Полицијски гласник

СТРАНА 356

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 45

лажан аШл, какво средство за одбрану и т. д. и т. д. многи се решавају да сакрију од ове мрске контроле ову кореспонденцију за чијом је тајном стало истрази да је сазна. Најчешће се дешава, да се ова тајна пошиљка писама, о којој је реч, врши преко оних који су били у затвору заједно са оптуженим за какву мању кривицу, па ослобођени, тако да многе истраге које су у почетку биле на чврстој основи и обећавале најсрећније резултате, буду на тај начин изненада ометене и компромитоване овим општењем за које не зна иследник. На иследнику је дакле да води строг надзор над личношћу оптуженог и онима који су с њим у затвору за све време истраге, тако да не буде никакве комуникације са спољашношћу, или ако се иста покуша, — покушај који може да буде повољан за маниФестацију истине — да се та гшсма оптуженог у којима удешава одбрану, ухвате код самог оног лица коме је оптужени поверио предају, пре него што их оно буде предало. У томе ће увек имати драгоцених података за кривицу. Узапћење и отварање писама не сме бити код преступа, који се казне иовчаном казном или затвором до шест месеци. — § 86. кр. пост. ★ * * Изложене сумарне консидерације показују колико важну улогу има претрес у истрази. На иследнику је да је појми и изврши онако како то захтева ова деликатна, често незахвална мисија, како би истрага могла извући оне користи које се од ове важне мере очекују. У тој цељи смо и изложили ове напомене и упуте које пружа доктрина о овој материји, чија је студија потребна иследнику, ма колико да је велико његово искуство. Срећни су они који у испуњавању ове деликатне дужности, буцу расиолагали са оба поменута својства: знањем доктрине и искуством, Милош М. СтанојевиЂ. судија. РЕОРГАНИЗАЦИЈА ПОЛИЦИЈЕ У ФРАНЦУСКОЈ (ПАСТАВАК) На сваких 100 кућа мора имати по један полицијски агенат и ио један пољски чувар, а на сваких 300 кућа по два полицијска агента и по три пољска чувара. Сви ови људи оружани су и униФормисани. Осем њих. постоје и приватни чувари, које може држати сваки појединац, који има више од 100 хектара земље.*** Али има још и нешто боље. Сваки становник општине учествује лично у одржању своје и својих суграђана сигурности. Ноћна је стража једна врста националне страже, у којој узима учешћа сваки здрав грађанин. Једна груПо закону 50 хектара, а земља треба да је гругшеана (чл. 24). Ал.

па, састављена најмање од 6 лица, крстари сваке поКи по општинској територији у циљу надзиравања мимопролазника и хапшења злочинаца. Половина од ове групе стражари до поноћи, а половина од поноћи. На случај да неко од ових стражара погине или буде рањен у вршењу стражарске дужности, његова жена и деца имају права на пенсију или на накнаду трошкова око лечења. И кад је овако у једној малој земљи, која располаже с.а много мање средстава но Француска, зашто се не би и у Француској помоћу довољне полиције осигурала сигурност грађана, кад је ово сигурност главна дужност — гагвоп Л'е1ге сваке владе.? Г. Фејолеј генерални адвокат при касационом суду такође је мишљења, да полиција није ствар опгптинска, већ ствар јавног, општег п друштвеног реда. Покретне бригаде нису у стан.у да замене локалие агенте. Пољски чувари треба да оставу, ну с тим да их поставља окружни начелник. бирајући их међу старим подофицирима и ислуженим војницима. Поред овога, треба их донекле војнички организовати и ставити под непосредни надзор команданта жандармеријских бригада у сваком погледу. Овим се никако не искључује акција општинских председника, која је апсолутно легитимна за све што се односи на чисто локалну полицију. Г. Берле, председник суда у ШатоШинонунаводи за пример жандармерију у Немачкој, у којој су жандарми, и ако је она права војничка земља, обични полицијски агенти, којп не зависе од министра војног, већ дпректно од мпнистра правде, а индиректно од министра унутрашњих дела. У немачким општинама налазе се нолицијскп агенти, али они нису локални, већ зависе од кантоналних комесара. које поставља министар унутрашњих дела. Р1ешто слично могло би се увестн и у Француској. Треба обновити установу ста;1их кантоналних комесара, ну с тим да они не буду политичке личности, већ искључиво органи за истраживање кривичних дела, који ће једновремено зависити и од министра правде и од министра унутрашњих дела. На овај начин створила бн се стална локална полиција, која би одлично познавала локалне потребе и надзправала познате злочинце и крадљивце. Поред покретних жандармеријских бригада, потребна је, дакле, и локална полиција, која чак може бити организована и из локалних елемената, али која ниуколико неће зависити од општинске власти, већ од министра унутрашњих дела и правде. Г. Густав Ле Поатвен, истражни судија у Паризу констатује, пре свега, да су сви говорници сложни у томе, да пољску полицију у Француској данас поглавито обавља жандармерија, и да од пољских и приватних чувара нема никакве користи. Жандармерија одлично врпш своју службу, и корисно помаже и администрацију и правосуђе, али је сама она недовољна за све потребе пољске полиције.

