Полицијски гласник

СТРАНА 262

ПОЛИЦИСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ «3

— Од кад сам апсанџија у кварту врачарском никад и никог. За време ових одсечних капларових одговора. г. Гр ... је непомично седео на столици и узневереним погледима посматрао час члана, час апсанџију, док смо ми остали писари несвесно поустајали и иришли столу члановом, очекујући с највећом радозналошћу расплет ове мале драме. — Сад можеш ићи, капларе, нареди члан апсанџији, чим је овај одговорио на последње питање. Пошто нам је наредио да поново поседамо, члан настави исто онако свечаним гласом као и мало пре; — Јесте ли чули, господо, шта вели апсанџија ? — Чули смо. — Јесте ли ви чули, г. Гр ... ? — Чуо сам, али ништа не разумем. — Како не разумете, кад је човек говорио јасно и одређено! — Ваш зато не разумем, што знам да је увек извршивао моје наредбо. — Одкуд то знате ? — Отуд што ми је увек, после сваке издане му наредбе ове природе, подносио извештај о резултату њеног извршења. Тек што је ове изговорио г. Гр.а члан се отпоче грохотом смејати. — Е, мој, г. Гр међер сте ви још наивми и ако сте толико година у полпцији. Зар сте ви и за тренут могли помислити, да ћу се ја чинити невешт према вашим наредбама за злостављање притвореника, и на овај начин прећутко се солидарисати са вашим радом ? И какав бих ја старешина био, кад бих допустио да моји млађи врше у дужности и такве грубе незаконитости какве сте ви били покушали ? Зато што сте у истини вредан и способан писар, пустио сам вас да апсанџији наређујете штахоћете, али сам зато њему најстроже наредио, да не извршује ниједну вашу наредбу у погледу злостављања притвореника, и да ме о свакој оваквој вашој наредби увек извештава. Да, пак, ви не би сумњали на њега, он вам је редовно јављао о извршењу ваших наредаба, и тако су и вуци били сити и овце на броју. И са Банаћанином је, разуме се, било овако исто. Секцијом је несумњиво утврђено —• као што ми јавља Физикус — да је он умро од мане у срцу, која је потенцирана злоупотребом алкохола. По мишљењу г. г. лекара, несрећник је јуче попио већу количину ракије, која му је и смрт проузроковала. Међутим, од једне овакве чисте и јасне ствари могло је бити свашта, да су на умрлом Банаћанину нађени трагови повреда, а то би несумњиво било да је апсанџија извршио вашу наредбу. Ја сам још јутрос знао, да апсанџнја није тукао Банаћанина, али вам намерно нисам хтео казати, само да би вас што дуже оставио у страху и неизвесности. Надам се, да ће вас овај случај потпуно излечити од ваше ружне навике, и да вам у будуће ни на памет неће пасти да кога злостављате. — Заклињем вам се, г. члане, мојом децом — узвикну г. Гр... очигледно потресеним гласом — да у будуће нећу ни

мрава згазити а камо ли наређивати да се ко злоставља, и да ћу увек настојавати да се ова ружна навика искорени из наше полиције. Довољно ће за ово бити, да сваком колеги испричам све што сам данас претрпео, па да никад не помисли да кога туче и злоставља. Вама пак, који сте од очевидне пропасти спасли мене и моју породицу, захваљујем из дубине душе и .. . — Доста, г. Гр..., пресече члан. Немате ви мени шта да захваљујете, јер сам ја само вршио своју старешинску дужност, али ћу се у истини радовати ако и ви и остала г. г. писари запамтите добро овај случај са Банаћанином, јер ће вас он најбоље сачувати од рђавих навика према кривцима. —- Хоћемо ! узвикнусмо сви сложно. — Кад бих живео два века не бих га заборавио, додаде г. Гр... и пође члану да га пољуби у руку, али га овај задржа, рукова се с њим и додаде у шали: — У будуће избегавајте аризнање у истрагама, јер ако продужите као што сте до сада радили, мораћу поднети званичан предлог да се та врста доказа избаци из кривичног поступка. — Заклињем се поново, да због мене то неће бити, одговори брзо г. Гр... — Јесте ли ви г. А . . . сад разумели моје јутрошње понашање? — Потпуно у колико се односи на г. Гр..., али има нешто што још добро не разумем. — Шта је то ? —• Је ли неопходно потребно да добри полицајци буду увек и добри глумци ? —■ Готово неопходно с обзиром на природу својих послова, одговори члан смејући се. — Ако допустите, г. члане, имао бих један предлог, јави се депозитар. — Да чујемо. — Да би се Гр... увек сећао данашњег дана, слободан сам предложити колегама, да га у будуће зовемо иризнање. — То је ваша ствар, господо, одговори члан смејући се. — Зовите ме како год хоћете, само кад сам остао читав. — Сад, господо, напосао, наредичлан. и зазвони за жадарма пред вратима. — Има ли ко да чека ? — Има рх више. — Пуштај редом — — — — — —

