Полицијски гласник

БРОЈ 30

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 239

Кад је кварт приступио извршењу пресуде, осуђена је понудила замену казне затвора новцем, и кварт, који је осуду ц изрекао, нримио јој је ову замену. Питам уредништво: да ли се за кривицу из § 391. кр. закона, казна затвора може заменити новцем и ако може то по коме закону, као и шта бива после са полицијским надзором т. ј. остаје ли он у сили и мора ли га осуђена издржати или не ? к — На ово питање одговарамо : По § 15. и 16. Полиц. Уредбе, по свима осудама из III части кривичнога закона, изузев осуде према скитницама, крадљивцима и слугама, »власт мора иримити аонуђену замену затвора. новцем к . Као што се из наведеног текста ове законске одредбе види, она је императивна за све друге кривце сем скитница, слугу и крадљивца. А, кад ни ова, нити која друга одредба у Полицијској Уредби, нити §318. кр. закона, не одређују како ће се поступати кад ову замену понуде скитнице, слуге и крадљивци нити је забрањују, онда се једини закључак може извести тај, да је ту остављено увиђавности власти за сваки елучај посебице. Према овоме уредништво налази, да је кварт могао осуђеној заменити казну затвора новцем, ако је нашао да за то стоје оправдани разлози. Што се тиче полицијског надзора он овом заменом није ни додириван, нити она на њега као споредну казну утиче, и он се има извршити онако, како прописује § 37. а., 6. и в. кр. закона. III. Суд општине радовањске, актом својим Бр. 518, пита: »Један грађанин приликом своје женидбе, пре 20 година, ушао је у кућу свога таста и ту живео на имању овога, јер при женидби није имао нигде ништа од имања. Доцније је умро таст овога и он узме управу имања у своје руке и у томе се положају задужи једноме лицу са 198 динара. Како дуг по облигацији није вратио о року, поверилац га тужи овоме суду и он га осуди на плаћање, али пре него што ће му се саопштити пресуда он умре. Кад је пресуда саопштена његовој жени она је изјавила да неће да чује за дугове свога мужа нити пристаје да их плати. Моли се уредништво за објашњење: како ће се извршити ова пресуда кад осуђени није оставио ништа од свога имања, јзд куда би се овај дуг могао наплатити, и шта у опште треба радити по овоме ? к — На ово питање одговарамо : Кад ^е неоспорна истина, да осуђени није цмао свога имања ни за живота, него живео на имању жене и таста, онда се наплата, по пресуди не може ни извршити из имања жениног (§ 471. грађ. суд. пост. и § 767. грађ. закона), нити она у опште одговара за његове дугове.

Према овоме, суд нека извести повериоца у смислу § 499. грађ. суд. пост. о немогућности наплате. Међутим, ако би повериоц могао доказати, да је зајам учињен у циљу побољшања и унапређења жениног имања, или би могао доказати да је осуђени имао на имању таста и жене особене зараде, може редовним спором тражити осуду жене умрлог. IV. Г. Дан. Митић, учитељ у Салашу, пита: »Верујући да уредништво зна : шта у нашој земљи, ио постојећим законима, може, а шта не може бити, ја молим да ми се у листу објасни: 1., ако учитељ, ма из кога узрока, од дотичне општине не буде квартирнном исплаћен, онда да ли има права наплату, или боље рећи исплату квартирине тражити судским путем ? и 2., може ли се за рачун наплате учитељске квартирине ставити забрана на општинска, било покретна, било непокретна добра? к — На ово питање одговарамо: По чл. 16. закона о народним школама, општине су дужне давати накнаду за стан и огрев свима оним учитељима којима не могу дати стан и огрев у натури. Ако школске општине не би хтеле вршити ову дужност и обвезу на леп начин, онда учитељи могу тражити наплату судским путем као и за сва остала прва приватно-правне природе. Они могу за ова потраживања стављати и забрану на сва приватна и непокретна добра општинска. Под приватним општинским добрима не могу се разумети општпнски прирез, предвиђен буџетом, нити остали приходи буџетом предвиђени као извор за живот општине, у колико се она јавља као установа државна са одређеним дужностима, нити покретност у судници нити сама судница, него само она добра, која њој као приватно-правном лицу припадају. Међутим, интересантно је, да се оваква питања у опште и покрећу, јер она казују: или да су општине неуредне у својим дужностима, или да учитељи не схватају моментане незгоде општина. па траже новац онога часа и тренутка, кад општина није у положају да га да. Свакако је интерес и учитеља и општине, да се до оваквих иаплата не долази, него да општине врше своје дужности скрупулозно, а учитељи опет, да прво исцрпу сва средства, која пружа закон о народним школама, па тек кад ни посредовање месног и окружног школског одбора не помогне, да се лаћају крајњих средстава. V. Суд општине глоговачке, актом својим Бр. 638, пита: »Кад извесни грађани изјаве писмено, да не траже накнаду за угинулу стоку у опште, али уједно постављају услове,

да им се стока не пописује, нити пристају да плаћају прирез за то, онда суд пита: да ли им се може дати задовољење, односно могу ли се ослободити плаћања приреза по закону о осигурању стоке ? Суд нарочито истиче, да је овакав захтев учинила већина грађана ове општине к . — На ово питање одговарамо: Закон о осигурању стоке нити је изузео кога од права на накнаду за угинулу стоку, сем случајева из чл. 4. нити је, опет, ослободио кога од дужности плаћања приреза. Према томе, он је и мимо вољу поједиеаца обвезан за све српске грађане, на и за грађане те општине. Нека се, дакле, суд не осврће на изјаве појединаца, него нека врши наређења закона како она гласе.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

П 0 Т Ш Р Е Милица, кћи Василија Максимовића, из Горњег Милановца, поћу између 9. и 10. овог месеца извршила крађу новаца и ствари г-ђи Драги Молеровићки, удови из Јагодине, и по извршењу дела одмах побегла. Мнлица је стара 18 година, високог раста, добро ризвијена, у лицу омеђа. Нека је све власти потраже и пропађену спроведу пачелнику среза беличког с позивом на депешу Бр. 14990.

Младен Илић, земљоделац и Калуђерице, среза врачарског, 4. овог месеца убио је Косту сина Радована Томића, земљод. из Калуђерице, и по извршењу дела одмах побегао. Младен је стар 18 година, средњег раста, у лицу плав, очију плавих, малих плавих бркова, на себи има гун> и чакшире од сукна, а на глави шубару. Нека га све полицијске и онштинске власти потраже и пронађеног сгражарно спроведу начелнику среза врачарског с позивом па акт Бр. 9510. Спира Спасојевић, земљоделац из Васиљевца, среза косаничког, који је био у притвору и под исграгом због крађе коња код начелника среза косаничког. 3. овог месеца побегао је из притвора. Спира је стар 23 године, средњег раста, сувоњав, црномањаст, косе и бркова смеђих, на себи има гуњ и чакшире од сукна, а на ногама опанке. Нека га све полицијске и општиноке власти потраже и пронађеног стражарно спроведу начелнику среза косаничког с позивом на депешу Бр. 8 09 5.

Видоје Пејић, слуга, 12. ов. м-ца украо је своме газди Нуфрију Брајковићу, бозаџији из Чачка, 3 50 динара у новцу и по извршењу дела одмах побегао. Видоје је стар 19 година, оредњег раота, на десној руци нема палца; на оеби има ново одело од шајка, на глави бео оламни пхешир, а на ногама опанке. Треба га потражити и пронађеног стражарно спровеоти начелотву округа чачаиског с позивом на депешу Бр. 6 326.