Полицијски гласник

ПРОЈ 47

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 375

лико држава почиње доња граница већ са 15. годином, или се пак горња граница свршује са 21. или 25. годином. Већину питомаца образују свуда такви људи, који још нису прешли 20. годину живота. Дакле један даљи напредак у области класиФикације. Поред постојећих образује се особита група деликвената, и за њу се подижу нарочити заводи према особини карактера те групе. Поред „КеГогт8сћоо1а к за децу испод 16 година, долазе »КеЉгта^оиеа« за младе злочинце, који су истина превалили детињство, али још нису достигли потпуну људску зрелост. Судији стоји до воље, да по своме одмерењу упућује такве особе у казнени завод или у поправни завод. При том служи као полазна тачка критеријум способности за поправку. Еле.менти који су способни за поправку, дакле такви, који нису раније осуђивани, треба да се упућују у »КеЉгта^опез® ,Остале особе осуђују се на'»8Ше рпвопз® или »соип1;у јаИз«. (свршпће ое)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА.

Учињена су нам ова питања: I Г. Тома С. Костић, учитељ из Црног Кала (срез лепенички) пита: »Уздајући се у готовост уредништва, да даје обавештењд на упућена му питања, слободан сам замолити га за обавештење у следећем: Кад сам пре три године дошао за учитеља у ово место, биле су извршене (пре мога доласка) неколике крађе, а кривци остали непронађени. По закону, кад се кривац не пронађе оштећеноме . накнађава штету општина, у којој је крађа извршена. Према томе општински је суд са одбором сада разрезао на све пореске главе прирез да би се ове крађе исплатиле, па и од мене траже прирез. Питам уредништво: 1. Да ли су суд и одбор општински урадили правилно, кад су и мене уврстили у списак и траже да и ја платим крађе, које су извршене у времену кад ја још нисам био постављен за учитеља у њиховом селу? 2. Да ли у опште по овом закону требају свештеници и учитељи да плаћају крађе ? Јер не може се ни замислити, да ће свештеник или учитељ ићи у крађу, или ако би лопова ухватили на делу, да га не би проказали. Молим уредништво, да не мисли да између и мене с једне и суда и одбора општине с друге стране постоји каква свађа, те да је све ово урађено из свађе. Међу нама влада слога.« — На ово питање одговарамо: Систем колективне одговорности, који је проведен кроз наш закон о накнади штете учињене паљевином, поништајем и крађом, потиснут је законодавством скоро свију напредних земаља. Он још постоји у Турској за пзвесна кривична дела. Са гледишта, дакле, науке он би могао бити оглашен као несувремен.

Али како је он по сили прилика и обзирима целисходности озакоњен код нас, те више није питање о систему него о примени једнога позитивног закона, онда порез по овоме закону морају плаћати све пореске главе, које су се у општини затекле у доба, кад су учињена кривична дела, која су предмет наплате (чл. 22. пом. закона). Према томе прирез овај морају плаћати и учитељ и свештеник, без обзира на то, што се не да претпоставити да су оеи учинили кажњиво дело или да су знали за кривца, па га нису проказали. За дела, која су учињена раније, докле учитељи и свештеници у опште нису били житељи општине, која плаћа накнаду. не може се од њих тражити накнада јер за њих не стоји разлог, који у опште омогућава колективну одговорност, н. пр. да су или могли сами бити деликвенти или знати за ове па их прикривати, кад у доба извршења кривичног дела у опште нису били житељи дотичне општине. II Деловођа општине в. планске пита: 1. »По чл. 107. закона о непосредном порезу, не може се узети у попис, за дужни порез, кућа намењена становању земљорадника са плацем у величини до 20 ара, а по § 471. грађ. суд. пост. земљоделцу се не може узети у попис и за дуг продати поред пет дана земље, још и кућни плац до једнога дана орања. На питање суда општине баточинске, односно благодејања земљоделчевог из чл. 107. закона о непосредном порезу, уредништво је у бр. 42. »Полицијског Гласника" одговорило: »Чл. 107. закона о порезу јасан је у овом погледу. Он од пописа и продаје ослобођава само кућу и окућницу до 0 20. хектара, а остало имање не. Та околност, што неки порески дужници немају окућницу ни 20 ари него мање, не ослобођава им остало земљиште, које је ван окућнице, макар да се укупно са њим тек намирује 20 ари. к А на питање суда општине в. планске односно благодејања земљоделчевог из § 471. грађ. суд. пост. у колико се оно односи на кућевни плац, уредништво је у бр. 44. »Полицнјског Гласника" одговорило : »Обезбеђујући земљоделцу кућу с плацем до једнога дана орања, а сем тога још пет дана орања, закоиодавац је на тај начин изузео од пописа и продаје шест дана земље, без обзира где је ова. Према томе, кад известан земљорадник има под кућом свега пола дана орања, а ван ове пет и по, дакле укупно шест дана, онда му се ништа не може узети у попис и продати." Као што се из ова два законска прописа види, оба ова благодејања земљоделчева истоветна су, јер и по чл. 107. закона о непосредном порезу не може се узети у попис за дужни порез плац кућни до 20 ари, и по § 471. грађ. суд. пост. не може се узети у попис за дуг плац кућни до једнога дана, што значи да плац не мора бити тачно 20 ари односно дан орања.

