Полицијски гласник

СТРАНА 342

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 43

ПРИМЕНА ТЕЛЕГРАФА И ТЕЛЕФОНА У БРИСЕЛСКОЈ ПОЛИЦИЈИ

Примена телефона у полицији дала је и даје лепе ресултате. само је она имала два недостатка. Први је недосгатак у томе, што је телеФоном немогуће саопштавати и ствари тајнога карактера, а други у томе, што се преко њега не могу давати и наредбе од важности, јер се нема доказа. да су оне и издате. Прва незгода избегнута је тиме што је по готову у свима уређенијим полицијама употребљен поред Јелефона и микрофон, а друга тиме, што је у неколико већих полиција, као у Берлину и Брислу уведена телеграФска служба специјално за полицију. На први поглед чини се човеку, да уво^ење специалне телеФонске и телеграфске службе у полицијама много стаје и да је тешко уредити правилну службу, службу, која треба да да добре ресултате. Но када се мало боље загледа у саму ствар, види се, да овакве организације не стају много, нарочито полиције у великим градовима и. да су услуге, које дају полицији у великим градовима од неоцењиве користи, јер је омогућено брзо централизовање свију полицијских органа на местима, где је потребна њихова брза били интервенција било помоћ. Ја ћу се у овоме чланчићу, потрудити да дам читаоцима бар једну малу сличицу о организацији телефонске и телеграфске службе у бриселској полицији. а. Телефонска служба. Све полпцијске дивизије и поддивизије у Брислу и предграђима, одељење нолиције за странце, одељење запријаву становништва, одељење судске полиције, а и судска палата и жандармерија везане су међусобно микрофоном, а могу се служити и градским телефоном. За микрофонску службу извршена је централизација, јер се централа налази у дирекцији полиције. У обичним приликама сва се ова одељења служе телеФоном, а иначе микроФоном. Апарати како телефоски тако и микроФонски налазе се у кацеларијама, у којима раде специјални агенти. За неколико одељења, која су у већем контакту с публиком, направљена су у телефонској и телеграфској соби нарочита стаклена врата, којима се чини, да се и најјаснији глас не може чути изван ње. б. Телеграфска служба. Поред телеФона и микрофона у свима полицијским дивизијама и одељењима, која мало час споменух, има и телеграФа. Апарати су Морзовог система и у свима полицијским дивизијама налазе се по два, како би се могло у случају нефункционисања једнога иослужити другим. ТелеграФска служба, као и телеФонска, централизована је. Ова централизација је извршена тико, да се у дирекцији полиције налази централно одељење, из кога се може у исти мах телеграФисати свима полицијским одељењима, аипримати, депеше из свију одељења. Све телеграФске наредбе, који потичу од дирекције полиције, а и сви извештаји. који се приме ма од кога одељења, уводе се у

