Полицијски гласник

БРОЈ 32

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 255

предоедник општине, или заступник општине, и 3. Да ли би овај суд био надлежан за стављање забране и суђење, пошто се ово тиче општине, или ће ова бити у изузећу. Пошто ово није законодавац у закону о оскудним у храни прецизно определио, то суд моли уредништво за објашњење®. — На ово питање одговарамо: По чл. 7. закона о помоћи оскуднима у храни од 22. децембра 1904. године, сви они, који су узели од општине храну на зајам и тако постали њенп дуж.ници, били су дужни вратити ову и то: Ј / 6 у првој години по задужењу, у другој 2 / 6 и у трећој 3 / 6 са 5°/ 0 интереса. Кад они нису платили овај дуг у остављеном року, онда општински суд, на захтев оаштинског иуномоћника. , има права да ставља забрану на кретност дужника, ако само сума дуга не прелази вредност 200 динара. Исто тако суд има права да доноси пресуде по тужби пуномоћника, осуђујући тужене и на пдаћање свију оних такса, које се у грађанским споровима наплаћују. Без пресуде се овај дуг не може наплаћивати и ако постоје обвезе о дугу, јер се он равна осталим приватним потраживањима општине, кад законом није друкчије наређено нити учињен изузетак. Суд није у изузећу, јер се он овде не јавља као некакав пуномоћник и преставник општине у погледу њених приватно-правних интереса, него као државна установа надлежна за суђење спорова до извесне вредности. При извршењу пресуда треба водити рачуна о наређењима § 471. грађ. суд. поступка, јер се ова позајмица не може уврстити у трошкове, о којима говори последњи став т. 4. а. § 471. грађ. суд. поступка, јер се иначе не би разумела помоћ, коју општина у оваквим случајевима чини својим суграђанима, кад им после за ту исту помоћ продајом целокупне имовине одузима могућност за живот. Овај одговор важи и за општину јаковљанску у срезу нишком, на питање њено од 11. јануара ове год. Бр. 26. II. Суд општине дубовске, актом својим Бр. 1539, пита: »Надзорна полицијска власт казнила је писара овога суда, што није на време саставио спискове за процену стоке, као лице које је радило на истим списковима осмодневном платом. Кажњени писар био је тада млађи писар, и месечна плата била му је 45 динара, према буџету за ову годину. После ове изречене казне, овај је писар постављен за деловођу општинског са платом од 60 динара месечно. Среска власт, извршујући своју лресуду, тражи осмодневну плату коју кажњено лице има сада. Моли се уредништо за објашњење: према којој ће се плати извршити пре-