Међутим, уредништво је дало два одговора на два слична питања, која су у контрадикцији. Поводом овога, ја сам потражио објашњења од неколико признатих правника: како се има разумети чл. 107. зак. о непосредном порезу, а како § 471. грађ. суд. пост. односно благодејања земљоделчевог у колико се оно односи на плац кућевни, и они су ми сви одговорили: да се и § 471. грађ. суд. пост. има разумети исто онако, како је уреднишитво објаснило у бр. 42. »Полицијског Гласника® односно благодејања земљоделчевог из чл. 107. зак. о порезу, то јесг, кад зељоделац има кућевни плац пола дана, а ван кућевног плаца пет и по дана оида оно пола дана може се у попис узети, иошто није саставни део кућевног плаца; дакле одговорнли су ми противно објашњењу уредништва, које је штампано у бр. 44. Полицијског Гласника". Према овоме, да би се до правог разумевања § 471. грађ. суд. пост. односно благодејања земљоделчевог у колико се о:'о односи на плац кућевни дошло ; да не би било погрешака у неједнаком разумевању и примењивању овог законског прописа, ја молим уредииштво, да поново узме у оцену питање суда општине в. планске, штамп.чно у бр. 44. »Полицијског Гласника," па да на исто да тачан и исцрпан одговор, како би се према том одговору могли у будуће и судови општински и полицијске власти управљати. 2. Кад један грађанин поднесе тужбу суду општинском по грађанској части и по тој тужби положи прописну таксу, па тај суд, који је ову тужбу примио, у току извиђаја спора буде изузет из законских узрока за извиђај и расправу овог спора, онда има ли право онај онштински суд, који буде одређен за извиђај и расправу овог спора, да од цотично!" тужиоца наплаћује понова прописну таксу. — На ова питања одговарамо : 1. Одговори уредништва на ранија питања, која су овде истакнута, тачни су и у њима нема никаквих супротности. Нема, велимо, јер ако су иравници. које деловођа помиње, одиста нашли : да између чл. 107. о непосредном порезу и § 471. грађ. суд. пост., нема никакве разлике, онда је то доказ да они ов.о питање нису довољно проучиди, јер ова разлика постоји и огромна је, те баш у њој уредништво и налази разлога, да друкчије гледа на значај чл. 107. а друкчије на значај § 471. грађ. суд. пост. Та, дакле, разлика, која је повод уреништву, да на ове две законске одредбе, које изгледају као истоветне кад се површно посматрају, гледа двојако састоји се у томе: што чл. 1^7. зак. о порезу, штити од продаје само ку&у и оку&ницу до 0'20 хект. и ништа више, а § 471. грађ. суд. пост. поред окућнице од 1 дана орања још и ает дана орања /зем ље) која може бити ван окуКнице. Према овоме, кад је у питању случај чл. 107. зак. о порезу, онда се од продаје могу ослободити само кућа и окућница до" 20 ари и ништа. више, јер је закон специјелно ово ослободио, те у