С тога је потпебна централна организација полиције у сваком окружном месту, која ће бити у стању да задовољи све полицијске потребе у округу. ШеФ ове полиције треба да буде окружни начелник, а њени агенти распоређивали би се ио округу према потреби службе, али не стално и у истим местима. Ово с тога, да не би, будућн у сталном додиру са месном популацијом, подлегли локалним утицајима, што је по службу увек штетно и опасно. Пољске чуваре не треба ни узимати у обзир за ову полицију. Могу се, међутим, и даље задржати, али само као чисто локални агенти за чување сеоских усева, извршење општинских иаредаба и осигурање реда на панађурима и трговим^. Г. Мурал, саветник из Руана, слаже се са предговорником односно пољских чувара и жандармерије, и додаје : Сеоски криминалитет може се иоделпти на две групе: локалпи и страни. У прву групу, долазе, махом, пољске крађе, и тек по изузетку злонамерие паљевине и тежп злочини, који обично имају за мотив пасију, завист или освету. Извршиоци ових дела обично су нознати, а што их власт не проналази, то је с тога, што нико неће да их прокаже, било из страха, било због сродничких, пријатељских, суседних и других веза. Кривична дела, која спадају у другу групу, врше скитнице, цигани и проФесионални злочинци у опште. Ту долазе тежи злочини и веће крађе. РеФорма полиције, према овоме, произвела би најсрећније резултате, ну под условом, да буде комплетирапа реФормом законодавства о скитницама и странцима, пошто су скитнице и сграпци ирви узрок ове друге групе криминалитета по селима. Ако се, дакле, жели осигурати у пољима еФективна сигурност, треба пољске чуваре заменити једним новим организмом. Поред жандармерије, коју треба одржати у данашњем стању, потребно је још створити у свакој, или бар у свакој важнијој општини, аутономну, довољно јерархизовану и, у главноме покретну полицију, која ће искључиво зависити од истражне власти. Ова централна власт може бити и министар унутрашњих дела, али ипак зато нова полиција треба да стоји у тесној вези и са судским властима. Почасни окружни начелник г. Бегнер у свему је сагласан са мишљењима г.г. Жигона и Гримонели-а о јединству и централизацији полиције, и сматра да је неопходно иотребно да жандармерија и у будуће задржи своју даиашњу организацију и карактер. Усамљени жандарми без војничких шефова, који би живели као добри грађани у средини популације, изгубили би брзо свој војнички дух, дисциплину и проФесионалну независност, који чине снагу жандармерије, и који су, и поред свих политичких пертурбација, очували њен ирестиж и морални ауторигет. За овим је г. Енгелен, председник суда у ЦутФену (Холандија), на молбу