суда — да ли према оној, коју је имао у времену изрицања казне, или овој, коју има сада приликом извршења пресуде?" — На ово питање одговарамо: Кад је пресуда изречена за време, докле је осуђени био млађн писар и имао плате само 45 динара, о&да је предметом осуде могла бити само она плата, К0 ЈУ Ј е тада имао, а никако она, коју он доцаије може имати. Према томе, од њега се може наплатити само 12 динара на име казне и 2 дин. таксе и ништа више. Ово је, у осталом, било само собом јасно у тој мери, да је за чуђење што је полицијска власт и покушавала друкчију наплату. III. Суд општине планиничке, актом својим Бр. 1205, пита: Суд овај моли уредниттво „Полиц. Гласника,", да му изволе објаснити ово питање : „Раја Н. Милутиновић, кројач овд., молбом од 27. маја т. г. тражио је: да му суд овај одобри отварање дућана у овд. селу Планиници, пошто на то има права пр II ставу чл. 2. зак. о .сеоским дућанима, — јер је село Планиница на средини између две варошп — Зајечар и Бољевац — које имају 6 сати растојања једна од друге.« Пошто отварању дућана има места, али је по чл. 3. закона о сеоским дућанима потребно решење и пристанак општинског збора, то је иредња молба упућена одбору општинском на решење. Одбор општине планиничке у седници својој држаној 2-У1-908. год, узев у рад предњу молбу нашао је: 1. Да отварању дућана у овд. селу Планиници има места по II ставу чл. 2. зак. о сеоским дућанима, пошто је село Планиница на средини између вароши Зајечар и Бољевац које су на растојању (6) шест сати једна од друге; 2. Да је отварање дућана у овд. селу Планиници корисно по село и општину планиничку, јер ће о.д дућанџија по чл. 5. закона о изменама и допунама закона о сеоским дућанима од 25-Х-1870. год. општина планиничка имати знатне приходе од аренде, коју ће одбор утврдитп при решавању о отворању дућана, а имаће корист и држава јер ће наплаћивати порезу на дућане. На основу свега напред изложеног, одбор општине планиничке у интересу општине а по праву које му даје чл. 86. тач. 17. закона о општинама решењем својим Бр. 854. Решио је: »Да општинскн суД У законом року сазове општински збор коме да се овај предмет по чл. 3. закона о сеоским дућанима изнесе на решење, те да реши: пристаје ли на отварање дућапа или не ? а одбор ће са своје стране поднети ФОрмалан предлог. Ово решење одбора, суд оп. планиничке под 4-У1-1908. год. Бр. 854. на основу чл. 85. закона о општинама послао је на одобрење начелнику ср. бољевачког и он је исто решењем својим од 10-У1-908. год. поништио — задржао од

извршења на основу чл. 152. зак. о општинама, налазећи да није на закону основано а из разлога: »што по закону о сеоским дућанима чл. 2. нема услова да се отвори сеоски дућан у општини планиничкој, пошто иста општина, није удаљена од вароши 4 сахата, нити има торенских незгода, јер кроз општину пролази окружни друм, подесан за саобраћај. Пошто је законим путем признато, да између ове две вароши има 6 сати растојања. а село Планиница налази се на средини између овпх вароши, — то суд оп. планиничке налази: да по II ставу чл. 2. закона о сеоским дућанима има места отварању дућана у селу Планиници а то је корисно и по грађане овога села, јер не би морали ићи у вароши за ствар од 20 пара и за такве ситнице дангубили по цео дан и погрошили по 3—'4 динара; па за то суд општине планиничке пита уредништво: 1. Има ли права село Планиница на отварање дућана, кад има услов из II става чл. 2. зак. о сеоским дућанима; 2. Да ли је законито предње решење среске власти, којим је задржато решење одбора ове општине о сазиву збора, за решење о отварању дућана, и 3. Ако није законито решење ср. власти и село Планипица има услова за отварање дућана, онда шта треба да уради суд н одбор ове општине, те да се могу отворити сеоски дућани у селу Планиници и тиме грађани дођу до својих, законом им датих права, кад среска власт намерно омета ову ствар, што се из досадање радње види? (< — На ово питање одговарамо: Ио члану 2. става другог, закона о сеоским дућанима, може се дозволити отварање дућана на средокраћи изме1)у двеју вароши или варошица, ако између ових има 6 сати одстојања. Према овоме ако су Бољевац и Зајечар одиста удаљени 6 сати једно од другога и ако је Планиница на средокраћи, онда нема законских разлога који би спречавали отварање д>ћан'а у овоме месту, ако то дозволи збор у смислу чл. 3. истога закона. Међутим, како је среска власт задржала одлуку одборску од извршењм то суду и одбору не остаје ништа друго, него да против ове одлуке изјави жалбу у смислу чл. 152., 171. и 172. закона о општинама, па ће се тим путем доћи до оцене умесности или неумесности одлуке среске власти.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ

ПОТЕРЕ Душан ОстојиК, пекароки радцик, пре неко.шко дана извршио је крађу новца своме газди Сими Боранијашевићу, пекару из Чачка, и по извршењу дела одмах побегао. Душан је родом из Моотара, стар 14 година, у лицу пдав, на себи има канут и прслук од грао штоФа, беле пангалоне, на глави оламни ше-