нарочити регистар, са тачним назначењем дана и часа када су издате или примљене. Да би служба у централи текла без прекида, у њој се налази или шеФ или један од његова два помоћника, а поред њих увек и по један специални агент из полиције странаца. Служба се врши и дању и ноћу, без прекида. ШеФ телеграФског и телефонског одељења, а и његови помоћници, уједно су вешти механичари и са њиховом сарадњом и извршена је целокупна инсталација телеграФске и телеФонске мреже за бриселску полицију, а они уједно имају дужност, да све што би сметало правилном Функционисању било телеграфу било телефону, уклоне. Сада настаје једно пигање : па добро, ко врши службу телеграФиста у полицијским дивизијама и разним одељењима ; и, да ли су велике награде, које се дају телеграфистима ? Не, ту службу врше специјални агенти поред осталих послова — даље сами полицијски органии за ову службу немају никаквих нарочитих додатака. Да би специални агенти могли ову дужност да врше, шеф телеграФСког и телеФонског одељења мора полицијским агентима, који се спремају за специјалне агентедавати нарочите курсеве и они на испитима, које положу, кад хоће да добију ранг специалних агената, морају показати, да имају најважније основне појмове о телеграфији и телеФонији. а уједно морају правилно и слати и примати депеше. Када се има на уму, да целокупна инсталација телеграФСка и телеФонска бриселску полицију није сталавише оддванаест хиљададинара и да одржање апарата и ситније оправке не стају годишње више од хиљаду динара, онда се јасно види, да је она успела. да по јевтину цену развије што плоднији рад како на пољу одржања реда, тако и на пољу заштите личне и имовне безбедности својих грађана. с. д. т.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине костолачке, актом својим Бр. 1165, пита: 1. У овој општини постоји мајдан мрког угља, на коме ради око 50—60 сталних радника сваког дана. За све своје раднике има мајдан и своју бараку, коју издаје под закуп. Поред ових радника, долазе многи из околних села и из даљих места па и они добивају ту јела, пића и све што треба, па и варошани чине излете сваког дана, ради увеселења. Суд пита : Има ли права ова барка да издаје храну, пиће и друге потребе и лицима, која не раде на мајдану, и ако нема онда може ли суд казнити закупца бараке, јер се штете општински интереси, кад општина има своју зграду у даљини од пола километра.

2. На овом мајдану, који је на обали дунавској, а доста удаљен од Главне Царинарнице Дубровичке, Царинарница је одредила једног Финансиског наредника, са још 2 оц ових војника Финансиских, који стално седе у Костолцу на мајдану. У погледу полицијском, мајдан стоји под надзором ово општинског суда, јер нема комесара, и кад ти Финансиски наредници и војници учине иступно дело, из III части крив. закона, за чије је извиђање надлежан општински суд, онда, ко је надлежан да их суди, и може ли их суд позивати непосредно или преко царинарнпце којој припадају. И, ако их суд има права да позива па неће позиву даследују, треба ли суду чинити као и са осталим грађанима за не долазак на позив или не ? Свакако је потребно знати којој власти припадају, јер они чине многе неупутности, па кад им се то помене, они одговарају да суд није никаква власт за њих. Моли се уредништво за објашњење у наредном броју, јер је питање под 2. хитно, пошто баш сада постоји предмет за дело из § 357. крив. закона.« — На ова питања одговарамо : 1. По члану 68. тачке е. рударског закона, повластичари рудника могу подизати бараке и гостионице искључиво за снабдевање свога персонала и раденика храном и осталим потребама, и без права да при продаји рачунају какву занатску добит за себе. Према овоме, те бараке и гостионице не могу издавати храну и пиће другима, нити их примати на преноћиште, ако уз то још немају дозволу но уредби о механама и кафанама. Ако, дакле, немају ову последњу дозволу, а обављају послове механисања и каФанисања, онда дотичног држаоца треба оптужити надлежној полициској власти, пошто општински суд није надлежан за извиђање и изрицање казне по уредби механској; и 2. По § 4. а.полицијске уредбе, општинки судови извиђају и суде све кривице из III части кривичног закона, учињене на територији њихове надлежности и према свима лицима, сеА случајева § 23. полиц. уредбе, у колико је реч о страним посланицима и војницима сталнога кадра док су у касарни § 24. поменуте уредбе. Квко Финансијски стражари нису војници ни по своме устројству чл. 253 — 261. царинског закона, ни иначе, јер им је расписом г. Министра Финансија од 15. Фебруара 1905. г. ЦБр. 3016, признато чак и право гласања као и другим грађанима, нити се могу сматрати да су у касарни, те да би били заштићени § 24. полиц. уредбе, онда је општински суд надлежан за извиђај и пресуђење свију иступних кривица, које они учине. Позивање њихово у судницу врши се преко надлежних царинарница, а не непосредно, јер су њихове дужности такве природе, да се не могу остављати без заменика ни једнога тренутка. Ако царинарница не би упутила кога свога Финанса у одређено време, пошто