У кварту врачарском остао сам заједно са г. Гр... још годину дана после овог догађаја, а затим је он премештен у унутрашњост са унапређењем. Своју заклетву, дату члану, потпуно је одржао. За све ово време није никад ни помислио да је прекрши. Од њега сам научио многих лепих и по службу корисних ствари, али је случај са Банаћанином несумњиво био најбоља и најкориснија лекција, коју ми је о његовом трошку одржао члан г. Ђ . .. И сада, после толико година, ја у истини сматрам за дужност, да и једном и другом кажем: хвала! На Видовдан 1908. Београд

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА.

Учињена су нам ова питања : I. Суд општине граовске, актом својим Бр. 648, пита: »Неки општински судови, приликом издавања извода из пописних књига „Б" за оверавање истих наплаћују таксу у корист општинске касе 0*20 динара а неки пак наплаћују таксу за оверу истих 2'00 динара. Суд моли уредништво »Полициј. Гласника® за објашњење : како треба нанлаћивати ову таксу, и који судови правилно поступају — да ли они који наплаћују таксу од 0 - 20 динара или они од 2 динара? <( — На ово питање одговарамо : Пошто је г. Министар Финансија расписом својим од 17. априла ове године ПрБр. 15584. објаснио, да опште таксе, које предвиђа закон о таксама у оде љку А. треба наплаћивати и код општипских власти за државну касу па то нарочито још рекао за таксу из г. 20. онда за извод из књига треба наплаћивати по 0*50 дин. од полутабака, кад год привагни сам преписује, а 2 дин. кад то чини општински суд. Ако се тражи још и оверавање ових извода, онда треба наплаћивати и таксу за оверавање из тачке 15. поменуте тарифе. II. Суд општине варошице Голупца, актом својим Бр. 1770, пита: п Да ли подлеже плаћању таксе од по пет пара дин. објаве, којима општински судови објављују држање панађура у својим општинама према закону о панађурима и недељним пазарним данима? Реч је о такси, коју предвиђа тач. 14. зак. о таксама, у вези са чл. 1. т. ђ. истога закона. Ово је потребно суду да зна, јер ако судови нису ослобођени у смислу чл. 3. тачке 2. поменутог закона, онда и овај суд треба да је плати. Суду је непознато да је овакав случај објашњен.« — На ово питање одговарамо : Објаве ове не подлеже плаћању таксе из разлогагТ&ји су изнесени у бр. 46. »Полицијског Гласника« за 1907. годину, у одговору под II поводом сличног питања општине др шнске. Нека суд црочита поменуто објашњење, па ће наћи тражени одговор. Своме особљу свабгако може препоручити, да пажљивије прести објашњења, која се преко »Пол. Гласника« дају, па ће уштедити суду ту непријатност, да поставља питања, која су већ расправљена. III. Г. Свет. Радовановић, полицијски писар пита: Извршном пресудом ово среске власти, осуђена су извесна лица за дело из § 62. железничког законика, са по 30 динара новчане казне у корист касе железничке дирекције.