неиравилности пресуде, те да исту преиначи или поништи, кад је она сама по себи ностала извршна, услед неизјављене жалбе, и какоје најправилније да се у овом случају поступи, а да се не дође до одговорности по § 127. кривич. закона"? — На ово питање одговарамо: Пресуда није незаконита по ономе основу, што је судио општински суд оне општине, која се јавља као поверилац, јер општински суд није сопственик општинске имовине, нити се он јавља ту у улози општинског заступника, него је у улози судске власти а у границама своје надлежностн судио појављени спор између двеју парничних страна. Исто тако пресуда није незаконита ни ио аноме основу, што је досуђен интерес и за оно време, за које но закону не би могао припасти, због застарелости, јер се на застарелост у приватно правним одношајима не гледа по званичној дуж-

ности, него се улима у обзир само онда, кад то једна од ингересованпх страна истиче. Према овоме, полицијска власт нити је била надлежна, нити је смела да мења ову пресуду нити да откаже њено извршење, него је морала да присгупи наплати досуђене суме опако, како пресуда гласп, кад је она постала пзвршпом услед неизјављене жалбе у законском року. Свз што по овој ствари може бити то је, да маса тужи свога стараоца за пронуштену старалачку дужност , и да тражи од њега накнаду штете, коју јој је нанео оваквим својим радом. Општински суд може одговарати само за повреду чл. 82. закопа о порезу, ако порез није плаћен у своје време. II. Суд општине д. б. речке, актом својим Бр. 707, пита: „Пошто сада механрије илаћају механски акцис према киријп, и акцнс се не издаје под аренду као што је до сада било, да лн онда они имају праио наплате акциса од оних лица. која на општинским заветинама крчме пићс. Ако на ову нанлату не би имали право каФеџије п механџије, да ли би имао општински суд ? Моли се уродншитво за потребно обавештење«. — На ово пнтање одговарамо: Тачком 2. уредбе о акцнсу од 6. јуна 1840. год. К№ 307. и толковањем ове од 6. јула исте годнне В№ 216., Јтврђено је, да акцис општини плаћају и они, који пиће крчме којим му драго начином, сем панађура. Ова се такса наплаћивала према количини пића у смислу чл. 5. исте уредбе. Изменом пак, ове уредбе од 7. марта 1907. године, укинута је наилата акциса по количини пића, и одређена по кприји механа и каФана. Према томе и -од оних, који на општинским, црквеним ц манастирским прославама и заветинама крчме пиће у смислу чл. 29. уредбе о механама и ка®анама, може се наплаћивати акцис према кирији, коју плаћају општини, цркви или манастиру за место где им је шатра, ако ову у опште плаћају. Ако кирију у опште не плаћају за места, на којима крчме пиће, онда се ни акцис не може наплаћивати, јер нема кирије као основице за изналажење количине, коју треба наплатити. Акцис овај припадао би општииској каси, а не механџијама и каФеџијама. III. Суд општине дубничке, актом својим Бр. 854, пита: »Догађа се, да поједини грађани ове општине продају свој кукуруз или пшеницу, од свога берићета. без кантарског премера — квантум —- ђутуре —. појединим купцима. Моли се уредништво за обавештење: да ли ови продавци треба да нлате општини кантарију кад премер није вршен,

и ако треба. како ће се наплата извршити, кад се не зна количина продате робе« ? По члану 1. закона о општннској мерини и чл. 1. правила за. извршење његово од 6. мартп 1896. г. ПБр 8959, мерина се наплаћује само на ону робу, која се прода по тежини или запремини (на килограм или литар), Роба, која се продаје укупно — ђутуре без мерења у опште, не аодлежи ала&ању таксе за мерину. Према томе, н у случајевима, о који^ је овде реч, не може се наплаћивати такса од продаваца бернћета на ђутуре. ЈУ_ :.,Ч - НЈ> Деловођа општине преображењске пига: »Пресудом ово општинског суда, осуђен је Таса Митић, из Д. Требешпња, да плати Младену Митнћу из истог села 185*25 динара на нме дуга и таксе. За нагшату овога дуга, ово оиштински суд, узео је у попис две дужникове њиве, па списак пописатих њива, пресуду п сва акта иослао начелнику среза пчињског на извршење. Срески начелник питао је суд за терет и тек да одреди продпју, али дотичних акта пестане из канцеларије и за то се продаја и наплата дуга није могла извршити. Поведену кривичну истрагу за крађу ових акта, срески начелник је решењем прекпнуо, које је решење и прв. суд одобрио и за то је срески начелник сва акта вођење кривичне истраге иослао овоме суду да од дужника дуг наплати. Код овога суда није остављен препис пресуде, нити постоји иротокол суђења одакле бн се ова пресуда могла копирати и ио истој дуг наплатити. Међутим у овим актима постоји званичан акт као јавна исправа којим је срески начелник питао суд за терет, а у коме изриком стоји: да Таса Митић има плаћати, Младену Митићу 185*25 дпн. на име дуга и таксе, и да је он за наплату овога дуга узео у попис две дужникове њиве, за тим иде даље нопис. У истим актима сгоји и извештај овога суда, којим се тврди да је ова лресуда и сва акта заједно са списком иослата начелнику среза пчињоког на нзвршење. Сада настаје пнтање: шта би се по овоме нредмету требало да уради н како да се дуг од дужника наплати. Управо, да ли има довољно доказа да је ова парница суђена и пресуђена и да ли сс јасно види, да је Таса осуђен да плати Младену 185-25. дин., и да ли би могао суд на основу ових званичних података ионово дужниково имање да узме у попис т. ј. само други попис да начини па тај поиис да пошље среском начелнику да пописато имање прода и дуг наплати или би требало овај спор поново на основу постојећих доказа пресудити. Даље, да ли би се могло досудити повериоцу на основу § 823. грађ. зак. и 12% годишњег интереса од дана када је дужник дужан био повериоцу дуг платити«. — На ово питање одговарамо : Кад се из оног акга среске власти, којим је питан првостепени суд о тере-